Седећи Бик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Седећи Бик
Chief Sitting Bull.jpg
Седећи Бик, поглавица Хункпапа и вођа Сијукса
Датум рођења 1831.
Место рођења Гранд Ривер
Датум смрти 15. децембар 1890.(1890-12-15) (58/59 год.)
Место смрти Гранд Ривер
Потомство Annie Oakley

Седећи Бик или Бик који Седи — Татанка Јотанка (енгл. Sitting Bull, лакота: Tȟatȟáŋka Íyotake; око 183115. децембар 1890) био је поглавица Сијукса, под чијим су се вођством они ујединили у својој борби за опстанак на северноамеричким Великим равницама.

У историју и легенду је ушао својом херојском борбом против освајача јер након открића злата на Црним брежуљцима у Јужној Дакоти 1874, повећавају се сукоби између Сијукса и америчке власти.

Противио се сељењу свог народа у резервате. Предводио је 3.500 ратника из разних племена до победе у бици код Литл Бигхорна 25. јуна 1876. године. У тој бици је погинуо амерички генерал Кастер. Седећи Бик је стекао ратничку славу у борбама са Кроу Индијанцима, а затим се доказао и пружајући оружани отпор продирању белаца на територију Велике низије шездесетих и седамдесетих година 19. века. Његово супротстављање присилном исељењу племена Дакота било је повод за Кастеров злосрећни поход против Сијукса. Међутим, иако је победио Кастерову војску, Седећи Бик је, због глади, морао да побегне у Канаду. Живот Индијанаца је зависио од бизона, а количина бизона се, пред сталним надирањем белаца, значајно проредила. У мају 1877, Седећи Бик је са собом одвео свој народ преко границе у Канаду. Канадска влада није могла прихватити одговорност за храњење људи чији је резерват био јужно од границе. Тамо су остали до 20. јула 1881. Тада га је америчка влада амнестирала. Четири године после повратка придружио се Буфало Билу и његовој трупи „Шоу Дивљи Запад”, али је наставио да предводи Индијанце у борби против продаје индијанске земље белим досељеницима. Центар тог отпора била је индијанска вера Плес духова, која је обећавала долазак индијанског „месије” који ће вратити земљу Индијанцима, уклонити белце и обновити некадашње традиције Индијанаца. Поред глади и болести, повећавали су се немири и распиривале нове побуне. У једној од тих побуна, 15. децембра 1890. Седећи Бик је убијен док се опирао хапшењу, а његови ратници покушавали да га спасу.

Био је сахрањен у Форт Јатесу, али су његови остаци 1953. премештени у Мобриџ у Јужној Дакоти, где гранитни споменик означава место где се његови посмртни остаци налазе.

Литература[уреди]

  • „Илустрована историја света” Младинска књига Београд 2006 (стр. 67)
  • Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ур. (1922). „Sitting Bull”. Encyclopædia Britannica (12th изд.). London & New York. 

Спољашње везе[уреди]