Резолуција Савета безбедности УН 1203
| Резолуција СБ ОУН УН 1203 | |
|---|---|
 | |
| Датум | 24 октобар 1998 |
| Бр. заседања | 3937 |
| Код | S/RES/1203 |
| Дневни ред | Ситуација на Косову и Метохији |
Преглед гласања | За: 13 Против: Нико Уздржано: 2 |
| Резултат | усвојена |
Резолуција 1203 Савета безбедности Уједињених нација, усвојена 24. октобра 1998. године, након позивања на резолуције 1160 (1998) и 1199 (1998) о Косову, Савет је захтевао да Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора) поштује претходне резолуције Савета безбедности и да сарађује са верификационим мисијама НАТО-а и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову[1].
Решење је покренуто масакром у Горњем Обрињу[2].
Дана 16. октобра 1998. године у Београду је потписан споразум између Савезне Републике Југославије и ОЕБС-а који предвиђа успостављање верификационе мисије на Косову, са ваздушним верификацијама над Косовом договореним претходног дана[3]. Генерални секретар Кофи Анан требало је да пошаље мисију у Савезну Републику Југославију да процени ситуацију на терену на Косову.
Савет безбедности је навео да сукоб на Косову треба да се реши мирним путем и да се тој територији да већа аутономија и суштинска самоуправа. У међувремену, осуђено је насиље, терор и снабдевање оружјем и обука терориста на Косову у остваривању политичких циљева. Постојала је забринутост да су независни медији у Савезној Републици Југославији затворени поред предстојеће хуманитарне катастрофе на Косову[4].
Посматрајући сукоб као претњу међународном миру и безбедности и делујући у складу са Поглављем 7. Повеље Уједињених нација, резолуција је захтевала да СР Југославија одмах и у потпуности испоштује споразуме са НАТО-ом и ОЕБС-ом. Руководство косовских Албанаца такође је морало да поштује споразуме и претходне резолуције Савета безбедности. Обе стране су такође позване да се укључе у дијалог за решавање кризе и да сарађују са међународним напорима за побољшање хуманитарне ситуације. Косовски Албанци су морали да се одрекну терора и мирно следе своје циљеве и поново је потврђено да све избеглице имају право на повратак кућама.
Коначно, наведено је да све злочине почињене над становништвом треба да истражује Међународни кривични суд за бившу Југославију и затражена је међународна помоћ у том циљу.
Резолуција 1203 је усвојена са 13 гласова за и ниједног против, уз два уздржана Кина и Русија који су се противили употреби силе[5]. Кина је такође била против резолуције којом би се вршио притисак на унутрашње послове СР Југославије, а Русија је навела да резолуција није узела у обзир позитивна дешавања у Београду[6].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Federal Government of the FR of Yugoslavia-Organisation for Security and Cooperation in Europe: Agreement on the OSCE Kosovo Verification Mission”. International Legal Materials. 38 (1): 24—27. 1999. ISSN 0020-7829. doi:10.1017/s0020782900012845.
- ^ Clark, General Wesley (2018-04-17), The Potency of Persuasion, Routledge, стр. 115—116, ISBN 978-0-429-49500-7, Приступљено 2024-09-16
- ^ Waller, Michael, ур. (2001). Kosovo: the politics of delusion. London: Frank Cass. ISBN 978-0-7146-5157-6.
- ^ Krieger, Heike, ур. (2001). The Kosovo conflict and international law: an analytical documentation, 1974-1999. Cambridge international documents series. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80071-6. OCLC ocm46650341.
- ^ Alagiah, George Maxwell, (22 Nov. 1955–24 July 2023), presenter, BBC TV News at Six (formerly BBC TV 6 o’clock News), since 2003, Oxford University Press, 2007-12-01, ISBN 978-0-19-954089-1, Приступљено 2024-09-16
- ^ C. Guicherd (1999). „International law and the war in Kosovo”. Survival (на језику: енглески). 41 (2): 19—34. ISSN 0039-6338. doi:10.1093/survival/41.2.19.
