Wlodzimierz,да ли си сада задовољан редигованим текстовима ХИПОКСЕМИЈА и ХИПОКСИЈА? Моја је грешка што сам под истим текстом хтео да прикажем оба поремећаја јар је први садржан и у другом. Кад сам схавтио да си то раздвојио у два посебна појма обраду текста сам томе и прилагодио. Хвала на сугестијама.
Wlodzimierz, зашто упорно бришеш (2 пута) дијелове текста чланка о "буби бомбардер" (укључујући и слике), који сам данас написао??
Шта није у реду у вези текста а шта у вези слика? За брисање мора постојати јак разлог.
Сличан текст који ти упорно бришеш се налази и у чланку енглеске википедије. У чему је проблем?
Поздрав
Зеленгора
Погледао сам твој одговор. Остави чланак сада, јер ћу га преуредити. Надам се да ће послије нове ревизије бити ок.
Wlodzimierz, зашто ти смета објашњење ријечи "фудбал" у чланку "Фудбал"? Људи који знају енглески знају и то, да је то изопачена енглеска ријеч. Међутим, има много људи који не знају енглески. Мој прилог само је плус за овај чланак.
(Не знам због чега многи желе да убацују стране ријечи у српски језик, који је већ прилично загађен са страним ријечима. Срби (а и други којима је то матерњи јњезик), не показују да им је стало да имају чистији српски језик (част изузецима). Стиче се утисак да влада једна не брига и немареност до властитог језика. Лично сматрам да је ногомет правилнији израз, који употребљавају Словенци и Хрвати. Успут речено, они много више воде рачуна о властитом језику (признали ми то или не). Срби су узели енглеску ријеч и то изопачену. Поред тога "Футбал" ("фудбал") има више значења. Српски језик треба новог Вука Караџића, који би се старао о језику. Па кад нема Вука, онда да ми дамо свој допринос, иако мали, али није занемарив.)
Ако немаш неки други посебан разлог, онда предлажем да оставимо мој додатак, јер не смета никоме. Корисније је да буде тамо. Смета ми кад се непотребно увлаче стране ријечи у српски језик. Али ако се је већ нека ријеч удомаћила (као овај грозни израз "фудбал"), није лоше имати објашњење. Није никаква штета.
Вратио сам чланак на претходно стање. Прије је један администратор са српске википедије (Л. Варга) прихватио мој додатак.
Поздрав --Zelengora (разговор) 13:11, 10. март 2009. (CET)[одговори]
И хоћу. Богами, моје колеге немају појма да тако нешта постоји! Коначно ћу бити супериоран наставник један и одмах да ти кажем, каним то веома злоупотребити! =) --Методичар�23:54, 23. новембар 2008. (CET)[одговори]
Хвала на похвалама. Само бих те замолио да га не дираш док радим на њему. После ћу исправити шта треба да се исправи. За сада је чланак у фази израде, па се још не види какав је.--VLADA®19:18, 31. децембар 2008. (CET)[одговори]
[[Слика:London fireworks.jpg|мини|центар|400п|Срећна нова година!!!]]
