Растко Стојковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Растко Стојковић
Rastko Stojkovic 20170924.jpg
Личне информације
Пуно име Растко Стојковић
Датум рођења (1981-07-12)12. јул 1981.(39 год.)
Место рођења Београд
СФР Југославија
Висина 1,91 m
Позиција пивот
Сениорска каријера
1997—1998
1998—1999
1999—2001
2001—2002
2002—2003
2003—2005
2005—2006
2006—2009
2009—2013
2013
2013
2014—2018
2018—2019
2019
2020
Црвена звезда
Партизан
Студентски град
Борац Бања Лука
ПКБ
Црвена звезда
Пфулинген
Нордхорн
Виве Кјелце
Црвена звезда
Ал Рајан
Мешков Брест
Макаби Ришон Лецион
Рекреативо
Војводина
Репрезентација
2007—2018 Србија
Освојене медаље
Рукомет
Европска првенства
Сребрна медаља — друго место 2012. Србија Србија

Растко Стојковић (Београд, 12. јул 1981) је српски рукометаш и бивши државни репрезентативац.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рукометом је почео да се бави у Црвеној звезди. Касније је играо за Партизан, Студентски град, бањалучки Борац и ПКБ из Београда. У Црвену звезду се вратио 2003. године и ту провео наредне две сезоне. Освојио је дуплу круну у сезони 2003/04.

Стојковић је у сезони 2005/06. носио дрес немачког Пфулингена. У Немачкој је провео и наредне три сезоне, али у екипи Нордхорна, где је освојио ЕХФ куп 2008. године. Од 2009. до 2013. године наступао је у Пољској за Виве Кјелце, где се истакао одличним партијама и освојио седам трофеја. Три пута је био шампион Пољске (2010, 2012. и 2013. године), четири пута победник Купа (2010, 2011, 2012. и 2013. године), а 2013. године освојио треће место на фајнал фору Лиге шампиона, чији је Кјелце био домаћин.

У Црвену звезду се вратио у јесен 2013. године.[1] Задржао се кратко и постигао 28 голова на седам утакмица. Једно време је играо и у катарском Ал Рајану. Каријеру је од 2014. године наставио у белоруском Мешков Бресту, где је пружао одличне партије. Проглашен је за најбољег пивотмена СЕХА Газпром лиге, био један од најбољих стрелаца у Лиги шампиона, где се такође нашао у конкуренцији за идеални тим сезоне.

У августу 2019. је објавио да завршава играчку каријеру.[2] Ипак убрзо се предомислио и прикључио се београдском Рекреативу, који наступа у Првој рукометној лиги Центар, иначе трећем рангу такмичења у Србији.[3] Са овим клубом је успео да елиминише Црвену звезду у четвртфиналу Купа Србије.[4] Крајем фебруара 2020. се прикључио екипи Војводине, са којом је договорио сарадњу до краја сезоне 2019/20.[5][6] За новосадски клуб је дебитовао 4. марта 2020, на гостовању Новом Пазару, у четвртфиналу Купа Србије.[7] Четири дана касније је играо и у четвртфиналној утакмици СЕХА лиге, у којој је Војводина поражена од мађарског Веспрема (26:31) у СЦ Слана Бара.[8] Стојковић је био најбољи стрелац свог клуба на овом мечу са девет постигнутих погодака.[9] Ове две утакмице су му били и једини наступи за Војводину у овој сезони, јер су убрзо сва рукометна такмичења прекинута због пандемије изазване вирусом КОВИД-19.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Стојковић је за сениорску репрезентацију Србије дебитовао 2007. године.[10] Нашао се на списку селектора Сеада Хасанефендића за Европско првенство 2010. у Аустрији.[11][12] Ипак није био пријављен за први круг такмичења,[13] а пошто је Србија такмичење завршила већ у овој фази, Стојковић није добио прилику да заигра.

Наредне 2011. године је играо на Светском првенству у Шведској, а 2012. је био део генерације која је освојила сребрну медаљу на Европском првенству у Србији.[2] Нашао се и на ширем списку играча за Олимпијске игре 2012. у Лондону, али није био међу коначних 15 репрезентативаца који су отишли на олимпијски турнир.[14] Са националним тимом је играо и на Европском првенству 2014. у Данској.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Растко Стојковић се вратио у Звезду”. sportklub.rs. Приступљено 20. 9. 2013. 
  2. 2,0 2,1 „Растко Стојковић рекао „доста“: Желео сам пуно, каријера ми донела још више”. balkan-handball.com. 14. 8. 2019. Приступљено 24. 9. 2019. 
  3. ^ „Poznati srpski rukometaš igra za pivo i pjesmu Dragane Mirković!”. mnerukomet.me. 22. 10. 2019. Приступљено 9. 6. 2020. 
  4. ^ „Куп Србије: Рекреативо – Црвена звезда 26:25 (13:14)”. sd-crvenazvezda.net. 5. 11. 2019. Приступљено 9. 6. 2020. 
  5. ^ „ŠAMPIONI SE POJAČAVAJU: Rastko Stojković do kraja sezone u Vojvodini!”. balkan-handball.com. 28. 2. 2020. Приступљено 9. 6. 2020. 
  6. ^ „Рукометни шампион се комплетирао, Растко Стојковић у Војводини”. dnevnik.rs. 1. 3. 2020. Приступљено 9. 6. 2020. 
  7. ^ „Rastko debitovao; Voša sigurna u Pazaru za F4 Kupa”. rkv.rs. 4. 3. 2020. Приступљено 9. 6. 2020. 
  8. ^ „Rastko Stojkovic”. seha-liga.com. Приступљено 9. 6. 2020. 
  9. ^ „SEHA: Hrabra Voša na -5 protiv Vesprema”. rkv.rs. 8. 3. 2020. Приступљено 9. 6. 2020. 
  10. ^ „Stojković: Reprezentacija, pa psihijatrijsko lečenje!”. sportklub.rs. 31. 3. 2020. Приступљено 9. 6. 2020. 
  11. ^ „Бојкотовао сам селектора а не репрезентацију”. politika.rs. 14. 1. 2010. Приступљено 9. 6. 2020. 
  12. ^ „Rastko Stojković: Pružiću maksimum”. b92.net. 3. 1. 2010. Приступљено 9. 6. 2020. 
  13. ^ „Sead Hasanefendić pred meč odluke: "Pobedićemo Austriju!". balkan-handball.com. 22. 1. 2010. Приступљено 9. 6. 2020. 
  14. ^ „Vuković precrtao Milića i Stojkovića”. novosti.rs. 21. 7. 2012. Приступљено 9. 6. 2020. 
  15. ^ „Rastko Stojković za B92: Verujte u nas”. b92.net. 11. 1. 2014. Приступљено 9. 6. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]