Сати (роман)
| Сати | |
|---|---|
 Прво америчко издање | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | The Hours |
| Аутор | Мајкл Канингем |
| Дизајнер корица | Наталија Петровић |
| Земља |  САД |
| Језик | енглески |
| Жанр | роман |
| Издавање | |
| Издавач | Народна књига |
| Датум | 1998 |
| Тип медија | тврде корице |
| Превод | |
| Преводилац | Марија Стаменковић |
| Издавање | 2003 (прво издање) 2005 (друго издање) |
| Класификација | |
| ISBN ? | 86-331-0730-9 |
| ISBN ? ориг. | 0-374-17289-7 |
| Хронологија | |
| Претходник | Месо и крв |
| Наследник | Бесплатни дани |
Сати (енгл. The Hours) роман је америчког књижевника Мајкла Канингема, први пут објављен 1998. године. Заплет се плете око три самосталне али уједно и паралелне приче, које се одигравају јунског дана у различитим временским периодима двадесетог века. Прва прича смештена у двадесете године приповеда о познатој енглеској књижевници Вирџинији Вулф и њеној борби са депресијом и суицидним тежњама. Друга приповеда о Лаури Браун која се бори са незадовољством и анксиозношћу према сопственом животу и породици живећи у послератном предграђу Лос Анђелеса крајем четрдесетих. Смештен на крај двадесетог века трећи наратив приказује Кларису Вон и њен покушај да приреди забаву свом пријатељу Ричарду који умире од АИДС-а. Важну улогу у роману игра ремек-дело модернистичке књижевности Госпођа Даловеј; Вирџинија Вулф започиње писање свог познатог остварења, Лаура Браун га чита, док је прича о Клариси Вон обликована као савремена и постмодернистичка интерпретација њене фабуле. На овај начин Канингем није само преобликовао класик светске књижевности, већ га је осавременио (Трећа прича), увео њеног писца као лика (прва прича) и обликовао ликове у складу са карактеризацијом коју је Вирџинија Вулф изнела у есеју Господин Бенет и госпођа Браун (друга прича).[1] Такође, наслов романа се не односи само на тематизацију протока времена важну за поетику Канингема као и за поетику В. Вулф, већ и на чињеницу да су Сати били њен радни наслов при писању Госпође Даловеј. Осим протока времена књига тематизује флуидност сексуалности, депресију, менталне болести, пролазност среће и могућност проналаска тренутног испуњења.
Књижевна критика је роман дочекала похвалама, о чему сведоче и две престижне награде: Фокнерова и Пулицерова награда за прозу. Успешно је адаптиран у истоимени филм у режији Стивена Долдрија са Мерил Стрип, Никол Кидман и Џулијен Мур у главним улогама. Роман је на српски језик преведен два пута. Први превод је начинила Марија Стаменковић, а други Зоран Пауновић.
Издања на српском
[уреди | уреди извор]- Мајкл Канингем, Сати (с енглеског превела: Марија Стаменковић), Народна књига, Београд, 2003. COBISS.SR 103648012
- Мајкл Канингем, Сати (с енглеског превела: Марија Стаменковић), Народна књига, Београд, 2005. COBISS.SR 124294156
- Мајкл Канингем, Сати (с енглеског превео: Зоран Пауновић), Архипелаг, Београд, 2018. COBISS.SR 264241676
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Werlock & Werlock 2015, стр. 1849.
Литература
[уреди | уреди извор]- Werlock, Abby H. P.; Werlock, James P (2015). Encyclopedia of the American Novel. Infobase Learning. ISBN 978-1-4381-4069-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
