Сава Секулић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сава Секулић
Sekulić Sava - portret umetnika.jpg
портрет уметника
Пуно име Сава Секулић
Датум рођења (1902-05-11)11. мај 1902.
Место рођења Билишане
 Аустроугарска
Датум смрти 26. јануар 1989.(1989-01-26) (86 год.)
Место смрти Београд
 СФРЈ
Поље сликарство
Правац/традиција маргинална уметност

Сава Секулић (Билишане, 11. мај 1902 – Београд, 26. јануар 1989), сликар, светски класик маргиналне уметности.

Биографија[уреди]

Рођен је 1902. у Билишанима у Далматинској Загори, код Обровца као Србин у Хрватској. Никада није похађао никакве школе. Отац га је научио да чита и пише. Почиње да слика тридесетих година, паралелно са писањем песама, да би ближе одредио своју поезију. Од 1943. године ради као зидар. Сликањем се активније бави по одласку у пензију, почев од 1962. Један је од највећих српских сликара. Умро је 1989. у Београду. [1] [2]

Стил[уреди]

С. Секулић, Стари Словен, б. г. МНМУ, Јагодина

Секулић припада групи ”рубних” уметника, самотних, бизарних и асоцијалних људи који стварају нове облике лепота. Његова необична асоцијативност и способност да као потпуни самоук материјализује духовну енергију, остварене су интуитивно, нагонски. Сликар је универзалног, ванвременског и ванпросторног. Све је код њега уопштено – од индивидуалног он тежи универзалном и то постиже, па су његова дела заправо и највиши домети Art Brut-а код нас, али и у светским оквирима. Алегорије и метафоре су присутне у готово свим његовим делима. Својим визијама редукује, своди сиже на метафору, јединствену ликовну дефиницију. Најбројније су му композиције с људским фигурама, портрети и сцене са историјским и митолошким бићима. Сликајући историјске личности већину жртава представља као јунаке а чланове своје породице као митолошка бића. Ипак, најслојевитији је лик жене у његовим сликама. У многим његовим делима присутне су ”филозофске” приче и морализаторске поуке. Фигуре су му поједностављене, плошне и стилизоване.

С. Секулић,Јеленград, 1948. МНМУ, Јагодина

У позадини сваког дела је нека оригинална прича као резултат бројних народних предања и веровања – паганских, хришћанских, митолошких, историјских или савремених. Митови, у којима је изражено поштовање животиња - прародитеља и веровања да између животиња и људи постоји сажимање, приказани су на његовим сликама удвајањем, сажимањем људске и животињске фигуре, мултиплицирањем глава и удова. Уметник нам предочава симбиозу антропоморфних и зоморфних ликова где долази до изражаја сва алхемија његовог ликовног израза. Парадокс је да самим ликовним изразом аутор негира наративност слике и концентрише се у потпуности на пиктуралне вредности, снагом несвесног неопримитивисте.

Палета му је суздржана. Површине често премазује и по неколико пута различитим лазурним наносима које ставља један поврх другог не чекајући да се претходно нанети слој осуши, што доводи до мешања и претапања боја. Унутар сваке слике најчешће доминира једна боја, што понекад ствара утисак монохромности. Позадине неких дела понекад боји само делимично, па читаве зоне оставља необојеним. То додатно елиминише било какву илузију простране дубине. Секулићево сликарство прожето је низом инвентивних особина, симбиозе реалног и надреалног, а по карактеру готово да је на рубу чистог аутоматизма. Надмоћ чула уметника надраста перцепцију посматрача. Обичан посматрач није у стању да схвати и примети сензибилну структуру чисто ликовних феномена, најпре његове слике емотивно прихвати, као врсту визуелне интриге, а затим временом и интелектуално доживљава.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. М. Бошковић; М.Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977; 74, 78
  2. Н. Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, МНМУ,Јагодина, 2003; 100

Литература[уреди]

  • М. Бошковић; М.Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
  • Н. Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, МНМУ, Јагодина, 2003

Спољашње везе[уреди]

Види још[уреди]