Бранко В. Радичевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранко В. Радичевић
Branko V. Radicevic.JPG
Датум рођења(1925-05-14)14. мај 1925.
Место рођењаЧачак
  Краљевина Југославија
Датум смрти11. јануар 2001.(2001-01-11) (75 год.)
Место смртиБеоград
  Савезна Република Југославија

Бранко В. Радичевић (Чачак, 14. мај 1925Београд, 11. јануар 2001) био је српски књижевник, песник, романсијер, новинар и дечји писац.

Живот и стваралаштво[уреди]

Потиче из грађанске породице, од оца Велимира и мајке Косаре, рођ. Миликић. У раној младости, током Другог светског рата, још као шеснаестогодишњак, био је партизански курир Ратка Митровића. Одведен је и у логор, у Смедеревској Паланци, где се тешко разболео, једва преживео, и тек онда наставио школовање у чачанској Гимназији. После рата, једно време је живео у Сарајеву, где почињу његови стваралачки дани. Сели се у Београд, где завршава Правни факултет. Упоредо с студирањем, ради као новинар за Дугу и као сарадник у многим листовима и часописима. Као уредник едиција „Жар птица“, више година ради у Борби. Био је и председник издавачке куће Српска књижевна задруга из Београда.

Покренуо је културне манифестације: Дисово пролеће у Чачку и Драгачевски сабор трубача у Гучи. Стваралаштво му садржи и преко сто наслова песама, приповедака, романа и књига за децу. Истраживао је и споменике- „крајпуташе“, (крајпуташи- његова реч), направио је и две монографије о сеоским споменицима - крајпуташима. Био је и велики истраживач и познавалац српског језика.

Дела[уреди]

Најпознатија дела су му „Песме о мајци“, „Прича о животињама“, „Са Овчара и Каблара“, „Војничке песме“, „Поноћни свирачи“, „Сељаци“ и „Антологија српског песништва“.[1] Активан је у књижевном и друштвеном животу до пред крај свога живота. Велики успех стиче и његово последње дело „Сујеверице“.

Добитник је Вукове и Седмојулске награде.

Песме[уреди]

  • Сутонски дани, 1945.
  • Песме, 1949.
  • Лирика, 1951.
  • Земља, 1954.
  • Вечита пешадија, 1956.
  • Три чокота стихова а о вину ни речи, 1961.
  • Божја крчма, 1965.
  • Са Овчара и Каблара, 1970.
  • Сељачка поема, 1971.
  • Изабране песме, 1971.
  • Похвалице и покудице, 1974.
  • Земљосанке, 1978.
  • Текла река Лепеница, 1979.
  • Вита јела, зелен бор, 1986.
  • Кадионик, 1990.

Романи[уреди]

  • Бела жена, 1955.
  • Изгубљени град, 1957.
  • Четврта ноћ, 1957.
  • Поноћни свирачи, 1959.
  • Ноћ тела, 1963.
  • Грубићи и нежнићи, 1968.
  • Сељаци, 1971.
  • Ћорава посла, 1972.
  • Сведок, 1977.
  • Празнина, 1992.

Књиге приповедака[уреди]

  • Љубав и смрт, 1982.
  • Горка грла, 1986.
  • Такав је живот, 1989.
  • Будућност, 1991.

Књиге за децу[уреди]

  • Приче о дечацима, 1952.
  • Дух ливада (приче), 1954.
  • Учени мачак (новела), 1957.
  • Посластичарница код веселог чаробњака, 1950.
  • Чудотворно око (приче и бајке), 1964.
  • Бајка о шаљивчини и друге приче, 1967.
  • Бајке о гуслама, 1967.
  • Гвозден човек и друге приче, 1967.
  • Ђаволије и друге приче, 1967.
  • Песме о мајци, 1979.
  • Деветаци, 1976.
  • Скитница или песме и приче за децу, 1988.
  • Приче о животињама, 1990.
  • Како је Јошика отишао на небо, приче из циганског живота, 1992.

Монографије[уреди]

  • Плава линија живота - српски споменици и крајпуташи, 1961.
  • Српски надгробни споменици и крајпуташи, 1965.

Филмски сценарио[уреди]

  • Поруке (Документарни кратки) 1960.
  • Узрок смрти не помињати (филм) 1968.
  • Лазар Гавриловић воденичар (ТВ кратки)

Остало[уреди]

  • Сујеверице и друге речи, Српска књижевна задруга, 1990.
  • Сујеверице и друге речи - књига друга, Српска књижевна задруга, 1992.
  • Сујеверице и друге речи - књига трећа, Српска књижевна задруга, 1995.
  • Сујеверице и друге речи IV, Просвета, 1999.

Референце[уреди]

  1. ^ Гавриловић, Андра. Знаменити Срби XIX. века. Београд : Култура ; Нови Сад : Православна реч, 1997. стр. 93—96. 

Спољашње везе[уреди]