Сачмарица
Сачмарица (ловачка , стрељачка, полицијска, војна) је индивидуално ватрено оружје које је пројектовано да делује из руку корисника наслоњена на раме. Она ослобођеном енергијом експлозије барута у метку, у цијеви, испаљује одређени број куглица или једноделног пројектила (кугле). Користи се за лов, у стрељаштву, као формацијско оружје у војсци и полицији .
Меци за ову пушку могу имати само један пројектил, али је њена права сврха кориштење метака у којима се налази већи број сачме, која се креће од уста цијеви пушке покривајући све већу површину. Пушка сачмарица, користећи распршавајућу муницију - сачму (оловну и оловну са примјесама антимона), има за циљ да за разлику од пројектила самца, који је један, својим бројним и распршеним зрнима, повећа површину по којој дјелује и тако повећа сигурност поготка. Сачма може бити ситнија и крупнија и означава се са бројевима: 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, од најкрупније ка најситнијој.
Куглице из сачмарице се распршују након изласка из цеви, а енергија барутног пуњења је подељена на куглице, што значи да свака куглица засебно има мали енергетски потенцијал. У ловачком контексту ово чини сачмарицу врло корисном за лов на разне птице и ситну дивљач. Међутим у војном или полицијском контексту, због малог домета, велики број испаљених пројектила чини сачмарицу као корисно оружје за блиску уличну борбу или оружје за самоодбрану. Сачмарице се такође користе и у спортском стрељаштву, где се пуца на глинене голубове које избацују механизми у разним правцима.
Историја[уреди | уреди извор]
Делови пушке сачмаре су:[уреди | уреди извор]
- Кундак је дрвени дио пушке који повезује металене дијелове пушке. Њиме се пушка ослања на раме и образ ловца приликом нишањења и опаљења.
- Глава пушке. У глави пушке смјештени су: систем за брављење којим се цијев учвршћује на кундак, систем за опаљење, којим се активира опаљење иницијалне каписле на меетку, извлакач празних чаура послије опаљења или неиспаљених метака, и ејектор који испаљене чауре избацује из лежишта метка у цијеви, и сложени механизам за опаљење којим се активира ударна игла која побуђује капислу, која опет варницом запаљује барутно пуњење метка, да би ово произвело потисне гасове у метку који избацују пројектил.
- Цијев служи за опаљење метка и усмјерење сачме, или пројектила самца.
- У лежишту метка које се налази у самој цијеви, поставља се метак. У лежишту се врши опаљење.
- Кочница спречава нехотична опаљења.
Подела сачмарица[уреди | уреди извор]
Према положају цијеви на:
- Положаре - код којих су цијеви постављене водоравно
- Бокерице - код којих су цијеви постављене усправно
Према постављењу окидача на:
- Хамерлес - код којих је ударач у глави пушке прикривен
- Орозуше код којих је ударач- ороз видњив на спољној задњој страни цијеви
Према броју цијеви на:
- Једноцијевке - са једном неизолученом цијеви
- Двоцијевке - са двјема неизолученим цијевима
- Комбиноване - са три и четири цијеви (и неизолучене и изолучене)
По броју метака и начину дејства деле се на:
- Једнометке - са једним метком у цијеви
- Двометке - са два метка у цијевима
- Вишеметке - са више метака у спремнику
- Полуаутоматске - Једноцијевке са више метак у спремнику код којих је унос новог метка у цијев аутоматски. Дејствују појединачном ватром.
- Аутоматске - Једноцјевке са више метака у спремнику које могу да дејствују и рафално. Оне су у формацијском наоружању војске и полиције.
По начину брављења на:
- Преламаче су пушке које се пуне и празне преламањем цијеви у глави пушке.
- Репетирке су пушке код којих се метак уноси у лежиште цијеви репетирањем затварача.
По сврси на:
- Ловачке
- Полицијске
- Стрељачке
Сачмарице се производе у широком распону величина од 470 па до чак 770 mm дужине цеви. Према калибру дијеле се на пушке калибра 2,4,8,10,12,14,16,20,24,28,32,36. Ови бројеви показују колико се једнаких оловних кугли датог пречника цијеви (калибра) могу излити од једне фунте олова. Што значи ако се из фунте олова могу излити само 2 једнаке кугле, пречник ће бити означен са 2, а ако се из фунте олова могу излити 12 једнаких кугли, калибар те пушке ће бити означен са 12 и биће много мањи од претходног.
Употреба[уреди | уреди извор]
Типична употреба сачмарице је против малих мета које се брзо крећу, често док су у ваздуху. Ширење пројектила дозвољава кориснику да усмери сачмарицу у блину циља, уместо да мора да тачно циља као у случају једног пројектила. Недостаци сачмарице су њен ограничен домет и мала продорност метка, због чега се сачмарице користе на кратким удаљеностима, а типично против мањих мета. Повећана величина сачме, до екстремног случаја појединачног пројектила, доводе до повећане пенетрације, али на рачун мањег броја пројектила и мање вероватноће погађања мете.
Поред најчешће употребе против малих, брзих циљева, сачмарица има неколико предности када се користи против непокретних мета. Прво, она има енормну зауставну моћ на кратким опсезима, већу од скоро свих пиштоља и многих пушака. Мада многи верују да је сачмарица одлично оружје за неискусне стрелце, истина је да на блиском домету ширење сачме није уопште велико, и компетентност у циљању је још увек потребна. Типично самоодбрамбено пуњење сачме садржи 8–27 великих оловних кугли, што доводи до многих трагова рана у мети. Такође, за разлику од потпуно обложених пушчаних метака, мање је вероватно да ће све кугле сачме пробити зидове и погодити пролазнике.[1] Сачмарица је често преферентно оружје полиције, због њене ниске пенетрације и велике зауставне моће.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The Box O' Truth #3 – The Shotgun Meets the Box O' Truth The Box O' Truth”. The Box O' Truth. 13. 6. 2014. Приступљено 3. 10. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.
- Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд, 1978.
- Група аутора, Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд 1982.
- Bob Brister (1976). Shotgunning, The Art and the Science. New Jersey: New Win Publishing. ISBN 978-0-8329-1840-7.
- Elmer Keith (1950). Shotguns. Pennsylvania: The Stackpole Company. ISBN 978-0-935632-58-3.
- Michael McIntosh (1999). Best Guns. Alabama: Countrysport Press. ISBN 978-0-924357-79-4.
- Jack O'Connor (1965) [1949]. The Shotgun Book. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-50138-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Shotgun FAQ
- Shotgun sabot separation photography
- ловачке пумпарице- сачмарице (језик: српски)
- "Shotgun Chokes and Gauges." Popular Mechanics, October 1947, p. 196–200. Excellent diagrams and drawings.