Срећна нова година!!! Желим ти пуно среће и здравља у 2009. години.--VLADA®10:31, 1. јануар 2009. (CET)[одговори]
Питам зато што сам шумске биоме узео из тог шаблона, а хтео сам да га референцирам, а не знам коју си литературу користио при писању шаблона.--VLADA®18:40, 2. јануар 2009. (CET)[одговори]
Хвала на помоћи. Што се тиче онога (најбројнији шумски биоми), па то може свако да закључи. Не мора све да се референцира. Неке ствари које су очигледне не треба да се референцирају (бар ја тако мислим).--VLADA®19:38, 2. јануар 2009. (CET)[одговори]
Прегледао сам чланак на молбу првог аутора, па те молим да прођеш и ти, ако ми се поткрала која грешка. Знам сигурно да „скрб“ не могу да прешалтујем, стао ми мозак.--Методичар�22:28, 3. јануар 2009. (CET)[одговори]
Pozdrav, ustaljen je naziv krapinski pračovjek, ali je li on i ispravan, stvarno ne bih znao reći. Hoćemo li onda imati članak u ijekavici ili ekavici? :-) Dodao sam neke nove podatke u članak, pa ga opet možeš pogledati. Hvala. --XZ (разговор) 16:01, 4. јануар 2009. (CET)[одговори]
Можеш ли да ми помогнеш да преведем ову реченицу са енглеског, пошто говори о генетици. Не знам колико си уско-стручан за генетику или не, али се надам да си макар чуо за израз који ми треба. Реченица је дио описа експеримента који су спроводили над мишевима, тако што су им „убацивали“ ген Hoxb8, и посматрали понашање. Ако сам ја добро разумио, вјештачки су га уносили у плод нерођеног младунчеда да би се насљедна својства одразила након што се окоте. Реченица гласи:
Recently we have shown that mice with targeted disruption of Hoxb8 exhibit a dramatic behavioral defect.
Хм. Чудно. Значи они су њима „искључили“ (да се изразим тако лаички) тај ген, што је проузроковало да се мишеви претјерано тимаре. Међутим, у ен.вики чланку који користи ту референцу аутор је пренио те податке у облику „When genes that were suspected to cause trichotillomania were injected into laboratory mice in one study, the mice obsessively pulled out their fur and the fur of other mice in the cage.“ ([1]) Да ли би био тако љубазан да ти измијениш реченицу онако како мислиш да треба у чланку који сам писао#Насљедност, да те не бих цимао за сваку ријеч појединачно? Хвала ти унапријед. Да ми је само да чланак не садржи мој аматерски превод који нема смисла, а све што је потребно је та једна реченица. Поздрав. --Дарко Максимовић (разг.) 01:30, 12. фебруар 2009. (CET)[одговори]
Еј, немам више живаца за ово! Један, па други, па трећи... Шта вам је људи?!? Што ми упорно бришете слику?!? Богддан1997 — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bogdan1997 (разговор • доприноси)
Apsolutno mi je svejedno kako će se referencirati, a bilo bi lepo da se to uniformiše. Moj način referenciranja nije harvardski, ali se ipak koristi u naučnoj literaturi, konkretno, u oblasti stomatologije i ortodoncije. Neki časopisi koje nudim kao reference: JCO, Angle The Orthodontist, AJO-DO, EJO, itd. Ima varijacija na temu, moj predlog je uzet po uzoru na ovaj britanski, tj. evropski časopis. Tako da ono što sam ja predložila nisam ja izmislila, s tim u vezi nemaš pravo Džonaji da držiš pridiku da ne zna da piše reference samo zato što je radio prema mojim uputstvima. Što se tiče dana pristupa, tu se apsolutno slažem s tobom, ali to je valjda vikipedijin fazon (engleska njiki redovno to stavlja), pa valjda to treba poštovati. --Јагодаиспеци па реци14:11, 2. мај 2009. (CEST)[одговори]
Јао шта да радим ја с вама биолозима, ништа не читате шта вам се пише, па се после дурите. Влод, рекох лепо да се слажем с тобом кад је то приступање у питању, ја лично не видим никакву вајду од тога. А што се самог референцирања тиче, можда бисмо могли да направимо једно упутство, са више понуђених решења и да не буде никаквих ратова (ево већ ми се коса диже на глави од саме помисли на тако нешто).--Јагодаиспеци па реци14:39, 2. мај 2009. (CEST)[одговори]
