Северозападни национални споменик на Хавајима

Координате: 25° 42′ 00″ N 171° 44′ 00″ W / 25.70000° С; 171.73333° З / 25.70000; -171.73333
С Википедије, слободне енциклопедије
Северозападни национални споменик на Хавајима
Август 2016. године, граница и локација
ЛокацијаСеверозападна Хавајска острва, Хаваји / Атол Мидвеј, Мала спољна острва Сједињених Држава
Најближи градХонолулу, Хаваји, САД
Координате25° 42′ 00″ N 171° 44′ 00″ W / 25.70000° С; 171.73333° З / 25.70000; -171.73333
Површина583.000 sq mi (1.510.000 km2)[1]
Успостављен15. јун 2006
Управно телоНационална управа за океане и атмосферу, Служба за рибу и дивље животиње САД, Одељење за земљиште и природне ресурсе Хаваја
WebsitePapahānaumokuākea Marine National Monument
Званично имеПапаханаумокуакеа
ТипМешовити
Критеријумиiii, vi, viii, ix, x
Означен2010 (34. заседање)
Референца бр.1326
РегионЕвропа и Северна Америка

Северозападни национални споменик на Хавајима (енгл. Northwestern Hawaiian Islands National Monument)[2] је највеће заштићено подручје на свету, са 583.000 sq mi (1.510.000 km2) океанских вода. Налази се на територији Америчке савезне државе Хаваји на Тихом океану.

Под актом председника Сједињених Америчких Држава, Џорџа Буша од 5. јуна 2006. године, подручје је проглашено 75их националним спомеником у САД-у.[1]

На заштићеном подручју се налази око 7.000 врста, ¼ чине ендемичне врсте. Једна од врста је и зелена морска корњача и угрожена врста хавајских фока (енгл. Hawaiian Monk Seal). Према истраживањима број јастога се није опоравио од прекомерног излова 80их и 90их година, иако се тренутно забрањено. Од 2011. године сав излов ће бити контролисан и свим посетиоцима биће потребна дозвола за роњење.

Површина[уреди | уреди извор]

Локација острва

Заштићено подручје заузима површину око 360.000 м² атола, спрудова и плитког мора у Тихом океану. Нешто је веће од Аустралијског великог гребена, веће од територије Грчке.

Опис[уреди | уреди извор]

Монумент подржава 7.000 врста, од којих је једна четвртина ендемска. Истакнуте врсте укључују угрожену морску јастребску корњачу, угрожену зелену морску корњачу и угрожену хавајску медведицу, зебе Лајсан и Нихоа, голденицу Нихоа, Лајсанску патку, морске птице као што је Лајсански албатрос, бројне биљне врсте, укључујући Pritchardia палме, и многе врсте артропода. Према Пју добротворним фондовима, популације јастога се нису опоравиле од екстензивног лова током 1980-их и 1990-их, који је сада забрањен;[3] преостала риболовна подручја су прекомерно исцрпљена, иако је комерцијални риболов забрањен.[4]

Национална служба за морско рибарство (NMFS) је 2008. известила да се многе популације врста нису у потпуности опоравиле од велике промене у океанском екосистему која је утицала на северни Пацифик током касних 1980-их и раних 1990-их.[5] Ова промена је смањила популације важних врста као што су лангуст, морске птице и хавајске фоке. Монумент добија строгу заштиту очувања, са изузецима за традиционалну употребу Хавајаца и ограниченог туризма.[3]

Монумент покрива отприлике 583.000 sq mi (1.510.000 km2) гребена, атола и плитког и дубоког мора (до 200 mi (320 km) од обале) у Тихом океану – што је веће од свих америчких националних паркова заједно.[6] Садржи приближно 10 процената тропског станишта коралног гребена у плиткој води (тј. до 100 fathoms (180 m)) на територији САД.[7] То је нешто је веће од морског парка Великог коралног гребена у Аустралији, отприлике величине земље Немачке, и само нешто мањи од Аљаске.

Сва острва укључена у монумент су део државе Хаваји, осим атола Мидвеј, који је део острвског подручја Малих удаљених острва Сједињених Држава. Хендерсон Филд, на атолу Мидвеј, омогућава ваздушни приступ споменику.

Око 132.000 sq mi (340.000 km2) монумента је део резервата екосистема коралних гребена северозападних Хавајских острва, који је проглашен 2000. године. Монумент такође укључује Национално уточиште за дивље животиње Атола Мидвеј (59.099.150 acres (239.165,8 km2))[8] и Национални меморијал Битке код Мидвеја, Хавајско државно уточиште морских птица на атолу Кјур и државно уточиште за морска острва северозападних Хавајских острва.

Међународна унија за заштиту природе (IUCN) је описала природне карактеристике овог споменика као мешовити локалитет са природним и културним ресурсима, а Међународни савет за споменике и места (IUCN) је оценио потврдио његове културне аспекте.

Администрација[уреди | уреди извор]

Глобална локаторска мапа свих локација у систему Националног морског уточишта Сједињених Држава.

Океанским подручјем споменика управља Национална управа за океане и атмосферу (NOAA). Оно садржи уточишта, резервате и меморијале са посебном управом у САД и Хавајима.

