Рукометна репрезентација Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Србија
Rssrbije.jpg
Надимак „Орлови”
Савез РСС
Конфедерација ЕХФ (Европа)
Селектор Србија Јовица Цветковић
Капитен Жарко Шешум
Највише наступа Драган Шкрбић, 215 утакмица
Најбољи стрелац Драган Шкрбић, 591 гол
Основни дрес
Резервни дрес
Прва међународна утакмица
ЈугославијаФНР Југославија 35:8 АустријаАустрија[тражи се извор]
Росток; Источна Немачка; 28. фебруар,1958
ЛетонијаЛетонија 19:24 Србија и Црна ГораСР Југославија[1]
као Србија
СрбијаСрбија 37:27 ИзраелИзраел
Београд, Србија; 4. јануар 2007[2]
Највећа победа
ЈугославијаСФР Југославија 39:9 Република КонгоНР Конго
Србија и Црна ГораСР Југославија 40:14 КувајтКувајт
као Србија
СрбијаСрбија 48:24 ИталијаИталија
Ниш, Србија; 2. новембар 2008[3]
Највећи пораз
ИсландИсланд 38:22 СрбијаСрбија
Рејкјавик, Исланд; 29. април 2015[4]
Олимпијске игре
Учешћа 2 (Први пут 2000.)
Најбољи резултат 4. место, 2000.
Светско првенство
Учешћа 10 (Први пут 1997.)
Најбољи резултат Bronze medal world centered-2.svg Бронза (2): 1999. и 2001.
Европско првенство
Учешћа 10 (Први пут 1996.)
Најбољи резултат Silver medal europe.svg Сребро: 2012.

Рукометна репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у рукомету. Налази се под контролом рукометног савеза Србије.

ИХФ и ЕХФ третирају репрезентацију Србије као наследницу репрезентација СФР Југославије (1943–1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945–1963. као ФНР Југославија), СР Југославије (1992–2003) и Србије и Црне Горе (2003–2006) те је Србија наследила све резултате и медаље од претходних република. У табели су, међутим, наведени само резултати остварени од 1995. године.

Играло се под разним именима:

Југословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу мушку екипу 1999. године.[5]

Почетак рукомета у Србији и СФР Југославији[уреди]

Рукомет у Србији се појављује још између два светска рата најпре у облику хазене, спорта који је сличан рукомету, а представља једну од његових претеча. После хазене бива актуелан велики рукомет (игра се на фудбалском терену) који код нас престаје да се игра 1958. године. Ту долазимо до ткз. малог рукомета, односно данашњег модерног рукомета. Новембра, године 1948, креће да се игра прво првенство Београда у рукомету. Рукометни савез Југославије се формира 1949. године. Године 1953. почиње да се игра првенства Југославије у малом рукомету у мушкој и у женској конкуренцији. Године 1955. почиње и да се игра Куп такмичење у Југославији.[6]

Историја Рукомета у Србији до сада није у довољној мери истраживана. Постоје подаци из званичних публикација, као и у другим публикацијама и радовима, чији су аутори претежно из западних делова бивше Југославије. Наилази се на податке који указују да се рукомет у Србији игра после завршетка Другог светског рата. Према тим подацима иницијатива за развој рукомета у Србији се преписује инструкторима одбора за рукомет фискултурног савеза Хрватске. У омладинским радним акцијама (Шамац - Сарајево 1947.), они су одржавали течајеве за „изобразбу“ фискултурних инструктора, па и инструктора за рукометну игру. При свакој од 10 секција дуж огромног градилишта био је по један рукометни инструктор, а 1948. године формирана је рукометна чета у саставу спортске бригаде на Омладинској прузи Кучево - Бродица чији је руководилац био Војислав Војновић. Учешће у рукометној чети била је „легитимација“ да са повратком у својој средини могу радити на формирању рукометних секција при фискултурним и гимнастичким друштвима. Каније су ти инструктору по целој Србији оснивали разне рукометне клубове и секције и ширили развој ове игре уопште.[7]

Заслуге за развој спорта у Србији, касније Југославији, у одређеној мери припадају и тадашњим студентима који су своје знање стицали у иностранству. Они су по доласку у домовину, са собом доносили и обележја тамошње културе, па отуда и спорта. Савремени спорт који је свој пут у Србију проналазио преко Словеније, Хрватске и Мађарске, даље се ширио преко школских организација, школског физичког васпитања и на друге начине.