Ххехе... Зачудио би се (зачудили би се) сви овде са колико вас се ја слажем по многим питањима, само је проблем што се многи са мном не слажу само из ината.... Но добро. Да ли се слажеш да направимо једну листу могућих начина референцирања? Ја ставим моје, ти стави твоје, ако има још неко неку верзију која се користи у научној литератури, нек је стави, па нека људи бирају. Битно је да се реф. наводе како треба, а фала богу, има више начина па се чак може и бирати...--Јагодаиспеци па реци14:49, 2. мај 2009. (CEST)[одговори]
Ехм, не баш. Мислим да је та страница један монструм од кога се и најнеустрашивији њикипедијанци испрепадају чим је отворе. Нико овде не долази да троши сате на читање неких правила, већ да пише нешто и да се мало забави. Ја сам имала на уму нешто далеко једноставније, једну страницу на којој ће се ставити шаблон с једне стране да се види како то изгледа, а с друге цитирање шаблона, као нпр. она астраница где су сви шаблони за обавештења цитирани (не знам како се зове, увек случајно налетим на исту), а која садржи све оне шаблоне типа ово није говорница, радови у току, трол, кршење ауторских права и сви остали шаблони који се овде користе. Ето. То сам мислила. Ово што си ми послао, свакако не, јер мислим да је неупотребљиво и жали боже труда око превођења, кад то ионако нико неће читати.--Јагодаиспеци па реци15:18, 2. мај 2009. (CEST)[одговори]
Поздрав! Што се тиче датума постављања референце (датума приступа референци), слажем се да је то непотребно, али сам то стављао зато што скоро сви тако стављају. И код нас и на Википедији на енглеском. Када си обрисао тај датум приступа, прво што сам помислио је да једноставно хоћеш да истераш по своме. Немој се љутити, али сам овде имао посла са свакаквим људима и нисам баш добар у претпостављању добре намере. А, искрено, мислим да ниси ни ти, иначе не би помислио да твоје измене враћам из сујете, уместо да их враћам само зато што их не разумем и зато што не видим њихову сврху. Зато си једноставно требао да ми лепо на страници за разговор чланка или тако негде објасниш зашто бришеш тај датум, ја бих савршено разумео, као што сам и сада разумео. Плус, обрисао си датум само у тој референци, што ме је још више навело на помисао да једноставно хоћеш да истераш по своме. Такође, мени је јако битно да референце буду лепе на око, а она твоја прва измена у референцама ми је толико бола очи да сам једноставно морао да је вратим. Боло ми је очи то што је преко свега стављена спољашња веза и то што су у назив референце убачени и неки бројеви и слова из те везе. Наравно да нема тешких осећања. Мислим да је једини проблем то што ретко када долазимо у контакт овде и што не сарађујемо. Због тога долази до непретпостављања добре намере и до оваквих сукопчића. Ја сам рад да у будућности сарађујем са тобом, а надам се да си и ти.
Аха, мислим да сам схватио када треба датум приступа, а када не, али не умем да објасним баш најбоље. Углавном, код извора који су у облику неког рада или вести која је објављена у једном облику и која је непроменљива, датум приступа не треба. Када је у питању извор који његов аутор може мењати, онда се ставља датум приступа. Само, нисам баш сигуран око броја и стране часописа у којем је објављен онај текст из референце број 13. Чини ми се да је број часописа 426, а за број стране стварно не знам. Је л' може мала поноћ око тога?—Џонаја¿Por qué no te callas?20:40, 2. мај 2009. (CEST)[одговори]
Ћао Владо! У нади да ћемо се срести на вежбовном семинару, где такође планирам да те давим, реших да ти скратим чекање тог тренутка, и да те замолим за нешто. Као што се већ сећаш, мени је онај нарцис од твог колеге Дејана, иначе полухемичара, понудио твоју помоћ код овог шаблона. Како је тај шаблон јако мали, у шта си се уверио и сам, мој рад на превођењу иде мало спорије (добро, није то баш разлог, ал' добро). Превела сам све од тријаса па на горе (тј. тријас и све што је млаџе од њега). Да ли би могао, кад будеш имао времена, да прођеш кроз тај текст, исправиш ствари које нису добре, и даш наше називе за неке појмове. Ја сам живи свет писала тако што кликнем на чланак на енглеској вики и погледам како се зове наш чланак за то. Али, пошто немамо чланке о свему, нисам ни превела све, па би ту твоја помоћ добро дошла. --geologicharkaпиши ми21:14, 10. јун 2009. (CEST)[одговори]