Национални резерват за дивље животиње Хавајских острва, са површином од 2.544.181 acres (3.975,3 sq mi; 10.296 km2)[8] је под управом Америчке службе за рибу и дивље животиње (FWS).[9][10]

Историја[уреди | уреди извор]

Северозападна Хавајска острва (NWHI) су први пут заштићена 3. фебруара 1909. године, када је амерички председник Теодор Рузвелт створио резерват птица Хавајска острва путем извршне наредбе 1019, као одговор на прекомерни улов морских птица, и као израз признања важности NWHI као места гнежђења морских птица.[11] Председник Френклин Д. Рузвелт га је 1940. претворио у Национално уточиште за дивље животиње Хавајских острва. Уследила је серија инкременталних проширења заштите, што је довело до успостављања Националног резервата за дивље животиње атола Мидвеј 1988. године, Државног резервата за дивље животиње на атолу Кјур 1993, и NWHI Резервата екосистема коралног гребена 2000.[12][13]

Председник Бил Клинтон је 4. децембра 2000. године успоставио резерват екосистема коралног гребена северозападних Хавајских острва извршном наредбом 13178. Клинтоновом извршном наредбом покренут је процес да се воде NWHI прогласе Националним морским уточиштем. Период јавног разматрања почео је 2002. Године 2005, гувернерка Хаваја Линда Лингл прогласила је делове монумента државним морским уточиштем.[14]

У априлу 2006, председник Џорџ В. Буш и његова супруга гледали су пројекцију документарног филма Путовање до Кјура у Белој кући заједно са његовим режисером Жан-Мишелом Кустоом. Подстакнут филмским приказом флоре и фауне, Буш је брзо кренуо да прошири заштиту.[15][16][17]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Хавајска зелена корњача
    Хавајска зелена корњача

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Barnett, Cynthia (26. 8. 2016). „Hawaii Is Now Home to an Ocean Reserve Twice the Size of Texas”. National Geographic. Приступљено 26. 8. 2016. 
  2. ^ „Learn to pronounce Papahānaumokuākea”. papahanaumokuakea.gov. 27. 2. 2007. Приступљено 2017-05-17. 
  3. ^ а б „Bush creates new marine sanctuary”. Americas. BBC News. 15. 6. 2006. Приступљено 25. 8. 2008. 
  4. ^ „Lobster fishery remains battered”. Honolulu Advertiser. 19. 6. 2006. Приступљено 30. 8. 2009. 
  5. ^ Polovina, Jeffrey J. (2005). „Climate variation, regime shifts, and implications for sustainable fisheries” (PDF). Bulletin of Marine Science. Miami, Florida: Rosenstiel School of Marine and Atmospheric Science, University of Miami. 76 (2): 233—244. ISSN 0007-4977. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 6. 2006. г. Приступљено 25. 8. 2008. 
  6. ^ Reichert, Joshua; Theodore Roosevelt IV (15. 6. 2006). „Treasure Islands”. The New York Times. Приступљено 25. 8. 2008. 
  7. ^ Rohmann, S. O.; J. J. Hayes; R. C. Newhall; M. E. Monaco; R. W. Grigg (новембар 2005). „The area of potential shallow-water tropical and subtropical coral ecosystems in the United States.”. Coral Reefs. Berlin: Springer. 24 (3): 370—383. Bibcode:2005CorRe..24..370R. S2CID 31572150. doi:10.1007/s00338-005-0014-4. 
  8. ^ а б System, National Wildlife Refuge (30. 9. 2007). „Lands Report - National Wildlife Refuge System”. fws.gov. Приступљено 3. 9. 2016. 
  9. ^ „Bush creates world's biggest ocean preserve”. U.S. news / Environment. MSNBC. 15. 6. 2006. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 25. 8. 2008. 
  10. ^ „Northwestern Hawaiian Islands Proclaimed a National Monument”. Environment News Service. 15. 6. 2006. Приступљено 25. 8. 2008. 
  11. ^ „Northwestern Hawaiian Islands Marine National Monument: A Citizen's Guide” (PDF). NOAA, USFWS, DLNR. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 9. 2008. г. Приступљено 26. 8. 2008. 
  12. ^ National Marine Sanctuaries Act of 2000 Архивирано јун 14, 2006 на сајту Wayback Machine, which became Public Law 106-513 on November 13, 2000.
  13. ^ „Designation”. Management. NOAA. 17. 6. 2006. Архивирано из оригинала 6. 7. 2008. г. Приступљено 26. 8. 2008. 
  14. ^ „President Sets Aside Largest Marine Conservation Area on Earth (Story 2644)” (Саопштење). NOAA Magazine. 15. 6. 2006. Приступљено 25. 8. 2008. 
  15. ^ „President Bush Establishes Northwestern Hawaiian Islands National Monument” (Саопштење). Office of the Press Secretary. 15. 6. 2006. Приступљено 26. 8. 2008. 
  16. ^ Weiss, Kenneth (15. 6. 2006). „Turnaround as Bush creates huge aquatic Eden”. Los Angeles Times. Приступљено 26. 8. 2008. 
  17. ^ „Jean-Michel Cousteau: Ocean Adventures”. Voyage to Kure. KQED-TV. 2006. Приступљено 26. 8. 2008. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Северозападни национални споменик на Хавајима на Викимедијиној остави.
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Proclamation 8031.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Северозападни_национални_споменик_на_Хавајима&oldid=27551429”