Разговор с корисником:Владимир Нимчевић/Архива 5

Хороскоп

И ја сам јарац у хороскопу! :) 10. јануар. --Болен (р) 23:18, 8. децембар 2011. (CET)

Istorija Srba

Čitao sam davno Ćorovića na Rastko i mogu reći da čovek (ili onaj tko je uređivao tekst) ima neke simpatične definicije.

Ne ulazeći u pojedinosti svaki istoričar počevši od onih amaterskih pa do onih koji drže katedre ima svoja lična razmišljanja, interpretacije događaja. Tako bi ja ovde mogao na primer početi o delu Konstantina Porfirogeneta o čemu su naši istoričari napisali milion stranica i u 90 posto slučaju su pisali gluposti (moja interpretacija)--Rjecina2 (разговор) 02:41, 9. децембар 2011. (CET)

Moj savet ti je da bežiš od svih knjiga štampanih u doba NDH --Rjecina2 (разговор) 05:43, 9. децембар 2011. (CET)

Ne znam da li te zanima analiza "najproblematičnijeg kralja" iz Hrvatske istorije, ali ovde ti je priča o Kralju Slavcu

Ako ti je engleski dobar (što pretpostavljam),a zanima te istorija slavenskih područja Austro-Ugarske predlažem ti knjigu R. W. Seton-Watson:The southern Slav question and the Habsburg Monarchy napisanu kratko vreme pre početka Prvog svetskog rata.

Pošto sam naivac bez obzira na njihove greške volim ove stare knjige pisane pre nego što se počelo gledati da li je neki kamen Hrvatski ili Srpski--Rjecina2 (разговор) 05:52, 9. децембар 2011. (CET)

Ја сам се већ покајао што сам урадио чланак, али шта је ту је. Знам сигурно да ни један чланак који се тиче мој струке нећу прeводити са неке друге енциклопедије, што је кад се погледа и нормално. Испао сам наиван. Сада радим само по библиографским јединицама које поседујем. А што се тиче овог текста мени се све то чини као да су у тексту остале мале грешке које до сад и корисник који их упорно потенцира могао сам исправити. A мислим да су и остали то видели па су тако и гласали.--Sima90 (разговор) 18:32, 9. децембар 2011. (CET)

За сад је то везано за средњи век. Прво планирам да завршим Први крсташки рат који сам почео одавно да сређујем па ћу после да видим шта даље...--Sima90 (разговор) 00:36, 10. децембар 2011. (CET)

Гле стварно није. Он је правник. Значи четири књиге које имам од њега практично не вреде. А и било ми сумњиво, јер књига не цитира изворе. Мораћу једну трећину текста да избришем. А мислим да су Острогорски и Јадран Ферлуга сасвим солидни извори.--Sima90 (разговор) 01:38, 10. децембар 2011. (CET)

Паганија

Мени се чини да Паганија не би могла тако одлучно да се уброји у земље насељене Србима. Словенским племенима да, али да се тврди да су то баш били Срби... Да ли грешим? Поодавно сам се бавила тиме, а сад немам при руци литературу да проверим. Па погледни ти онда овај чланак, нешто ми превише срБско име боде очи у њему... --Јагода испеци па реци 10:07, 12. децембар 2011. (CET)

Ниси ме разумео. Не говорим о чланку Приморска Хрватска, него о Паганији. Тамо нема Мијутових измена. Барем не са тог налога. Погледај тај чланак. --Јагода испеци па реци 13:03, 12. децембар 2011. (CET)

ОК, хвала. --Јагода испеци па реци 13:17, 12. децембар 2011. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Мара Сантанђело да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 6. — 13. децембра --Milosh990 (разговор)

Pošto

sledeće nedelje neću biti tu, samo da ti kažem da ti želim lepu Novu godinu, uspešnu – bilo da se radi o faksu, bilo o ljubavi. Lepo smo se družili ove godine, a nadam se da će tako biti i sledeće. Sve najbolje Epi! --Болен (р) 22:28, 24. децембар 2011. (CET)

Hehe, uvek mi ulepšaš dan (noć!) Tako si prijatan. --Болен (р) 03:22, 25. децембар 2011. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

--Vlada ^talk 17:47, 25. децембар 2011. (CET)

Нова гласања за смернице и правила

Отворена су нова гласања за више смерница и правила. Молимо вас, дођите и гласајте.

• Википедија:Гласање/Нове смернице и правила (2)
• Википедија:Гласање/Семинарски радови

--Јагода испеци па реци 10:19, 27. децембар 2011. (CET)

Викизворник

Извини што си оволико дуго чекао. Одговорио сам ти на изворнику. Такође, желим ти срећну нову 2012. годину! --Новак (разговор) 04:35, 31. децембар 2011. (CET)

Ако је у питању хрватски превод, не би требало бити проблема са ауторским правима. Ставићу у насловном шаблону име преводица. Хвала што си приметио који је превод у питању. --Новак (разговор) 15:10, 31. децембар 2011. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Горски вијенац да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 31. децембар 2011. — 7. јануар 2012. --Vlada talk 16:18, 31. децембар 2011. (CET)

Zdravlje

Mlad si, i to mnogo, pa ti je (hvala bogu) zdravlje nešto što se podrazumeva . Ja sam isto mislila kad sam bila tvojih godina, a onda shvatiš, ako si fizički i psihički zdrav, možeš da radiš i pare da zaradiš, a ljubav i sreća sami dolaze. Bez zdravlja, džaba ti i pare i ljubav i sreća. A Titanik... Eh. Neki koji su bili jaki i zdravi, spasli su se, zar ne? Bolesni sigurno nisu... --Јагода испеци па реци 13:22, 2. јануар 2012. (CET)

I ja tebi želim sve najbolje u novoj haj tek godini, puno svega što poželiš! --Јагода испеци па реци 13:24, 2. јануар 2012. (CET)

Византијско персијски рат

Оћемо ли да га бацамо ускоро на гласање за сјајан? --Јагода испеци па реци 23:10, 2. јануар 2012. (CET)

гласање

Покренуто је гласање [1], па би било добро да и ти гласаш. Поздрав--Yielding (разговор) 14:27, 5. јануар 2012. (CET)

Убывать - смањење, опадање, пораз, уништење. Ова реченица би ти ишла као "Верујући уништићемо убиства". --НиколаБ (разговор) 18:45, 6. јануар 2012. (CET)

Нема проблема. Хвала. И ја теби желим сретно и Бадње вече и сутрашњи Божић (наравно ако славиш сутра). --НиколаБ (разговор) 22:09, 6. јануар 2012. (CET)

А што ти мени не одговори на моју последњу поруку теби? --Јагода испеци па реци 23:15, 6. јануар 2012. (CET)

