Сен Дје де Вогез

Координате: 48° 17′ 06″ С; 6° 57′ 00″ И / 48.285° С; 6.95° И / 48.285; 6.95
С Википедије, слободне енциклопедије
Сен Дје де Вогез
Saint-Dié-des-Vosges
Катедрала у Сен Дјеу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваФранцуска
РегионЛорена
ДепартманВогези
Становништво
 — (2011.)21.361[1]
 — густина462,86/km2
Географске карактеристике
Координате48° 17′ 06″ С; 6° 57′ 00″ И / 48.285° С; 6.95° И / 48.285; 6.95
Сен Дје де Вогез на карти Француске
Сен Дје де Вогез
Сен Дје де Вогез
Сен Дје де Вогез на карти Француске
Остали подаци
Поштански број88100

Сен Дје де Вогез (франц. Saint-Dié-des-Vosges) насеље је и општина у Француској у региону Лорена, у департману Вогез налази 61 километар североисточно од Епинала. Смештен је сливу реке Мерте и окружен је пошумљеним брдима. По подацима из 2011. године у општини је живело 21.361 становника, а густина насељености је износила 462,86 становника/km².

Економија[уреди | уреди извор]

Град је профитирао од досељавања Алзашана након Француско-пруског рата 1870—1871, а његова индустрија укључује предење и ткање памука, бељење, извлачење жица, металску индустрију и израду чарапа, разних врста радова од дрвета, апарата и производа од гвожђа.

Историја[уреди | уреди извор]

Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.[2]


Сен Дје је настао око манастира који је основао Деодатум Неверски, који је се одрекао својг епископског звања да би се повукао у ово место. Међу онима који су носили звање градоначелника у били Ђовани де Медичи, потоњи папа Лав X, и неколико принчева из војводства Лорена. Међу привилегијама које је уживало је било ковање новца.

Иако су заједно радили на изградњи градских зидина, свештеници и војводе Лорене су ускоро постали ривали око власти над Сен Дјеом. На крају 15. века једна од првих штампарија у Лорени је основано у Сен Дјеу. Оснивање градског већа 1628. и успостављање бискупије 1777. која је присвојила део њихових духовних надлежности је значајно допринела у смањивању утицаја свештенства, а са Француском револуцијом они су потпуно нестали.

1507. немачки картограф Мартин Валдземилер је направио у Сен Дјеу глобус и велику мапу света које су прве носиле име „Америка”.

Бискупија у Сен Дјеу је основана 1777, али је укинута од стране Свете Столице према конкордату са Наполеоном, а обновљена је 1822.

Географија[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима (Сен Дје де Вогез)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 4
(39)
6
(43)
12
(54)
14
(57)
19
(66)
23
(73)
24
(75)
24
(75)
21
(70)
15
(59)
8
(46)
6
(43)
24
(75)
Просек, °C (°F) 2
(36)
3
(37)
7
(45)
9
(48)
13,5
(56,3)
17,5
(63,5)
18,5
(65,3)
18,5
(65,3)
15,5
(59,9)
11
(52)
5,5
(41,9)
3,5
(38,3)
10,4
(50,7)
Средњи минимум, °C (°F) 0
(32)
0
(32)
2
(36)
4
(39)
8
(46)
12
(54)
13
(55)
13
(55)
10
(50)
7
(45)
3
(37)
1
(34)
0
(32)
Количина падавина, mm (in) 101
(39,8)
91
(35,8)
89
(35)
82
(32,3)
103
(40,6)
98
(38,6)
82
(32,3)
84
(33,1)
83
(32,7)
98
(38,6)
105
(41,3)
110
(43,3)
1,126
(443,3)
[тражи се извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.2011.
23.10825.11725.42323.75922.63521.361

Особине[уреди | уреди извор]

Град, чије је део изграђен у истоветном стилу након пожара из 1757. је увелико грађен од црвено пешчара. Његова катедрала има романску лађу (12. век) и готски хор; улаз од црвеног камења датира из 18. века. Добро очуван примерак романске архитектуре је манастир из 13. век са каменом проповедаоницом која се може поредити са оном у Пети-Еглису или катедрали Нотр-Дам.

Градска кућа садржи позориште, библиотеку са неким важним рукописима и музеј антиквитета. Ту је и споменик Жилу Ферију, који је рођен овде 1832.

Високо образовање[уреди | уреди извор]

Универзитетски технолошки институт IUT (Institut universitaire de technologie)

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 
  2. ^ „Le coq”. elysee.fr (на језику: француски). 16. 11. 2012. Приступљено 29. 8. 2023.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]