Е, сада видех нешто па сам се сетила да те питам. Чула сам од ових наших колеза, што би наш декан рекао: пантолога, да се не зна шта су тачно конодонти. Је ли то истина, или то они не знају? :) --geologicharkaпиши ми12:58, 12. јун 2009. (CEST)[одговори]
U slucaju da ti je promaklo, izabran si za verifikatora. Ja sam kao oblast u kojoj si strucan stavila biologija, ali ti mozes dodati jos nesto u cemu se dobro snalazis i gde mozes bolje oceniti da li je tema pokrivena ili nije. Dodaj ako mislis da treba, mada u principu te oblasti su samo orijentacione, svaki verifikator moze da odobri ili da odbije bilo koji clanak. Takodje, stavi ovu straicu u nadgledanje, pa svrni poneki put i odobri neki clanak. --Јагодаиспеци па реци15:04, 20. јун 2009. (CEST)[одговори]
Хм, то му дође као нека марка-етикета? Ајд, нећу да запињем, јер ни ја нисам сигурна. Али пишите име аутора у оном невидљивом делу у транскрипцији, ако некоме недај боже падне на памет да напише чланак па кликне, да изађе како треба...
А оно за верификатора, могао би с времена на време да сврнеш и на ту страницу, да нешто верификујеш. Тамо на оном списку има скоро двајс' имена, а само двоје троје раде (и трпе критике). Ред је да мало поделимо и посао и критике.......
Нажалост, Боки, када бих их писао из главе, били би језиви, ни близу коректном, а књигу сам позајмио једној трудници која воли да гаји цвеће. :) А и, знаш, ја више на википедију нећу долазити. Међутим, има овде један Влада који о биљкама свашта зна, а и 1.000 пута је бољи биолог од мене. Питај њега, тај ће нешто одрадити. :) Срећан рад.--Методичар зговор2а 20:58, 28. јун 2009. (CEST)
Живи су ти они трилобити! Е да, оног дана када си то требао да дођеш, били су палеонтолози, и поново су рекли да се не зна шта су конодонти. --Анапиши ми19:09, 3. јул 2009. (CEST)[одговори]
Извињавам се што упадам непозван. Лаик сам за биологију, па имам једно питање. Увијек сам читао о томе да су трилобити изумрли, али један рак ме неодољиво подсјећа на њих. То је потковичасти рак (horseshoe crab)[3]. Шта мислите?
Нисам ти се захвалио што си верификовао чланак Оптички етернет и што си гласао за, хвала. Помало сам се сморио око расправе. Знају да буду помало напорни око детаљисања, дал тачка или зарез. Мада ок, добронамерно у цуљу поправљања чланка. Покушавам мало да покренем техничке науке на нашем викију, доста смо слаби по том питању. Па сам кренуо да правим класификацију наука, природних наука и примењених/техничких. Надам се да ћемо ускоро покренути и неки пројекат и направити портале (техничке науке, Ваздухопловна, ракетна и свемирска технологија, електротехника, нанотехнологија ...). Методичар ме је упутио на тебе као одличног биолога, па ако би имао неки савет око класификације биолошких наука. Неких прелога за помоћ, пошто видим да сте урадили доста фин посао око биологије. Па да урадимо нешто слично, ако је могуће. Хвала ти још једном, поздрав. -SmirnofLeary (разговор) 5:10, 10. јул 2009. (CEST)
Evo, saznah malo o onom mom nacinu pisanja reference. Zove se Vankuver i upotrebljava se za clanke i druge radove iz oblasti medicine i srodnih nauka. Mozda bismo mogli da napisemo taj deo o referenciranju...--Јагодаиспеци па реци09:35, 11. јул 2009. (CEST)[одговори]
Видим да се љутиш, а пошто је мој бот то урадио осјећам се одговорним да ти објасним данема потребе да се узбуђујеш око ситница. Ово је та измјена. Кликни на дугме "ћирилица" па ћеш видјети да је све ОК, тачније да ти ниси имао потребе да ишта поправљаш. Поз, Бојанразговор15:29, 2. август 2009. (CEST)[одговори]
Те чланке и преусмерња аутоматски уноси бот који програмирам (било намерно, било случајно; или због техничких разлога) да ставља интервикије ка ен Њики. Кад се заврши са масовним уносом/има, ботом ће бити поправљени интервикији.