Па погледај изнад овог наслова. Претпоследњи наслов. Питала сам те за чланак који пишеш. Оћемо ли га кандидовати за сјајан ускоро? --Јагода испеци па реци 23:40, 6. јануар 2012. (CET)

Јест, вала, нисам. Штрумпфови... То бих сигурно запамтила... Ајд, давно нисмо имали неки хисторијски сјајни... Ред би био. --Јагода испеци па реци 23:51, 6. јануар 2012. (CET)

Превод

Ја заиста не могу да ти помогнем с грчким. Што се енглеске реченице тиче, let us pledge murder for their murder, значи мање више, тражимо убиство за њихово убиство, дакле, јесте освета, тј. нешто као оно око за око, зуб за зуб. Дајте нам смрт као задовољење за њихову смрт. Нема везе што се у једном језику нпр. не налази нека реч која се налази у преводу на други језик. Оно што се преводи јесте смисао, а смисао се врло често изражава различитим речима у различитим језицима. Понекад мораш додати или одузети неку реч да би то звучало добро на другом језику... Такође, имај на уму да овај мој превод, јесте само услован, јер је само на основу те кратке реченице на енглеском, без контекста. --Јагода испеци па реци 00:55, 7. јануар 2012. (CET)

Јулијан

Зар није тај Отпадник, а не Одступник? Нисам ни гледала шта пише у том чланку, само сам поправила литературу. Да будем искрена, ја бих забранила преписивање из Николаја. Али, пошто је у ЈВ, неки мисле да је ок. А и не могу више да се борим с тим Дилицем. Сто пута сам му рекла да не преписује из Николаја, међутим он тера по своме... Ако имаш воље, а ти интернвениши, шта да ти речем... :) --Јагода испеци па реци 10:53, 10. јануар 2012. (CET)

Pa ne mogu administrsatori da izigravaju policajce. Svi mi smo odgovorni da ukažemo na takve nepravilnosti. Ako mi dozvoljavaš, citiraću te kako bismo uklonili taj tekst.--Јагода испеци па реци 11:31, 10. јануар 2012. (CET)

Vidim da si ipak reagovao. Ako si, ja sam uklonila lažnu literaturu. Mada bih najsrećnija bila da se izbriše, kao i svi tekstovi kopirani od Nikolaja.--Јагода испеци па реци 11:33, 10. јануар 2012. (CET)

Pa ne stoji, jer kao što rekoh, ne odlučuju oni o tome, nego svi mi. To sa Orhridskim prologom je urađeno još u samom početku, kao i onaj Rečnik medicine rada, nisu imali ništa pa su onda ubacivali svašta. Od tada su se stvari promenile, a ti na koje insinuiraš što se slika tiče, nisu tu ni bili kad se Ohridski prolog unosio. Nego, možemo da pokrenemo raspravu i da iznesemo argumente da se zabrani unos iz OP. To bi bio neki pravi put. --Јагода испеци па реци 11:42, 10. јануар 2012. (CET)

Ево, отворио сам дискусију на Тргу Википолитика.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 18:40, 10. јануар 2012. (CET)

Vidla ii napisala još nešto. U pravu si, ovo je u istoj ravni značaja i ozbiljnosti kao i slike. Međutim, i slike su nekad ubacivane zbrda zdola dok se nije pojavila svest o tome, zato što je neko, kao ti sada, počeo da burgija oko toga i ubedio ostale da mora da se vodi računa. Ovo je opštenarodni projekat, i vrlo je teško da tako nešto od samog početka sledi stroga pravila... --Јагода испеци па реци 19:17, 10. јануар 2012. (CET)

Mini Mi i zlatne ribice

E, vala, uvek me super oraspoložiš svojim komentarima. Pa dobro. Ako neće, ne moraju. Probaćemo opet za koji mesec. A što se upornosti tiče... Eh. Bandoglava sam ja, i to poprilično. Šta da se radi. Nego, deder da ti tam jednu spomenicu za komičara. Zaista me uvek nasmeješ svojim vrlo visprenim komentarima... --Јагода испеци па реци 17:41, 11. јануар 2012. (CET)

Степанос Орбелијан

Хеј поздрав Епи. Треба ми мала помоћ историчара. Јел имаш ти података о овом јерменском свештенку и историчару: Степанос Орбелян. Занима ме да ли је код нас познат као Стефан или Степан, Орбељан или Орбелијан или како већ? Чини ми се да сам једном налетио на неку историјску књигу на српском која је говорила о њему као историчару, ал да ме убијеш не могу да се сетим (а ни да нађем на нету).--НиколаБ (разговор) 00:17, 15. јануар 2012. (CET)

Хаха е свашта се на Кавказу ископа --НиколаБ (разговор) 00:57, 15. јануар 2012. (CET)

Типик

Хвала што си ми скренуо пажњу на то. Пошто се ради о преводу на савремени српски из блиске историје, потенцијално је кршење ауторских права. Мала је вероватноћа да ће се добити објашњење статуса ап, јер се ради о тексту који је поставио анонимни корисник пре неколико година. Обрисаћу тај текст заједно са овим. Слична ситуација је била скоро. --Новак (разговор) 04:15, 17. јануар 2012. (CET)

Битка код Баточине

Здраво Епи. Не знам да ли си приметио, али направио сам портал о општини Баточина. И сад ту пишем све чланке које су везане за општину. Не знам колико си упознат код Баточине су се десиле две битке. Она друга за мене важнија је била она кад је Баточина ослобођена под вођством Карађорђа од Турака. Хтео би да напишем о њој и имам доста података, али се плашим да администратори оцене да није за википедију, јер колико сам приметио на интернету се само помиње али нигде није ништа написано о самој бици. Међутим у литератури има о самој бици. Такође и на картама је обележена. Шта ти мислиш? Да питам још неког за мишљење?--Sima90 (разговор) 01:19, 18. јануар 2012. (CET)

Гласање

Пошто си учествовао у расправи, обавештавам те да је оотворено гласање.

• Википедија:Гласање/Отварање нове странице Молим коментар--Јагода испеци па реци 14:28, 19. јануар 2012. (CET)

Гласање

Пошто си учествовао у расправи, обавештавам те да је оотворено гласање.

