Савез трију царева

Вилхелм I

Франц Јозеф I

Александар II

Савез трију царева или Тројецарски савез скуп је споразума између Русије, Немачке и Аустроугарске, закључених у 1873., 1881. и 1884. години.

Савез је имао за циљ да смањи сукоб интереса на Балкану, обезбеди превласт Немачке над Француском и одржи стабилност Европе. Балкан је требао да се подели на сфере утицаја, дајући Аустроугарској западне, а Русији источне области. Са друге стране Немачки интерес је био да се Француска изолује од било каквих потенцијалних савезника и њене превласти у Европи.

Први договор 1873. године

Дана 25. маја (6. јуна) 1873. у време посете цара и министара иностраних послова Русије А. М. Горчакова у Бечу, Александар II и Франц Јозеф I потписали су у Шенбруну (близу Беча) споразум. Споразум је могао да се прекине само након 2 године након упозорења једна од страна. 11. (23) Октобар 1873. споразуму је приступила Немачка. То је био почетак „Лиге трију царева“.

У 1878. споразум је тешко уздрман после руско-турског рата, када је током Берлинског конгреса Бизмарк подржао Аустроугарску против Русије. 1879. године у Бечу је потписан и тајни двојни савез између Немачког и Аустроугарског царства, чиме су две силе желеле да осигурају савезништво у случају рата са силом као што је Русија зато што се руски утицај тих година све више ширио на Балкану.

Договори 1881. и 1884. године

Датума 6. (18) јуна 1881. у Берлину потписан је нови уговор трију цара. Споразум у Берлину је потписан на обострано гаранције између Русије, Немачке и Аустроугарске. Уговор је потписан на 3 године и продужен 15. (27) март 1884. за још 3 године. Уговор је поткопан 1885-86 затегнутим аустро-руским односима, услед ескалације бугарског питања, и „Лига трију царева“ је на крају пропала и није дошло до продужавања 1887. године.

Види још

• Уговор о реосигурању
• Француско-руски савез

Спољашње везе

• Текст договора Лиге трију царева (језик: руски)