Пређи на садржај

Манастир Јешевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Јешевац
Остаци манастира Јешевац
Опште информације
МестоДоња Врбава
ОпштинаГорњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанканајвероватније XV век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникСрпска православна црква
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Краљево
www.zavodkraljevo.rs

Није познато чија је Манастир Јешевац задужбина, с обзиром да о томе нема јасних података. Посвећена је светом Јовану.

По једном предању, цркву је подигао Марко Краљевић за покој душе своје мајке Јевросиме - Јеше, по другом, исти је ктитор, велики челник Радич Поступовић, подигао манастире Враћевшницу и Јешевац да се међусобно помажу.[1] У прилог друге теорије иде и чињеница да су основе обе цркве готово истоветне, иако у повељама челника Радича нема помена о овој задужбини, а име је вероватно добила по планини у којој се налази.

У средњем веку је поред манастира пролазио важан пут, који је водио од Београда, преко Рудника, Јешевца, Борча и Карановца (данашње Краљево) до Косова.[1]

Када је Јован Мишковић обишао манастир у 19. веку, зидови су били високи око 2 метра, а почетком 21. века су високи око метар (са изузетком стубова на улазу који су остали на 2 метра висине). М. Драгић је у „Насељима“ навео да је црква служила за време прве владе кнеза Милоша. По причању мештана, црква је потпуно срушена у земљотресу 1922.[1]

Црква је једнобродна, са истовремено грађеном припратом на западној страни и полукружном олтарском апсидом на источној; зидови су дебели око једног метра, дужина цркве (укључујући и припрату) је 19,20m, а ширина 6,5. Поред улазних врата, у припрати, налазе се две зидне нише у којима су вероватно биле осликане фреске.

у цркви нема остатака малтера или фресака, а у близини се налази неколико надгробних споменика и један запуштен бунар, као и извор.[1]

  1. ^ а б в г Борислав Челиковић: Светилишта рудничког краја, изд. Каленић, Крагујевац 1998. COBISS.SR-ID 65368332