• Википедија:Гласање/Ботовско уношење шаблона "без извора"--Јагода испеци па реци 14:31, 19. јануар 2012. (CET)

Види ово --Болен (Уђи слободно!) 13:15, 21. јануар 2012. (CET)

U cemu je problem, ako te ne pogadja?-- Bojan  Razgovor  04:04, 23. јануар 2012. (CET)

Pa ako te ne pogadja, sto se javljas? -- Bojan  Razgovor  17:28, 23. јануар 2012. (CET)

Ja znam sta si ti hteo da kazes, ali nemoj me farbati da te ne pogadja. Ja nemam neku zelju da se dopisujem preko vikipedije, posebno sa ljudima sa kojima nisam bas najbolji. To sto sam napisao, napisao sam da osoba sa kojom sam pricao ne pomisli da se o njemu radi. -- Bojan  Razgovor  18:44, 23. јануар 2012. (CET)

Права

Није проблем. Чекао сам, а вероватно и друге бирократе, да видим да ли ћеш се евентуално предомислити? Ево да искористим и ову прилику да те питам још једном да ли си сигуран да желиш да ти се одузму та права? mickit 23:22, 26. јануар 2012. (CET)

Конституционално упориште

Не знам. Међутим, то што је појам устава био непознат не значи да није постојао систем закона, обичаја и мјера, који је уређивао долазак на власт и друге битне ствари. У том смислу, није погрешно рећи да нечија власт није имала конституционалног основа. Наравно, све зависи од тога о којем времену, о којој држави, и о којој личности причамо.--В и к и в и н дР 00:29, 2. фебруар 2012. (CET)

Па израз који често иде уз легитимност или легитимитет је свакако „легалност“ или „легалитет“, мада израз „легалитет“ или „легалност“ има модернији призвук и нисам сигуран да би се могао користити у том контексту. У општем случају би се могло рећи да нечија власт није имала ни легитимног ни легалног основа, односно није била ни легитимна ни легална, с тим да када кажеш није била „легална“, подразумијева се да је постојао неки закон или пропис, или обичај који је прекршен доласком на власт те особе.--В и к и в и н дР 01:22, 2. фебруар 2012. (CET)

Kritika

Unutrašnja kritika odnosi se na kritiku sadržine izvora, kritiku teksta tj. određivanje verodostojnosti iskaza (u opštem slučaju). Dok spoljašnja kritika obuhvata formalne aspekte dokumenta, odnosno izvora, primera radi da li je neka povelja pisana na način karakterističan za neku kancelariju i tome slično.--Војвода разговор 17:22, 4. фебруар 2012. (CET)

Имам ону књигу о Ираклију. Пошаљи ми мејл молим те па да пробам да ти је пошаљем.--ClaudiusGothicus (разговор) 22:31, 4. фебруар 2012. (CET)

Први крсташки рат

Здраво Епи. Сећаш се да смо причали о чланку Први крсташки рат. Е тај чланак још није завршен. Проблем је у томе што немам литературу за освајање Никеје и и Антиохије. Нажалост у мојој малој библиотеци од шездесетак књига имам само Јадрана Ферлугу и Жељка Фајфрића што се тиче крсташких ратова, а договорили смо се да не користим Фајфрића. Е сад проблем је што сам у Баточини, а наша библиотека је да се тако изразим заиста бедна и има мало историјских књига, мало већа од моје кућне библиотеке. Е сад да ли знаш да ли има нека књига на интернету о овим опсадама?? И да, имам велики недостатак у чланку што прво нисам навео изворе који говоре о крсташким ратовима, па ћу и то исправити.--Sima90 (разговор) 00:44, 8. фебруар 2012. (CET)

Ikavica

Ikavica se ne govori u istočnoj verijanti, tj. srpskom jeziku. Govori se u zapadnoj, tj. hrvatskom. Mislim da čak ni tamo nije zvanično narečje. Bolje pitaj o tome na SJA, oni će ti bolje objasniti. Što se članka članak je vrlo kratak bio kad si počeo da ga proširuješ, mogao si da pitaš da promeniš narečje, s obzirom da je tekst sad pet puta duži.--Јагода испеци па реци 13:03, 8. фебруар 2012. (CET)

Хрвати у Војводини

Стварно не знам шта сам мислио када сам започео чланак. Да неће бити никога да се супростави, одмах напада, страшно. Искрено, немам проблема ни са којом нацијом, штавише, живим у мултиетничком окружењу. Схватам да су неки свашта проживели током рата, али за свађу је потребно двоје. Знам да је теби вероватно глупо што ти ово причам, али једини си изашао у сусрет. Тако да, ако желиш, могли би заједно да урадимо чланак, јер сам, под оваквим притиском, нећу моћи. --Павлица причај 13:54, 8. фебруар 2012. (CET)

У потпуности те разумем. Надам се доброј сарадњи. --Павлица причај 14:26, 8. фебруар 2012. (CET)

Тек сам сада видео разговор Мицког и тебе. Проблем је у томе што он није схватио то моје „Јел' ти толико смета што пишем о Хрватима?“, нити сам га ја најбоље написао. Стварно ми је жао што постоје људи који налазе лошу страну у том чланку, знаш на кога мислим. Задивљујуће је како он, мени клинцу од 17 (још 4 месеца) година, покушава нешто да докаже, уместо да ми да неки савет. Што се тиче тог коментара о Хрватима, требао је да обухвати све његове коментаре, не само за овај чланак, него и за Мауна Лоу, Галију, и безброј тога. У чланцима о вулкану на Хавајима и броду, нашао је начин да нешто замери, чисто декларативно. Не само мени, већ и Викивинду за Спасите нашу децу, то нећу ни да коментаришем. Њега не интересује шта пише, већ о коме се пише. Сад испада да га коментаришем и клевећем, јер увек је он невин, а ми остали кривци. Стварно ми је жао што је Мицки погрешно схватио мој коментар, али он је био свеобухватан, за све његове коментаре који нису били на месту, који нису били конструктивни. --Павлица причај 22:19, 8. фебруар 2012. (CET)

Степа Степановић

Извини што узнемиравам. Да ли би могао (ако имаш времена) да мало бациш поглед на чланак Степа Степановић. Чланак није добро завршен, али не знам да ли превише детаљишем, јер скоро има 100 килобајта, а нисам још увек при крају. Такође не знам ни да ли је добар стил писања, јер први пут пишем чланке (а да није превод). Унапред хвала!--VuXman ^talk 20:55, 8. фебруар 2012. (CET)

Хвала! --VuXman ^talk 21:24, 8. фебруар 2012. (CET)

Сад ћу да видим, али не знам ако изостављам неке догађаје мени то изгледа неповезано...Ево скидам први том и покушаћу да отворим уз помоћ адоби ридера...--VuXman ^talk 14:37, 10. фебруар 2012. (CET)

Нашао сам Степу у енциклопедији. Врло сиромашан чланаксамо важнији датуми, који су већ у чланку обухваћени. Ипак ћу да радим по књизи и убациваћу догађаје само где се он највише спомиње.--VuXman ^talk 16:03, 10. фебруар 2012. (CET)

