Гајдобра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гајдобра
Gajdobra Orthodox church.jpg
Православна црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачка Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2578
 — густина 85/km2
Положај
Координате 45°21′03″ СГШ; 19°26′29″ ИГД / 45.350833° СГШ; 19.441333° ИГД / 45.350833; 19.441333 Координате: 45°21′03″ СГШ; 19°26′29″ ИГД / 45.350833° СГШ; 19.441333° ИГД / 45.350833; 19.441333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 91 m
Површина 24,8 km2
Гајдобра на мапи Србије
Гајдобра
Гајдобра
Гајдобра на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21432
Позивни број 021
Регистарска ознака BP

Гајдобра (мађ. Szépliget, нем. Schönau) је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2578 становника.

Историја[уреди]

Подручје Гајдобре је насељено још од неолита. Први пут се помиње 1464. године, под именом Добра. Исто место се спомиње и 1554. године, као насеља „Горња Добра“ и „Доња Добра“, која су насељена углавном Србима.

Почетком 1702. године,Гајдобра се помиње као ново насеље са два српска домаћинства која плаћају порез. Гајдобра је 1715. године имала пет српских домаћинстава, пет година касније, у Гајдобри живи шест породица: Стојић Мали, Која Сремац, Радујша Сремац, Милисав Радојчин, Милета Банчинин и Радовиша Бањалучанин.Током 1728. године у Гајдобри је пописано осам српских породица: Стојко Ладислав, Стојић Мали, Милисав Иванковић,Остоја Пивничанин, Никола Стојић, Милета Гајдобранин, Иван Живковић, Тодор Посин, Милисав Добричанин и Стојић Владислав.

За време владавине аустријске царице Марије Терезије и њеног сина Јосифа II,Немци (Швабе) насељавају простор Војводине.Немци насељавају Гајодбру 1763. године, где 1791. године граде цркву Св. Мартина која и данас постоји (обновљена 1897. године). Први немачки досељеници су првих 10 година били ослобођени плаћања пореза, након тога су плаћали порез назван Urbario.

1848. године Гајдобру је погодила епидемија колере. На састанку који је одржан 15. јуна 1848. године, мађарске власти су захтевале да им Општина Гајдобра упути 15 запрежних кола за превоз ратног материјала и осталих ствари за рат. Запрежна кола са возачима су се задржала на терену све до краја јуна, ни не слутећи какву ће пошаст донети у Гајдобру. Неки од возача ће умрети од колере у Пирошу (Руменка), неки ће бити донети у сандуцима у Гајдобру, а неки болесни и као клицоноше ће ипак успети да дођу у Гајдобру. На овај начин цела Гајдобра се нашла у загљају опаке болести. Прва жртва колере у Гајдобри регистрована је је 1.јула 1848. године. Епидемија колере је трајала 7 недеља и за то време однела 268 живота. Највише умрлих у једном дану било је 28. јула и тог дана је умрло 16 људи. Последњи случај смрти од колере забележен је 31. августа, после кога је живот у Гајдобри почео да се нормализује. За време епидемије колере Гајдобра је била у потпуности одсечена од света. У село није могло ни да се уђе, а ни да се изађе из њега.

Врло је важно истаћи да је долазак Немаца у Гајдобру условио њен привредни развој. 1884. године је основан први парни млин. Оснивачи су били Јохан Рајс и Антон Седреши. У почетку је за млевење жита коришћена снага коња који су се кретали кружном стазом иза самог млина и на тај начин покретали ваљке за млевење.Коњи су касније замењени са парном вршалицом-самохотком снаге 8 КС. Млин се модернизује 1891. године са новим машинама и у то време је имао капацитет прераде 1000 кг пшенице за 24 сата. Преко пута вулканизерске радње у Улици Мира Попаре, налази се оронула зграда Рајсовог млина. 1910. године основан је Списов млин, покретан помоћу паре. Основали су га браћа Данијел и Карл Спис, који су дошли из Црвенке. Такође браћа су вршила поправке свих врста парних машина и машина за вршидбу жита и мотора. Због повољног положаја у односу на железницу, као и због веома квалитетног рада, млин је постао познат и цењен, не само у Гајдобри, већ и у широј околини. Браћа су се бавила и производњом вршалица, чије су дрвене делове производили у својој радионици,а металне делове су добављали из Немачке. У дворишту породичне куће су имали велику ковачницу, највећу у Гајдобри. О величини ковачнице говори и податак: средином 1960-тих годинам она је срушена, а цигла од ковачнице је коришћена за изградњу три приземне куће у Гајдобри.

Вински клуб у Гајдобри је основан 6. децембра 1903. године. За сврху изградње винограда одвојено је 30 јутара земље у близини насеља која је дата у закуп на 30 година. Такође, сваки члан клуба је добио на коришћење 375 хвати земље (нешто мање од четвртине јутра. У винограду су биле заступљене америчке сорте винове лозе које су калемљене са локалним аутохтоним врстама. У почетним годинама виноград је добро рађао, међутим касније су се заређале разне природне непогоде које су успориле развој винограда. Вински клуб је имао директора и 10 чланова помоћног особља.

Немци су у Гајдобри остали до 1944. године када се враћају у Немачку, а у Гајдобру се насељавају Срби из Босне и Херцеговине. [1] Крајем 1990-их гради се православна црква Св. Петра.

Демографија[уреди]

У насељу Гајдобра живи 2441 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,4 година (40,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 1110 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.627
1953. 3.764
1961. 4.056
1971. 3.567
1981. 3.272
1991. 3.171 3.139
2002. 3.021 2.968
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.808 94,60 %
Словаци
  
34 1,14 %
Хрвати
  
21 0,70 %
Мађари
  
19 0,64 %
Југословени
  
16 0,53 %
Црногорци
  
15 0,50 %
Македонци
  
2 0,06 %
Русини
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
непознато
  
8 0,26 %


Албум слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Огњишта: Величани” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. 
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]