Радослав Вучковић

Радослав Вучковић
Радослав Вучковић
Лични подаци
Датум рођења	27. март 1949.
Место рођења	Нишевац, Сврљиг, ФНР Југославија

Радослав Вучковић (Нишевац, Сврљиг, 27. март 1949) српски је песник, прозни писац и преводилац.

Биографија

Основну школу учио је у Нишевцу и Сврљигу, гимназију у Нишу и Краљеву и дипломирао на Филозофском факултету у Скoпљу. Био је професор у Средњошколском центру „Братство-јединство“ у Тутину (1978–1981), наставник националне групе предмета у више школа у Хамбургу (1981–1985) , а од 1985. до пензионисања радио у Стручној школи „Душан Тривунац Драгош“ у Сврљигу, неко време и у Електотехнишкој школи „Мија Станимировић“ у Нишу.

Један је од оснивача и дугогодишњи уредник часописа за књижевност, уметност и књижевну баштину „Бдење“, у Сврљигу, у коме је од 2014. до 2020. био главни и одговорни уредник. Уредник је едиције „Бдење“. Пише поезију, кратку причу и преводи с македонског језика. Прве песме за одрасле објавио је у краљевачком „Октобру“, данашња „Повеља“ – 1967. године. Превођен је на енглески, немачки, руски, мађарски, македонски, бугарски... Објављиван је и у Јапану на енглеском језику. Био је члан Удружења књижевника Србије.

Награде

Прва награда за необјављени рукопис Дисово пролеће (штампање књиге), (Чачак 1988);
Прва награда Вукових ластара, (Лозница 1990);
Прва награда за циклус песама (Кикинда 1991);
Прва награда (штампање књиге) за циклус песама (Лесковац 1993);
Прва награда на Чегарским ватрама (Ниш 1993);
Прва награда за циклус песама (Пирот 1998);
Песнички крчаг (Београд 1999);
Прва награда за циклус песама за децу (Дољевац 2000);
Прва награда (штампање књиге) за циклус песама на конкурсу Народне библиотеке Младеновац (Младеновац 2000);
Прва награда на Видовданским песничким сусретима (Соколац 2001);
Прва награда за циклус песама на тему Истина о Србима (Гадишка 2001);
Награда Војислав Илић Млађи за најбољи сонет (Жабари 2010) ;
Прва награда за најбољу песму о завичају, за 2022, Културна заједница Републике Српске у Србији, и часопис "Жрнов". и друге

Дела

Књиге песама

Три срцоказа, Графика, Прокупље, 1970;
Корени и корови, Градска библиотека, Чачак, 1988;
Бунила, Mimo, Београд, 1990;
Тавни наук, Просвета, Ниш 1994;
По распећу, Градска библиотека, Младеновац, 2000;
Песме, Културни центар Сврљиг и Књижевни клуб „Бранко Миљковић“, Сврљиг–Књажевац, 2011;
Одабране и друге песме, Културни центар Сврљиг, Сврљиг, 2012;

Заједничке збирке песама

Са пештерких источника (са четворицом пештерских песника), Међурепубличка заједница за Културно-просвјетну делатност, Пљевља и СИЗ културе Тутун, Пљевља 1987;
Радовање и играње, поезија за децу (са З. Вучићем, Р. Арсићем и В. Јовић), Нишки културни центар, Ниш 2002;
Источно тројство (са З. Вучићем и О. Ристићем), Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд 2007;

Преводи с македонског

Атанас Вангелов, Неодређене личне заменице, драма, Културни центар Сврљиг, Сврљиг, 2012;
Антологија македонске књижевности, Јеванђеље по себи, Арка, Смедерево, 2015;
Славе Ђорђо Димоски, Ходање по води, избор из поезије, Уметничка академија Исток, Књажевац, 2018;
Братислав Ташковски, Затварање круга, избор из поезије, Наиспринт, Ниш, 2021;

Литература

Бранко В. Радичевић: Слика без рама (Корени и корови– предговор, Народна библиотека Чачак, Чачак 1988);
Мирољуб Стојановић: Сврљишки књижевни круг (Лесковац, НИП Наша Реч 1993);
Зоран Вучић: Тавни наук Радослава Вучковића (Тавни наук – поговор Просвета, Ниш 1994);
Мирко Иконић: Сонети о нашем усуду (Ниш, Градина, јун-јул-август 1995);
Душан Стојковић: Текстови о сврљишким песницима (Хлеб, камена и меда, Сврљиг – Књажевац 2010);
Душан Стојковић: Разрушена идила (Песме – поговор, Културни центар Сврљиг, Сврљиг 2010)...
Љиљана Лукић: Златне нити мјесечином ткане ( Исток, бр. 33, април – јун, Књажевац 2022).

Спољашње везе