Гајдобра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гајдобра
Gajdobra Orthodox church.jpg
Православна црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачка Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2578
 — густина 85/км2
Географске карактеристике
Координате 45°21′03″ СГШ; 19°26′29″ ИГД / 45.350833° СГШ; 19.441333° ИГД / 45.350833; 19.441333Координате: 45°21′03″ СГШ; 19°26′29″ ИГД / 45.350833° СГШ; 19.441333° ИГД / 45.350833; 19.441333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 91 м
Површина 24,8 км2
Гајдобра на мапи Србије
Гајдобра
Гајдобра
Остали подаци
Поштански број 21432
Позивни број 021
Регистарска ознака BP

Гајдобра (мађ. Szépliget, нем. Schönau) је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2578 становника.

Историја[уреди]

Подручје Гајдобре је насељено још од неолита. Први пут се помиње 1464. године, под именом Добра. Исто место се спомиње и 1554. године, као насеља „Горња Добра“ и „Доња Добра“, која су насељена углавном Србима. За време владавине аустријске царице Марије Терезије и њеног сина Јосифа II,Немци (Швабе) насељавају простор Војводине.Немци насељавају Гајодбру 1763. године, где 1791. године граде цркву Св. Мартина која и данас постоји (обновљена 1897. године). Први немачки досељеници су првих 10 година били ослобођени плаћања пореза, након тога су плаћали порез назван Urbario. Немци су у Гајдобри остали до 1944. године када се враћају у Немачку, а у Гајдобру се насељавају Срби из Босне и Херцеговине.[1] Крајем 1990-их гради се православна црква Св. Петра.

Демографија[уреди]

У насељу Гајдобра живи 2441 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,4 година (40,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 1110 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.627
1953. 3.764
1961. 4.056
1971. 3.567
1981. 3.272
1991. 3.171 3.139
2002. 2.968 3.021
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.808 94,60 %
Словаци
  
34 1,14 %
Хрвати
  
21 0,70 %
Мађари
  
19 0,64 %
Југословени
  
16 0,53 %
Црногорци
  
15 0,50 %
Македонци
  
2 0,06 %
Русини
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
непознато
  
8 0,26 %

Албум слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. 
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]