Ма разумем то треба да ми буде скелет чланка, али ја сам већ све те реченице обрадио и споменуо тако да ћу да чланак завршим по књизи и трудићу се да убацујем делове само где се Степа спомиње.--VuXman ^talk 01:22, 11. фебруар 2012. (CET)

Коментар

Итекако има разлога за мој коментар, јер је уследио након овог коментара: Јел' ти толико смета што пишем о Хрватима? Сигуран сам да и сам увиђаш да та врста коментара нема никакве везе са оним што је питао БЧ, нити са темом чланка, без обзира на мотиве било којег учесника расправе. Нисам даље испратио расправу (можда погледам касније), али буди сигуран да нећу допустити да се са расправе о конкретном питању пређе на ту врсту дијалога. Поздрав! mickit 21:29, 8. фебруар 2012. (CET)

Без обзира на Баш Челикове мотиве (о којима ти и ја можемо да нагађамо, да претпостављамо), он није тај који је у конкретној расправи некога напао. Јасно се види да је Павлица тај који је у неколико наврата прешао са теме чланка на коментарисање БЧ. Отуда и мој позив да то не ради, јер то не доприноси решењу недоумица о којима се разговара на тој страници, а може да доведе до нових сукоба. Исто важи и за тебе. Нема потребе да се бавимо БЧ, а поготово не Бојаном, већ треба напасти аргументе друге стране, дати контрааргументе итд. mickit 21:52, 8. фебруар 2012. (CET)

http://www.scribd.com/doc/81217723/Heraclius-Emperor-of-Byzantium-0521814596

Probaj odavde da skines. Valjda sam usp[eo da postavim tu knjigu kako treba. Izvini na cekanju...--ClaudiusGothicus (разговор) 20:43, 10. фебруар 2012. (CET)

Уклонио сам део твог коментара јер представља увреду за читав један народ. Мислим да тиме нисам изменио смисао остатка твог коментара. Хајде покушај да избегаваш квалификације тог типа. mickit 14:52, 11. фебруар 2012. (CET)

Очигледно не деле сви твоје мишљење о увредљивости тог дела, па је ипак да боље да остане како јесте. Може расправа да прође и без тога. mickit 17:11, 11. фебруар 2012. (CET)

Ипак немој да враћаш, јер увредљивим коментарима ту није место. Хвала. mickit 17:35, 11. фебруар 2012. (CET)

Не мислим о теби на тај начин, чак напротив. mickit 17:44, 11. фебруар 2012. (CET)

Tako ćeš brže da stekneš neprijatelje nego što ćeš da uvežbaš svoje retorske veštine. Ako želiš da učiš od najboljih, uključi se malo na vikipediju na engleskom. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:18, 11. фебруар 2012. (CET)

Салаш

Како да не! Биле би добродошле, само да буду по дану биле би јасније, или ако имаш фотоапарат. Засада ове што си ставио су веома добре за Викивести где ћу их користити.--László (talk) 17:38, 11. фебруар 2012. (CET)

http://www.scribd.com/doc/81318648/J-Howard-Johnston-Witness-to-a-World-Crises

И ово ти може помоћи.--ClaudiusGothicus (разговор) 01:11, 12. фебруар 2012. (CET)

Rečenica

Ova rečenica koju si dao, nema subjekat. Dakle, ne radi se ni o kakvom rukovodstvu, iako možda u ostalom tekstu se ono verovatno pominje. Jest, suština jeste u suzbijanju korupcije, ali disposition ne znači rukovodstvo, nego spremnost, tendencija, naklonost, stanje uma...

Various monopolies were abolished, trade was encouraged, a disposition was manifested to advance merit and to repress corruption...

Ukinuti su razni monopoli (ukinuto je više monopola), podstaknuta je trgovina, i manifestovana je (pokazana je) volja (tendencija) (težilo se) ka nagrađivanju zasluga i suzbijanju korupcije...

Sad, možda sa ostatkom teksta ovo može i nekako drugačije (možda baš da se ukine ovaj pasiv, i da se ubaci subjekat a cela rečenica da se prebaci u aktiv), ali to ne mogu znati jer nemam ostatak teksta... --Јагода испеци па реци 21:58, 13. фебруар 2012. (CET)

Ne mora onda subjekat: zaslužni građani su nagrađivani a korupcija je suzbijana... jednojezički rečnici su veoma korisni. Na netu imaš više njih, pored ovog Dictionary,com, ima i Marriam Webster, ili [disposition The Free Dictionary], a vrlo je koristan i WordReference, koji ima i dvojezične i jednojezične rečnike. Na WR imaš i odličan forum gde možeš pitati izvorne govorinke za bilo kakvo objašnjenje, odgovori se uglavnom dobijaju vrlo brzo i uvek su poprilično precizni. --Јагода испеци па реци 22:50, 13. фебруар 2012. (CET)

Шлиц

Не пада ми на памет никакав наш израз, боље питај на СЈА. Имај на уму да није толико битно да ли су тад имали или не гаће и шлицеве, битно је да се пренесе смисао, а то је да је тај неки закон учинио да он престане да јури женске. --Јагода испеци па реци 23:50, 14. фебруар 2012. (CET)

Мало боље провјери, па ћеш да видиш да сам своје грешке исправио, а и твоје.[[2]], тако да немој да дјелиш савјете, јер их ни сам ниси хтјео да примиш од мене.--Miut (разговор) 19:17, 15. фебруар 2012. (CET)

Dioklecijan

Ne umem ja to. Ali, pošto citati idu u fusnote, ne treba da fusnote budu previše komplikovane. Zašto jednostavno ne staviš dve tačke i pod navodnike? Ili, kao što rekoh već tamo, u kvadratić kao što npr. imaš u Perikleu ili Servantesu? Šteta da ti citati, kad si se toliko trudio da ih prevedeš, budu u fusnotama. --Јагода испеци па реци 17:51, 18. фебруар 2012. (CET)

Nego, videh sad ovaj link koji ti je dao Miut gore, i privuklo mi je pažnju ono gde je on dodao „(Crnoga mora)“. Vidim da referenciraš primarnim izvorima, pa pomislih da ono Euksinsko more jeste ime Crnog mora u antici, ako se ne varam. Vidi, ne bi trebalo da u samom tekstu članka koristiš ta stara, antička imena, nego treba da koristiš moderna imena. Stara imena mogu da idu samo u citate, s napomenom o kojem se geog. pojmu radi. --Јагода испеци па реци 17:56, 18. фебруар 2012. (CET)

Блокада

Пази, обојица су блокирани због очигледног непоштовања правила и ту нема много филозофије. Нисам пратила рад ових корисника од августа 2011., али јесам у последње време (два-три месеца) и не могу да верујем да и поред опомена настављају да раде оно што су наумили. Због тога морају да сносе последице. --Ана пиши ми 21:41, 22. фебруар 2012. (CET)

Zaključavanje

Ja nisam administrator, ja ne mogu ništa da zaključam. Ja sam svoje rekla, a ja ne mogu naterati nikog da misli kao i ja. Uopšte mi se cela ta rasprava čini besmislenom, a verovatno je postala još besmislenija od jutros, kad sam ja poslednji put gledala šta se tamo pisalo. Sad nisam gledala, možda pogledam malo kasnije. Ja vam savetujem, ako je postalo neprijatno, da se jednostavno više ne javljate tamo. --Јагода испеци па реци 23:20, 4. март 2012. (CET)

Latin

Hello Epaminonda, I hope it is okay for me to answer you here in English!