Златне 1980. Светско и олимпијско злато[уреди]

Рукометна репрезентација СФР Југославије први пут пажњу. светске јавности, на себе скреће 1970. године, када је освојена и прва медаља на Светском првенству у Француској. У мечу за бронзано одличје, СФР Југославија је декласирала Данску са 29:12, што је био итекако велики број голова за тај период (у финалу, након два продужетка, Румунија је победила Источну Немачку са 13:12). На наредном првенству 1974. године остварен је исти резултат (шампионат света се тада играо на сваке четири године), а између два Светска првенства одржане су Летње олимпијске игре 1972. године чији је домаћин био Минхен. На овим Олимпијским играма, после 36година у програм се враћа и рукомет као спорт. Југославија је на овом шампионату заблистала! Побеђени су у првој групној фази: Мађарска, Јапан и САД, а у другој, полуфиналној, групи поново Мађарска и два главна претендента за неку од медаља: Румунија и домаћин Западна Немачка. Посебно се издваја преубедљива победа над домаћином од 24:15[тражи се извор] У самом финалу у игри гол за гол, савладана је Чехословачка резултатом 21:16, а везаним головима Бранислава Покрајца Југославија је направила разлику коју Чехословачка није успела да стигне. Освајачи те прве, златне, олимпијске медаље били су: | Абас Арсланагић, Чедомир Бугарски, Петар Фајфрић, Хрвоје Хорват, Милорад Каралић, Ђорђе Лаврнић, Милан Лазаревић, Здравко Миљак, Слободан Мишковић, Бранислав Покрајац, Небојша Поповић, Мирослав Прибанић, Добривоје Селец, Албин Видовић, Зденко Зорко, Зоран Живковић.

Олимпијске игре[уреди]

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Немачка 1972. 1. место 6 6 0 0 122 89 +33
Канада 1976. 5. место 5 4 0 1 110 93 +17
Савез Совјетских Социјалистичких Република 1980. 6. место 8 5 0 3 195 159 +36
Сједињене Америчке Државе 1984. 1. место 6 5 1 0 141 93 +48
Јужна Кореја 1988. 3. место 6 4 1 1 143 132 +11
Савезна Република Југославија СР Југославија (1992–2000)
Шпанија 1992. Није јој дозвољено учешће
Сједињене Америчке Државе 1996. Није се пласирала
Аустралија 2000. Меч за 3. место 4. место 8 4 0 4 204 203 +1
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2004)
Грчка 2004. Није се пласирала
Србија Србија (2008–)
Кина 2008. Није се пласирала
Уједињено Краљевство 2012. Групна фаза 9. место 5 1 0 4 120 131 -11
Бразил 2016. Није се пласирала
Укупно 2/7 13 5 0 8 324 334 -10

Светско првенство[уреди]

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Шведска 1954. Није учествовала
Источна Немачка 1958.
Немачка 1961.
Чехословачка 1964. 6. место 6 2 2 2 102 96 +6
Шведска 1967. 7. место 6 4 0 2 136 110 +26
Француска 1970. 3. место 6 3 1 2 119 80 +39
Источна Немачка 1974. 3. место 6 3 0 3 106 105 +1
Данска 1978. 5. место 6 4 1 1 108 96 +12
Немачка 1982. 2. место 7 4 1 2 183 155 +28
Швајцарска 1986. 1. место 7 7 0 0 168 145 +23
Чехословачка 1990. 4. место 7 4 0 3 169 156 +13
Савезна Република Југославија СР Југославија (1993–2003)
Шведска 1993. Није јој дозвољено учешће
Исланд 1995.
Јапан 1997. Осмина финала 9. место 6 4 0 2 162 149 +13
Египат 1999. Меч за 3. место 3. место 9 6 1 2 257 211 +46
Француска 2001. Меч за 3. место 3. место 9 7 0 2 252 178 +74
Португалија 2003. Меч за 7. место 8. место 9 6 1 2 263 228 +35
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2005)
Тунис 2005. Меч за 5. место 5. место 9 5 2 2 253 221 +32
Србија Србија (2007–)
Немачка 2007. Није се пласирала
Хрватска 2009. Меч за 7. место 8. место 9 4 0 5 280 281 -1
Шведска 2011. Меч за 9. место 10. место 9 3 1 5 246 251 -5
Шпанија 2013. Осмина финала 10. место 6 3 0 3 170 159 +11
Катар 2015. Није се пласирала
Француска 2017.
Укупно 16/23 117 69 10 3 2.974 2.621 +353

