Рамиз Алија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рамиз Алија
Биографија
Датум рођења (1925-10-18)18. октобар 1925.
Место рођења Скадар
Албанска република
Датум смрти 7. октобар 2011.(2011-10-07) (85 год.)
Место смрти Тирана
 Албанија
Држављанство Албанско
Религија Ислам
Супружник Семирамис Алија
Политичка
партија
Радничка партија Албаније (1943-1992)
Социјалистичка партија Албаније (1992-2011)
Председник Албаније
30. април 1991. — 9. април 1992.
Претходник он, као председник Президијума
Наследник Сали Бериша
Председник Президијума НСР Албаније
22. новембар 1982. — 30. април 1991.
Претходник Хаџи Љеши
Наследник он, као председник

Рамиз Алија (алб. Ramiz Alia; Скадар, 18. октобар 1925Тирана, 7. октобар 2011) био је албански комуниста, последњи председник социјалистичке Албаније и први председник Републике Албаније и последњи скеретар Радничке партије Албаније.

Биографија[уреди]

Рођен је 1925. године у Скадру. Године 1941, прикључио се Народноослободилачкој војсци Албаније, а 1943. постао члан Комунистичке партије Албаније.[1]

У доба владавине Енвера Хоџе, високо се попео у хијерархији Радничке партије Албаније, поставши чланом Политбироа 1961. године. Као верни присталица марксизма-лењинизма, преживео је све дотадашње чистке. Након Хоџине смрти 1985. године постао је нови вођа Албаније. Наставио је његову тврду догматску политику све док студенти, потакнути сменама социјализма у другим источноевропским државама, нису покренули демонстрације, тражећи политичке слободе. Алија је пристао на захтеве, те је организовао вишестраначке изборе. Годину дана после укидања Народне републике, био је и председник Албаније (1991-1992). Током овог мандата, владајућа Радничка партија трансформисала се у социјалдемократску Социјалистичку партију Албаније.

Године 1992, власт је преузела десничарска Демократска странка Салија Берише. Алија је тада неколико година провео у затворима због оптужби за злочине против човечности у доба Хоџине владавине. Када је 1997. издржавао казну, дошло је до оружане побуне грађана против Беришине власти, те је искористио прилику да побегне услед дезертирања затворских чувара. од тада је повремено боравио у Тирани и Дубаију.[2]

Умро је 7. октобра 2011. године у Тирани од болести плућа.[3]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]