I assume the inscription should say "preside" and "fines" rather than "presidi" and "finis" (that is, "Judex datus a Flavio Valerio Constantio (viro clarissimo?) P(reside) P(rovinciae) Delm(atie) fines inter Salviatas et Stridonenses determinavit"). In that case, yes, your translation is basically correct. With some very small changes, the translation is "A judge given by the very famous man Flavius Valerius Constantius, governor of the province of Dalmatia, has determined the borders between the Salviatae (inhabitants of the municipium of Salvium) and the Stridonians."

Adam Bishop

Мислим да ниједан од античких аутора није забележио тачно место Констанцијевог рођења на онај начин на који су забележена места рођења нпр. Аурелијана, Константина Великог или Валенса. Не заборави и да Аурелије Виктор или аутор Царске повести пишу у другој половини 4. века тј. могуће да, гледајући на Константина и/или Клаудија Готског, убдицирају и порекло Констанција Хлора. Укратко, можеш евентуално да изложиш шта кажу релевантни извори и шта каже који модерни аутор и то је то.--ClaudiusGothicus (разговор) 17:58, 10. март 2012. (CET)

Нажалост нисам видео ни једну ни другу. http://avaxhome.ws/ebooks/0415575346.html Скини ово и погледај, можда има понешто о Констанцију.

Могу да погледам и књигу Т.Д. Барнса New Empire of Diocletian and Constantine ових дана где су СВИ али сви просопографски детаљи расплетени, колико већ могу бити на основу извора.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:53, 10. март 2012. (CET)

Hej, Epi, sad videh spomenicu! Hvala, baš si me obradovao! :) --Јагода испеци па реци 17:43, 13. март 2012. (CET)

...

Imam svasta na kompu, nisam sigurna, pogledacu pa cu ti reci. A sto se pisanja clanaka tice, kad je historija u pitanju, ja ako pisem, pisem znas vec gde. :) Nego, vidi ovo, da ti ulepsa dan. Ja sam pala sa stolice od smeha. Јагода испеци па реци 09:10, 14. март 2012. (CET)

E, nemam, hebniga. Verovatno sam se prevarila jer mi Barns zvučao poznato, a zvučao mi je jer sam ga koristila za Konstantina (kog nikako sa završim, eto ima tome već par godina) ali ovog Constantine and Eusebius, na Guglbuksu. Pusti ti dečurliju i nedozrele matore. S nekima se ne vredi raspravljati, i gotovo. Onaj članak je možda pristrasan, možda nije najbolji, ne znam, ali znam da je na Prenosu unapređen onoliko koliko je dovoljno da zadovolji uslove da bude u GIP-u, i to je jedino bitno, što se mene tiče. Što se ostalog tiče, kome se ne sviđa, nek diskutuje, nek lepi nalepnice, ja o tome ništa ne znam, niti me zanima. A ako neko ima problem što je HRVATSKI članak uopšte prebačen... E, to je samo njegov problem, naš svakako nije. Biblioteka nam je skroz zapuštena ovih dana. Vojvoda je bio okupiran svojim masterom, Uroš opet ima svoje obaveze, ja radim ko konj po ceo dan... Bilo bi baš lepo osveženje da dobijemo i novog saradnika i novi članak. --Јагода испеци па реци 21:56, 14. март 2012. (CET)

Ovde, konkretno, nije strasno, ali u svakom slucaju, pasiv bi trebalo da se izbegava, pogotovu kad je vrsilac radnje bitan ili poznat. Ovde to nije slucaj (koliko sam shvatila, ne zna se ko ce cara probuditi, a i nije bitno, bitno je da ga neko probudi), tako da nije strasno. Mada, i verzija sa povratnim glagolom je takodje ok. Ono sto svakako nije dobro je ono "od strane". To kad vidim, otpadne mi kosa od muke --Јагода испеци па реци 12:22, 15. март 2012. (CET)

Sutradan je car Konstantinu naložio da se on (tj. Konstantin, ne Galerije) dozove/da bude dozvan.

Ovo, Epi, nema nikakvog smisla. Drugim rečima, car je naredio Koci da pozove sam sebe sutradan? Možda da budeš malo slobodniji i da bude: car je naredio Konstantinu da sutra ponovo dođe, ili da se sutra vrati. Iskreno, ne razumem šta je pisac hteo da kaže, jer to što si napisao, nema baš smisla. Ovo drugo sa Severom je ok. --Јагода испеци па реци 23:10, 15. март 2012. (CET)

Da li si siguran da je car to naredio baš Konstantinu? Možda je naredio da se sutradan Konstantin pozove? To dozove mi nikako ne ide. --Јагода испеци па реци 23:11, 15. март 2012. (CET)

Džaba ti meni daješ latinski, ja s latinskim nemam kontakt već ima tome više od 20 godina. A što "dozove"? Što ne "pozove"? I nema to nikakve veze s kojim padežom ide u latinskom, nećeš tako prevoditi u srpski ako to nije duh srpskog jezika. Prevodiš smisao, ne reč za reč. --Јагода испеци па реци 23:52, 15. март 2012. (CET)

Pa da. Caesar pontem iubet rescindi. Pontem - most - je ovde u akuzativu, (ako se dobro secam, acc. se uvek zavrsava na -m) - „ko ili sta“ da se srusi, ne „kome ili cemu“ je naredio. Dakle, pontem je objekat. Subjekat je izostavljen, s obzirom da se radi o pasivnoj recenici. Cezar je naredio da most bude srusen. Cezar je naredio da se most srusi. Cezar je naredio je glavna recenica. da se most srusi zavisna, gde imas pasiv i objekat tj. subjekat pasivne recenice (u aktivnoj, to je objekat, jer objekat aktivne postaje subjekat pasivne), ali nemas nigde vrsioca radnje, tj. subjekta aktivne recenice, zato je ok pasiv i u srpskom - da most bude srusen. Sto se tice dozove/pozove, pa ima veze ako prevodis, jer ne znaci isto. Obicno se ljudi pozivaju, a dozivaju se preko brda, ko Mujo i Haso u onom vicu. :P--Јагода испеци па реци 10:57, 16. март 2012. (CET)

