Сент Хеленс (вулкан)
| Сент Хеленс Mount St. Helens | |
|---|---|
 1.000 м висок облак паре 19.05.1982. две године после велике ерупције | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 2.549 m |
| Координате | 46°11′28″ СГШ; 122°11′40″ ЗГД / 46.1912000° СГШ; 122.1944000° ЗГД Координате: 46°11′28″ СГШ; 122°11′40″ ЗГД / 46.1912000° СГШ; 122.1944000° ЗГД |
| Географија | |
  Сент Хеленс | |
| Државе |  Сједињене Америчке Државе Вашингтон (држава) |
| Геологија | |
| Старост стена | < 40.000 година |
| Врста планине | стратовулкан |
| Вулкански појас | Каскадске планине |
| Последња ерупција | 10. октобар 2008. |
Сент Хеленс[1] (енгл. Mount St. Helens) активни је стратовулкан смештен у југозапоадном делу америчке савезне државе Вашингтон (округ Скаманија) и део је планинског ланца Каскадских планина. налази се на око 154 км јужно од града Сијетла, односно на око 80 км североисточно од града Портланда (савезна држава Орегон).
Сент Хеленс је напознатији по катастрофалној ерупцији која се десила 18. маја 1980. у 20:32 часова по локалном времену када је изненада дошло до страховите експлозије на врху планине која се сматрала угашеним вулканом. Била је то најсмртоноснија и економски најдеструктивнија вулканска ерупција у историји Сједињених Држава.
Планина Ст Хеленс је добила име по британском дипломати Лорду од Сент Хеленса, који је био и велики пријатељ истраживача Џорџа Ванкувера, а који је истраживао поменуту област крајем 18. века.
Карактеристике[уреди]
Вулкан се налази у Каскадским планинама и део је Каскадског вулканског лука, иначе саставног дела Ватреног појаса Пацифика, у ком се налази више од 160 активних вулкана.
Планина Сент Хеленс је као и велика већина вулкана у овом појасу велика еруптивна купа састављена од окамењене лаве са међуслојевима пепела, пловућца и других депозита. У основи планине леже базалтно- андезитни слојеви уз постојање неколико интрузија од дацита кроз које је избијала лава.
Вулкан који је од 1857. био у стању мировања, почео је да показује знаке активности почетком 1980-их, када је магматска активност у унутрашњости планине појачала притисак и довела до постепеног издизања планине, стварајући избочење са северне стране (планина је расла и до 150 цм дневно).
Вулканска активност је кулминирала 18. маја 1980. у 20:32 часова по локалном времену. Самој ерупцији претходио је земљотрес магнитуде 5° степени што је довело до настанка клизишта у којем је са северне стране планине ка реци Тутл склизнуло око 2 км³ стена. Врели вулкански гасови и паре еруптирали су хоризонтално кроз новонастале пукотине, уништавајући околни простор у пречнику од 28 км.
Истовремено, врели облак стакластог пепела и смрвљених стена избачен је у атмосферу, након чега је дошло до изливања лаве на површину. Око 400 милиона тона паре и прашине завршило је у атмосфери.
Са опустошеног подручја спасилачке патроле су касније пронашле и спасиле 198 људи, а 57 особа је смртно страдало или је проглашено несталим.
Око 300 домова уз реку Тутл је сравњено са земљом или је јако оштећено поплавама и муљним токовима отопљених глечера. Вулкански пепео је захватио фармерска подручја далеко на истоку, прекривајући поља и оранице, блокирајући саобраћај и оставаљајући за собом слику спаљеног подручја. Током ерупције у потпуности је уништен планински врх, а надморска висина планине је са 2.950 м смањена на 2.550 м (за 400 метара).
Панорама[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ (на језику: енглески) Добродошли на планину Сент Хеленс
Спољашње везе[уреди]
 |
Сент Хеленс на Викимедијиној остави. |
- (на језику: енглески) Сент Хеленс, пре 30 година
- (на језику: енглески) Сент Хеленс Вулкански национални споменик
- (на језику: енглески) Сент Хеленс Слике: Пре и после експлозије