Хм?, хммм!. Кхммм$%$!. Те чланке НГЦ је направио мој Пајтон програм, а уноси их мој бот. Сувишне ивикије ће обрисати туђи ботови, што и иначе раде за све друге чланке. Погледај обавјештење под Трг-Ботови за детаље. Поздрав.--Мирослав Ћика (разговор) 19:20, 11. август 2009. (CEST)[одговори]
Ово је клица чланка о физиологији дисања човека, јер ако сте пажљиво читала, текст се наставља дисањем на сниженом атмосферском притиску (висини), а има ће и део о дисању на повишеном атмосферском притиску, са свим карактеристикама ове врсте дисања само за људе (израда текста је у току).
Поред тога ако пажљивије анализирате у тексту је приказана анатомија дисајних органа човека,
а у првој (уводној) реченици навео сам да се ради о медицинској физиологији која се бави искључиво физиологијом човека.
Што се тиче викикњиге, хвала што сте правилно схватили моја размишљања. Овај чланак је једним делом преузет из моје, тек започете викикњиге ВАЗДУХОПЛОВНА МЕДИЦИНА Основи физиологије дисања.
Видим да се свађаш са ботовима... Па, тако можеш хиљаду година. Бот иде по некој Википедији и наиђе на тај дотични чланак и нађе везу ка нашој вики. Најбоље би било да одеш на све викије и уклониш везу ка нашој. Бојанразговор17:29, 14. август 2009. (CEST)[одговори]
Да ли си заинтересован да порадимо заједно на уношењу заштићених биљних (251) и животињских (427) врста у Србији. Ја имам списак, али бих ипак да ти као стручнији то мало погледаш....--Metju (разговор) 15:44, 15. август 2009. (CEST)[одговори]
Видиш то сам и ја запазио... Па, добро можемо ми то да одрадимо, па да онда унесемо исправке, измене, допуне и сл, јер знајући наше власти то ће да потраје...?
Него бидиш ли ти да на њики нема ни слово о заштићених добрима код нас сем националних паркова? Где су ту резервати, паркови итд... Имаш ли ти негде списак свих тих добара, ја се убих тражећи ја нету и нема? Једино имам на факсу велику мапу са свим њима, али то и не вреди много...--Metju (разговор) 15:53, 15. август 2009. (CEST)[одговори]
Ок, хвала, кад ископаш шаљи... Па започетак бих унео списак свих врста које су заштићене, па бисмо онда нате-нане све редом описивали... Ту ти ступаш на сцену као стручњак....?--Metju (разговор) 17:11, 15. август 2009. (CEST)[одговори]
Баци поглед на ово, на дну је шаблон који сам сад направио, ја бих радио некако тако отприлике, с тим што теби остављам да даш наше називе ако их има и сл. Тј, како мислиш да је боље?--Metju (разговор) 17:24, 15. август 2009. (CEST)[одговори]
Е, убацих сличице, у оно наше, види јел ок кад буде времена. Па да завршимо и да убацимо чланак, полако... А, онда кичмењаци... :-)--Metju (разговор) 19:14, 21. август 2009. (CEST
Видех за Пасји трн и сличица ме је асоцирала на једно овеће жбунче испред моје зграде. Нисам сигуран да ли је то то и јел' има још нешто слично томе? Питам јер цео живот буљим у њега и нико појма нема шта је то, па нас спаси незнања. Мислим да је ово тврдолисно, али нисам сигуран...?--ИванМ. (разговор) 19:42, 23. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Ћао Владо, молим те погледај на мојој страници за разговор последњу поруку. Човек је нашао два иста чланка, па ми ти реци који треба да остане, а који да буде преусмерење? --Анапиши ми21:11, 24. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Молим те прегледај брљотине које сам направио у чланку дугорепа ласица и немој баш много да будеш зао када уочиш грешке. Мислим да сам забрљао нешто око серал фаза (искрено немам појма шта је то, али немој ником да кажеш). Чланак треба да послужи за масовни унос чланака о сисарима.--Методичарзговор2а22:06, 10. октобар 2009. (CEST)[одговори]