Studentski život

Ej, gde si čoveče! :) Još jednom, hvala što si na moj strani. Na fakultetu je odlično! Imam 10 iz književnosti, a to je glavno! Sa latinskim se mučim, uzimam privatne časove. Ma život u Beogradu je zakon! Ima dosta prednosti! ;) Pogledaj molim te šta su mi postavili na str. za razgovor. Speechless. --Болен (Уђи слободно!) 22:57, 17. март 2012. (CET)

Прочитах само последњу реченицу оног великог текста, згранух се, и затражих на админ. табли да ми се закључа страна. Написао сам да је онај ко је то написао психопата! :) После сам га прочитао од почетка до краја. :) --Болен (Уђи слободно!) 23:13, 17. март 2012. (CET)

Шта исприча човече! :) Из латинског ми све иде тешко, завршио сам туристичку школу и нисам га никада учио. Борим се некако. --Болен (Уђи слободно!) 00:38, 18. март 2012. (CET)

Joooj, ubio bih za taj čas! :)) Obožavam englesku istoriju, ali obožavam! Javiću ti šta uradim sad u aprilu iz latinskog... --Болен (Уђи слободно!) 10:14, 18. март 2012. (CET)

Купус узвраћа ударац

хехе... Шта је сад ово? Што ниси тражио да ти промене корисничко име? Ти си као кутија бомбона. Пун изненађења. А ја мислила да ти је право име оно с мејла... Ма, што се дискусије тиче... Нема никакве важности. Мени пада на памет басна са лисицом и киселим грожђем, кад гледам повремена јављања одређене особе на њики... --Јагода испеци па реци 13:40, 1. април 2012. (CEST)

Сад ће ми требат једно пола године да се навикнем на твоје ново име --НиколаБ (разговор) 14:00, 1. април 2012. (CEST)

Ко си сад па ти? Ионако сам Епаминонда писао Епаминода. --Павлица причај 14:14, 1. април 2012. (CEST)

Ти си онда први Владимир ког не зову Влада хехе--НиколаБ (разговор) 14:26, 1. април 2012. (CEST)

Што никако не значи да ти ми неможемо тепати --НиколаБ (разговор) 15:21, 1. април 2012. (CEST)

hhihih... Meni se sve čini da si pogrešio izreku. Ja ne znam da sreća prati hrabre, nego lude... Šta nam načini s ovim menjanjem imena, stvarno će nam trebati sto godina da se naviknemo... Meni duplo više, jer sam bila ubeđena da se zoveš Petar. --Јагода испеци па реци 20:25, 1. април 2012. (CEST)

Шаблон

Није проблем, али само да напоменем да имамо сличан шаблон (подржава до 10 слика по вертикали и хоризонтали). Додуше, тренутно нема упутство како се користи, али овде имаш пример. Уколико желиш могу да пребацим шаблон са ен.вики или да просто преведем упутство за постојећи шаблон :) micki 22:39, 3. април 2012. (CEST)

:)

Морам да признам да сам одавно размишљао да уместо надимка променим у моје име и презиме, а кад сам видео да је то урадио велики Епаминонда то је убрзало моју одлуку. --Марко Станојевић (разговор) 23:02, 3. април 2012. (CEST)

E, još ja da se naviknem na vas dvojicu sa novim imenima... ... Nego, Epi, oćeš li ti glasati tamo? --Јагода испеци па реци 23:33, 3. април 2012. (CEST)

Чланак

Не могу заиста сада да се позабавим тим чланком, али моје замјерке су се односиле на то што је у чланку на хр википедији писало да су Буњевци и Шокци Хрвати, тако да је то био главни проблем. Ту се онда указала и грешка и преувеличаном броју Хрвата на попису 2002, јер се испоставило да су урачунати и они који се нису изјаснили као Хрвати на попису. Суштина је у томе да о Хрватима треба писати у чланку о Хрватима, а о Буњевцима, Шокцима, и другима, треба писати у чланцима о њима. Ја не бих улазио у проблем националних осјећања и политике код ових или оних, јер то превазилази основне податке и задире у неку другу област тренутне политике итд. Али кад будем имао времена, погледаћу и изњећу примједбе ако их буде било. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:30, 5. април 2012. (CEST)

То што ти мени пишеш у вези чланка, тога нема у чланку. Написао си ми између осталог: „Oni su svakako drugačijeg gledišta od mog, ali ja im ne mogu osporiti bunjevačko poreklo. Mogu samo da im zamerim što zovu Hrvatima i one koji to nisu mogli biti.“ а у чланаку о Хрватима помињеш Буњевце и босанске фрањевце. Не знам како са ставом који си мени описао у разговору на мојој страници за разговор долазиш до тога да о Буњевцима треба писати у чланку о Хрватима? Ја сам ти написао у свом посљедњем јављању да о Буњевцима треба писати у чланку о Буњевцима а о Хрватима у чланку о Хрватима. Ако мислиш да су данашњи Хрвати у Срему или у тим областима настали од похрваћених Буњеваца, онда то напиши јасно. Овако се само гура прича која се пренијела са хрватске википедије о томе како су Буњевци и Шокци подгрупа Хрвата. Сама чињеница да се чланак „Хрвати у Војводини“ све више проширује текстом који говори о Буњевцима а не о Хрватима, директно сугерише да су Буњевци Хрвати. То је по мом виђењу жешћи национализам а чланак у њега тоне све дубље и дубље. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:04, 11. април 2012. (CEST)

Пошто видим да си пристојан и сталожен момак, појаснићу ти проблем, ако досад из неког разлога ниси схватио. Ево га овдје: Према попису становништва Републике Србије из 2002. године, постоје одвојене етничке скупине 1)Хрвати и 2)Буњевци (видјети овдје [3] и овдје [4]). Буњевци НИСУ Хрвати, колико год Р. Хрватска пјенила на уста да јесу.

Пошто овдје бранимо свачије право на изражавање своје припадности: хомосексуалци, религиозни, атеисти, Хрвати, Срби, Русини итд., тако то право задржавају и Буњевци. Нико им није пиштољ уз главу држао да се тако изјасне: они су сами тако хтјели. Поштуј то, и исправи у чланку, и мој главни разлог за противљење ће нестати.