Европско првенство[уреди]

Година Турнир Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Савезна Република Југославија СР Југославија (1994–2002)
Португалија 1994. Није јој дозвољено учешће
Шпанија 1996. Меч за 3. место 3. место 7 5 1 1 166 162 +4
Италија 1998. Меч за 5. место 5. место 6 4 0 2 159 145 +14
Хрватска 2000. Није се пласирала
Шведска 2002. Друга групна фаза 10. место 6 2 1 3 160 161 -1
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2004–2006)
Словенија 2004. Друга групна фаза 8. место 7 3 1 3 206 199 +7
Швајцарска 2006. Друга групна фаза 9. место 6 2 0 4 161 177 -16
Србија Србија (2008–)
Норвешка 2008. Није се пласирала
Аустрија 2010. Прва групна фаза 13. место 3 0 1 2 83 94 -11
Србија 2012. Финале 2. место 8 4 2 2 176 168 +8
Данска 2014. Прва групна фаза 13. место 3 1 0 2 73 77 -4
Пољска 2016. Прва групна фаза 15. место 3 0 1 2 81 92 -11
Хрватска 2018. Друга групна фаза 12. место 6 1 0 5 160 181 -21
Укупно 9/12 55 22 7 26 1.325 1.456 -31

Тренутни састав[уреди]

Састав за Европско првенство 2018.

Бр. Име Позиција Дат. рођ. Клуб Утак./Гол.
5 Жарко Шешум леви бек 16. јун 1986. Немачка Гопинген
7 Стефан Вујић средњи бек 6. јул 1991. Румунија Стеауа
10 Дарко Ђукић десно крило 11. децембар 1994. Пољска Виве Тарги Киелце
11 Бојан Бељански пивот 22. јун 1986. Аустрија Бергенц
13 Петар Ненадић средњи бек 28. јун 1986. Немачка Берлин
14 Богдан Радивојевић десно крило 2. март 1993. Немачка Рајн Некар Ловен
15 Добривоје Марковић лево крило 22. април 1986. Хрватска Загреб
17 Петар Ђорђић леви бек 17. септембар 1990. Белорусија Мешков Брест
19 Немања Илић лево крило 11. мај 1990. Француска Тулуз
23 Никола Црноглавац десни бек 22. април 1992. Румунија Констанца
24 Милан Јовановић леви бек 24. јануар 1998. Србија Војводина
25 Немања Зеленовић десни бек 27. фебруар 1990. Немачка Магдебург
33 Мијајло Марсенић пивот 9. март 1993. Република Македонија Вардар
41 Марко Вујин десни бек 7. децембар 1984. Немачка Кил
42 Немања Обрадовић средњи бек 8. јануар 1991. Пољска Висла
76 Владимир Цупара голман 19. фебруар 1994. Шпанија Адемар Леон
90 Тибор Иванишевић голман 16. август 1990 Данска Скјерн

Селектор: Јовица Цветковић Србија

Селектори репрезентације од 1995.[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „European Handball Federation - 1996 Men's European Championship / Pre-Qualification”. Eurohandball.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  2. „European Handball Federation - 2008 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  3. „European Handball Federation - 2010 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  4. „European Handball Federation - 2016 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. 29. 4. 2015. Приступљено 6. 4. 2018. 
  5. „Najuspešniji u izboru OKS”. Oks.org.rs. Приступљено 6. 4. 2018. 
  6. www.jagodina.autentik.net приступљено 27.2.2014. год.
  7. Миладин Илић - Мајстор; РУКОМЕТ 1949-1999; Пеликан принт, Ниш 2000. године

Спољашње везе[уреди]