Владо, можеш ли да погледаш чланак? Ја сам превела почетак са енглеске Вики, али ипак нисам баш неки стручњак за оне информације у кутијици... Неке нисам знала 'ди да турим, а за нека поља нисам знала шта да метнем. —Lampica☎22:44, 13. октобар 2009. (CEST)[одговори]
Никада до нас није грешка, ваљда си тол‘ко до сада научио. Него, да ли би ти био љубазан колега биолог те пронашао где си преводио она станишта да дамо Ћики како би могао да уноси сисаре?--Методичарзговор2а17:25, 4. новембар 2009. (CET)[одговори]
Видим да је Дарвин поново актуелан. Е да си видео шта на тему еволуције пишу на нашем братском (сестринском? посестринском?) сајту... :) Него, не стигох да се захвалим на стаништима, дао сам их Ћики.--Методичарзговор2а18:42, 7. новембар 2009. (CET)[одговори]
Знаш ти добро који ми је на уму, немој да се правиш биолог. :) То ти је као ланчана реакција; ти си дао Николи, те Никола мени, те ја Мирославу. Углавном, ти си одрадио цео посао. Улога поштара и није претерано напорна. :)--Методичарзговор2а19:03, 7. новембар 2009. (CET)[одговори]
Е видела сам гис лика пре неки дан код мог факса. :) Али не шаљем ти због тога поруку, већ због корала. Ја не знам до које дубине живе у мору, напиши ти оно што је тачно, не мора да остане она цифра, ако је нетачна. :) --Анапиши ми17:21, 15. новембар 2009. (CET)[одговори]
Мислим да је твој коментар на страни за разговор чланка био потпуно непотребан. Из авиона се види шта човек ради на више страна (није много битно да ли је са мном у сукобу или не, он то ради свуда где пожели), али очигледно нико нема намеру да реагује. Што би ти губио живце (неће он твој савет послушати по свему судећи)? Нека га, нек се иживљава. Леба не тражи. :) Уосталом, толико је незанимљив да немам жељу ни да улазим у сукоб са њим. :)--Методичарзговор2а21:53, 19. новембар 2009. (CET)[одговори]
Не знам зашто ти смета моје запрепашћивање и шта је лоше у томе...не желим да мењам намерно, да не бих долазио у сукобе с тим који су писали....зато остављам коментаре да би се аутор сам замислио. Не знам зашто ме на основу тога оптужујеш за троловање - то нема никакве везе с тим. Чак ми и иживљавање звучи блаже.--Zrno (разговор) 22:12, 19. новембар 2009. (CET)Зрно[одговори]
Da li možda znaš o kojoj vrsti račića se radi; imaju šare po telu, plave ili crvene, žive u paru i love morske zvezde, naročito plave. Kada ih ulove, zarobe ih kamenom i jeduckaju ih mesecima dok se ove regenerišu. Kod nas se mislim zovu paloma račići, ali ne mogu da ih nađem na netu ni pod kojom osobinom koju ukucavam u pretraživač, a baš mi trebaju. Ako slučajno znaš o kojoj vrsti se radi, pliz tel mi. :)--Методичарзговор2а23:21, 28. новембар 2009. (CET)[одговори]