Јер ако ћемо да тјерамо мак на конац, могу се наћи и (добре) референце да су Буњевци Срби. Такав развој чланка ти вјероватно не би пријао. Остај ми поздрављен. Због мањка времена за полемику не могу о овоме даље да пишем. --Мирослав Ћика (разговор) 16:00, 5. април 2012. (CEST)

Добро. Ако тако мислиш, проблем је лако рјешив. Потражи све текстуалне низове (стрингове) у чланку гдје пише буњевачки Хрвати, Хрвати-Буњевци итд. Замијени их са Хрвати и Буњевци, Буњевци и Хрвати, и томе слично, већ како гдје одговара, да буде јасно да су то посебне групе. И већина мог проблема са чланком нестаје.

Буњевци су несумњиво углавном католици, али иако је то смутни Балкан, то још не значи да су аутоматски и Хрвати. Иначе слободно припиши и Мађаре, Словаке и ине тамо у Хрвате. А Бугаре и Русе и ... у Србе и ... Сибирија у ствари значи Сербија ... :) Једноставно, зар не? --Мирослав Ћика (разговор) 22:10, 6. април 2012. (CEST)

Јако занимљиво излагање. Разумијем те у великој мјери: ја сам Србин одрастао у (СР) Хрватској. Због разних повијесних притисака, није било ријетко да се наши људи изјашњавају и као православци, Кордунаши, Личани ... (регинална припадност), Југославени итд. Сада је то још горе за оне који су остали. --Мирослав Ћика (разговор) 15:29, 9. април 2012. (CEST)

Ћирило и Методије

Знаш, неки су једноставно изгубљени случаји, тј. нема им помоћи. --Јагода испеци па реци 22:46, 5. април 2012. (CEST)

Ма, за све има лека. Кад ти ја кажем. --Јагода испеци па реци 00:03, 6. април 2012. (CEST)

Него, јеси скоро видео nimtscha?--Јагода испеци па реци 00:05, 6. април 2012. (CEST)

Окет. Чекам да се покупиш... --Јагода испеци па реци 01:28, 6. април 2012. (CEST)

Napisah seminarski na temu Ducato di Savoia, da li da napravim poseban članak Savojsko vojvodstvo ili samo da ga ubacim u članak Savojska dinastija? --Болен (Уђи слободно!) 13:47, 6. април 2012. (CEST)

Ok, onda ću sve u Dinastiju. Hvala :) --Болен 14:46, 6. април 2012. (CEST)

Препоручујем филм Прозор у двориште, од Хичкока, са Грејс Кели. Синоћ одгледао, и одушевљен! Прави хичкоковски! --Boleyn 00:59, 8. април 2012. (CEST)

Ahahaha, ti i tvoji problemi! :) --Boleyn 01:08, 8. април 2012. (CEST)

Здравље

Здравље се иначе дефинише као стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања. Стога, претпостављам да се под термином који си навео мисли на физичко здравље. Поздрав! micki 13:52, 6. април 2012. (CEST)

Нема везе, ниси ти крив. Ја сам увек за то да људима дамо нову шансу. То се показало као исправно код Алексе, можда ће то бити случај и са Велимиром, а ни Анти није баш толико згрешио да и њему не бисмо пружили још једну шансу. На њему је како ће је искористити. Дакле, само опуштено :) micki 14:58, 6. април 2012. (CEST)

Сто му футошких купуса! Оде читав чланак. Међутим, боље ти, нег' неко други. --Павлица причај 13:02, 7. април 2012. (CEST)

Blagdan

Sritan Uskrs Vlado. Što si opet prominio ime, radiš i na uskrsni ponediljak danas je svetac i ništa se ne radi :)--Sokac121 (разговор) 20:45, 9. април 2012. (CEST)

Међеди

Нисам видела, сори! Кад ми више људи остави коментар, врло је могуће да неке превидим... Видела сам те ја на Библиотеци, још синоћ кад си почео да писуцкаш... Нисам хтела да те ометам. И тамо имамо странице за разговор, тако да слободно питај све тамо, ја пратим цео сајт, тако да кад год се нешто измени, Велики Брат зна ;). Ту је и Војвода сад, тако да ће и он моћи да одговори на питањца ако их будеш имао. Клаудије је нешто ређи, али и он понекад наврати. Баш смо синоћ објавили чланак о остракизму који је он написао, не знам да ли си га видео. Што се референцирања тиче, имаш упутство у Уредничком кутку. Видећеш да је мало другачије него овде, тј. да постоје два засебна система за референце и напомене. Ако треба нека помоћ, боље пиши тамо. Линк за разговор налази се на дну странице. Можемо да видимо и неку слику касније да убацимо, ако не самог Криспа (не верујем да има), нешто везано за њега. Види на њики имал и штогођ. Него, ко је међед, и шта да се ја побринем?

Оан реченица с медведима, прва је боља, јер пасив грозно звучи, а осим тога, овде и није добро. Међутим, цела реченица ми делујем претерано епски и архаично. О чему се ради? --Јагода испеци па реци 19:10, 14. април 2012. (CEST)

Христос васкрсе, срећан празник Епи! --Boleyn 10:15, 15. април 2012. (CEST)

Ваистину воскресе, Епи (остаде ти Епи, шта да ти радим :)). Види, мораш малкице дотерати превод. Изгледа много неприродно. Примера ради: Ovima su bacani ljudi ne sasvim da se pojedu, nego da budu izjedeni; kad bi se zglobovi ovih rastrgnuli, smejao se vrlo slatko, a nikada nije obedovao bez ljudske krvi.

По мени, боље: Њима су бацани људи,...(ово не разумем, не сасвим да се поједу,него да буду изједени?); кад би им зглобове растргнули, смејао се врло слатко...

Или:

kad god je hteo da se nasladi, zahtevao je da se neki od ovih, imenom nazvan, dovede.

На шта се односи ово "именом назван"?

Ја бих то овако: Кад год је хтео да се наслади (или, боље, ужива), захтевао је да се неки од њих (не ових, не знам зашто ових) доведе, именом назван (ово тек треба да се види шта значи).

Или: A pošto to nije mogao otvoreno da naloži, isti je radio tako da je grabio ljudima slobodu. А пошто то није могао отворено да наложи, радио је тако што је људе лишавао слободе.

