Свадба (роман)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аутор Михаило Лалић
Земља Југославија
Језик српски
Жанр психолошки роман
Издавање
Издавање 1950: Просвета

Свадба” је роман српског књижевника Михаила Лалића објављен 1950. у издању београдске издавачке куће Просвета. „Свадба” је Лалићев први роман и са њим је започео низ романа о народноослободилачкој борби партизана на простору Црне Горе. Обликован је у виду заокружене епизоде из живота партизана Тадије Чемеркића, која започиње његовим хапшењем и довођењем у колашински затвор пролећа 1943. Иако је тематски везан за Други светски рат, Лалићев приповедни фокус мање лежи на приказу сукоба партизана и окупатора, а више на приповедању о братоубилачком сукобу између партизана и четника.[1] Сам наслов Свадба је симболичан и у пренесеном смислу означава комунистичку револуцију, то јест, венчање комунисте са слободом.[2]

Лалић је у „Свадби” зачео неколико мотива и тема које ће развијати даље кроз свој стваралачки опус попут: индивидуалне слободе, огољавање човекове природе у рату и људске потребе за ближњим. Према пишчевим речима овај роман на плану композиције садржи сва његова дела у маломе: затвор као дату ситуацију, ослобађање као циљ и процес између тога.[3] Тематска окосница, схватање историје и карактеризација јунака чврсто су повезани са фолклорним обичајима, епским народним песмама и Горским вијенцом Петра Петровића Његоша.[4] На основу романа снимљени су телевизијски филм из 1959. и истоимени филм из 1973.

Заплет романа[уреди]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Роман је исприповедан у трећем лицу. У њему је исприповедана заокружена епизода из живота партизана Тадије Чемеркића: његово довођење у колашински затвор, којим су, пролећа 1943, управљали четници, његов боравак у затвору са четиристо других робијаша и, на крају, бекство из колоне затвореника, које су четници предавали фашистима на стрељање.

Објашњење наслова[уреди]

У роману постоји неколико паралела између мотива у заплету и фолклорних обичаја, од којих је најважнија паралела са свадбом. Обред свадбе се упоређује са комунистичком револуцијом. Како Тадија Чемеркић саопштава: „...ја кажем да је црвени барјак пролетера у неку руку сватовски барјак: пошли су људи у борбу да освоје и привјенчају народу најљепшу љепотицу на земљи, правду и слободу заједно”.

Ипак, паралела по сличности између револуције, како се она приказује у роману, и свадбе, као народног обичаја, не исцрпљује се тумачењем Тадије Чемеркића. Пошто се у роману не приказује отимање нити довођење „невесте”, већ заточење и испаштање „отмичара”, који се у последњем тренутку, и то не сви, спашавају од смрти бежећи у шуму, да би се тек тамо ухватили у сватовско коло, паралела по сличности у роману није директна већ посредна. Сватовски је једино крај романа пошто се на крају држе здравице, певају песме, наздравља и пије, а младићи припремају пушке да би у свитање ступили у нове борбе.[2] Како истиче Александар Петров: „Поступком паралеле по сличности, догађајима који се описују придало се симболично значење: они се повезују с народном традицијом и представљају се као један од његових прадавних обичаја”.[4]

Филмске адаптације[уреди]

„Свадба” је два пута екранизована. Први пут је адаптирана у телевизијски филм Свадба из 1959, док је други пут екранизована у далеко познатији истоимени филм из 1973. Филм је режирао Радомир Шарановић. а Тадију Чемеркића је тумачио Драгомир Бојанић Гидра, који је за своју изведбу награђен Златном ареном на Филмском фестивалу у Пули.


Референце[уреди]

  1. Петров (1964). стр. 28.
  2. 2,0 2,1 Петров (1967). стр. 27.
  3. Максимовић (1964). стр. 209.
  4. 4,0 4,1 Петров (1967). стр. 28.

Литература[уреди]

  • Максимовић, Миодраг (1964). "Какав је човек"; поговор у: М. Лалић; Свадба. Београд: Рад. (COBISS.SR 92179463)
  • Петров, Александар (1967). Михаило Лалић. Београд: Југославија. (COBISS.SR 101302535)

Спољашње везе[уреди]