Да будем искрена, није ми текст баш најјаснији. Има делова који стоје врло некако... Уопште се не уклапају у смисао целе реченице. Немој се превише чврсто држати оригинала. Запамти да превод пре свега треба да звучи природно на српском, па ако мораш нешто и да промениш (глагол у придев, придев у именицу, да измениш ред речи, и сл.), онда то свакао треба да урадиш. Имаш ли негде на енглеском тај пасус, да погледам барем на енглеском оригинал? --Јагода испеци па реци 21:43, 15. април 2012. (CEST)

hehe.. Mnogo nekako... :P Mnogo mi se spava. Oprosti mi, ali tvoja replika na moju repliku zahteva koncentraciju i paznju, a ja je sad trenutno nemam, jedino sto mi je sad na pameti jeste moj lepi i udobni krevetac. Odgovoricu ti u toku sutrasnjeg dana, pa cemo nekako ugoditi taj prevod zajednickim snagama. :) --Јагода испеци па реци 00:10, 16. април 2012. (CEST)

Prevod

Ovako: He had bears, very much like himself in fierceness and size...

Ne znači: Imao je medvede vrlo nalik na svoje divljaštvo i veličinu...

Nego: Imao je medvede koji su mu bili slični po divljaštvu i veličini // koji su bili jednako divlji i veliki kao i on...

Uopšte, cela rečenica ide ovako: He had bears, very much like himself in fierceness and size, which he had selected throughout the whole time of his reign. As often as he wanted to be amused, he ordered each one of these, selected by name, to be brought forward. Men were thrown to them, not to be eaten, but to be swallowed down. When their limbs were strewn about, he laughed quite delightedly, nor did he ever dine except in the presence of human blood.“

Imao je medvede koji su bili jednako divlji i veliki kao što je to bio on, i koje je birao tokom cele svoje vladavine. Kad god bi hteo da se zabavi, naređivao bi da se jedan od njih dovede, birajući ga po imenu. Bacali su ljude njima, ne da bi ih pojeli, nego da bi ih progutali. Oduševljeno bi se smejao kad bi video udove kako lete, i uvek je večeravao uz ljudsku krv.

Ja bi to tako nekako. Vidi. Lepo ti to analiziraš, te pridev, te imenica, te particip... Ali, to nije prevođenje. Treba da pročitaš rečenicu, shvatiš šta je pisac hteo da kaže, a onda da to lepo kažeš na srpskom, da zvuči prirodno. Ostavi nekoliko dana da prođe, pa se vrati na tvoje rečenice, i videćeš koliko su krute i neprirodne. BTW, "limbs" na engleskom nisu zglobovi, nego udovi (ruke i noge), što je logičnije od zglobova, pošto kaže da se limbs were strewn about (rasuti okolo naokolo), što se deđava sa udovima kad se otkinu, a ne sa zglobovima.

Što se Krispa tiče, bolje da sve vezano za njega diskutujemo na Biblioteci. Tamo mogu pripomoći i Klaudije i Vojvoda. Što se samog prevoda tiče, opet isto: nejasan je, ne zna se na koga/šta se određeno delovi odnose, npr. početni ddeo, na koga se odnosi to razjašnjuju razlog molitava? Kakav razlog molitava? U kom je brzorastuća vrlina? Zar ne bi bilo lepše reći, koji je svakim danom sve bolji i bolji? Ili tako nekako? Ajde o tome na biblioteci. Tamo ću ti dati i šablon za citat, tj. kutijicu. Ostaviću ti sve na strasnici za razgvoor. --Јагода испеци па реци 23:19, 16. април 2012. (CEST)

Proveri mejl :) --Boleyn 00:58, 17. април 2012. (CEST)

Хвала на споменици, баш си ме насмејао! ;) --Boleyn 11:52, 23. април 2012. (CEST)

Морам мало да се хвалим...

http://www.udi.rs/articles/s_mandic_XII.pdf стр. 104. Тиритири тирииии... :) Ви ар д бест, арент ви?--Јагода испеци па реци 18:50, 29. април 2012. (CEST)

Ma, sve dok tako ne piše u člancima, šta ima ja da mu pričam. Nije zaslužio besplatno obrazovanje. --Јагода испеци па реци 06:52, 30. април 2012. (CEST)

Филозофијада

Владимире што ниси био на филозофијади у Чању???--Марко Станојевић (разговор) 08:05, 6. мај 2012. (CEST)

Било је феноменално. Како нисте знали, па били су сви Филозофски факултети из Србије и један из Црне Горе. Били сте ви. У свим спортовима сте се такмичили и нисте били лоши, једино мало у квизу знања сте заказали, али имам разумевања, јер су вас представљали психолози и педагози ако се не варам. Били сте шести. Ми смо били трећи и ако смо имали највише тачних одговора. (неки негативни поени) Победили Никшићани. А кад би знао каква су била питања, само једно питање из историје. Питања су рађена за филолшки из Крагујевца, јер су они били организатори, али на крају су ипак били други. Београђани четврти, а Нишлије пете. Ван „борилишта“ су биле журке, дружење, зезање, ма то не може да се опише речима, то се једном доживљава. Препоручујем ти да једном одеш на филозофијаду. Искористих и да посетим средњовековни град Бар и завичајни музеј. Следеће године је организатор Београд и највероватније ће бити на Охриду. Па се можда видимо, а и мени ће то највероватније бити друга и последња филозофијада.--Марко Станојевић (разговор) 17:43, 7. мај 2012. (CEST)

Чуо сам да је вама било 125 евра филозофијада. Ми смо мали факултет и ишло нас је 29 па је факултет скоро све сам платио, а ми само 30 евра. То да се тресло, тресло се све. А за другарице разумем шта ми говориш. --Марко Станојевић (разговор) 14:17, 8. мај 2012. (CEST)

Разумем те. Ни ја не би ишао да је било као вама 125 евра.--Марко Станојевић (разговор) 15:32, 8. мај 2012. (CEST)

Lépaulles

Лепол. --Павлица причај 16:00, 8. мај 2012. (CEST)

Да ли овај може да помогне? Фали само параметар са узурпатором и сувладаром, али сви чланци користе тај шаблон. --Павлица причај 17:32, 11. мај 2012. (CEST)

Црни Владимире, шта ми све написа. Променићу све. Додуше, ово за rođen/a, sahranjen/a, vladao/la, umro/la је неки стандард, боље да пише датум рођења, јер је унисекс. Такође, имамо превише шаблона за владаре, чини ми се пет, те је глупо да правим још један, када овај може да задовољи, надам се, основне потребе. С друге стране, параметри типа наследник, претходник су takođe стандард, те би за друге требало правити други шаблон, али понављам, овај може да задовољи осново тражење. Успут, приметих у чланку да се дотични Ханибалијан помиње као син Констанција, док за њега на другим местима пише да је био син Флавија Далмација, Констанцијевог сина. Мајндфак. --Павлица причај 20:06, 11. мај 2012. (CEST)

Наравно, слободно се обрати. Успут, историја (као школски предмет) би ми била занимљивија да си ми ти предавао. --Павлица причај 20:32, 11. мај 2012. (CEST)