Сергије Димитријевић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сергије Димитријевић (12. март 1912, Пирот11. август 1987, Београд) био је правник, економиста, историчар и нумизматичар.

Биографија[уреди]

Школовао се у Лесковцу а затим је студирао права и економију на Правном факултету у Београду између 1930. и 1934. године. Студије је наставио усавршавањем у Паризу на Институту високих студија међународних односа између 1935. и 1937. године. Био је руководилац партијске организације југословенских студената и представник Комунистичке партије Југославије у Балканском комитету између 1938. и 1939. године. Ухапшен је 1939, а рат је провео прво по логорима у Француској а затим у Бухенвалду (1944—1945). Након завршетка Другог светског рата прво је радио у оргнаима власти у Лесковцу а затим је прешао у Београд где је радио као директор Економског института савезне владе од 1946 до 1951 године. На Правном факултету Универзитета у Београду предавао је политичку економију. Као сарадник Економског института током 50-их година је радио на докторској дисертацији Страни капитал у привреди бивше Југославије коју је одбранио 1957. године. Од 1955. до пензионисања 1966. радио је у Историјском институту у Београду у звању научног сарадника и научног саветника.

Историографски рад[уреди]

О актуелним политичким и привредним темама писао је још као ђак (од 1934. године) а у послератном периоду почиње да објављује историографксе радове засноване на пажљивој проучавању историјске грађе. Историографски рад постао је главна област његовог интересовања: бавио се прошлошћу свог родног краја, Лесковца и његове околине, затим издавањем списа и изучавањем живота и дела српских социјалиста, привредном историјом Краљевине Југославије и српском средњовековном нумизматиком. У свакој од ових области написао је већи број радова који имају трајну историографску вредност. Изучавању економске историје прилазио је као критичар капитализма, са становишта марксистичке економске теорије.

У проучавању историје Лесковца и околине имао је широк спектар интересовања: од сакупљања народних умотворина и писане грађе до планова о изради Лесковачке енциклопедије (пројекат започет 1952—1954, али недовршен). Његова архивска изучавања знатно су проширила изворну подлогу за проучавање историје овог краја а посебно је значајно што је први уочио деловање и значај дубровачких трговаца, колонија и каравана у овом подручју у 17. веку.

Приликом изучавања српског социјалистичког покрета третирао је широк распон тема од библиографија социјалистичких писаца, издавања сабраних списа Радована Драговића, Душана Поповића, Димитрија Туцовића и посебних студија о истакнутим личностима социјалистичког покрета (Андра Банковић, Драгиша Лапчевић, Радован Драговић). Дао је и две синтезе историје социјалистичког покрета у Србији (1982) и Београду (1974). Привреда старе Југославије била је само привремено Димитријевићево истраживачко интересовање. Поред дисертације написао је и неколико краћих радова са овом тематиком. Његова изучавања привредне историје неретко су идеолошки обојена. Уверен у исправност марксиситичке идеологије економском историјом се бавио са позиција радикалног крила социјалистичког покрета.

Посебно су значајна његова изучавања и сакупљања српског средњовековног новца. У младости је отпочео прикупљање старог српског новца а нумизматичке радове објављивао је од 1957. године. Велику збирку новца и пратеће документације оставио је САНУ обавезујући притом ову институцију да изда корпус српскго средњовеквоног новца. Димитријевић је откривао непозната врсте и варијанте, систематски их је објављивао и описивао, бавио се и читавим областима средњовековне нумизматике (бакарни новац, новац са контрамаркама, фалсификати и друго). Димитријевићеви радови имају фундаменталан значај за бављење српском средњовековном нумизматиком.

Објављена дела[уреди]

  • Страни капитал у привреди бивше Југославије, Београд, »Нолит« 1958
  • Каталог српског средњевековног новца, Београд, »Завод за уџбенике и наставна средства«, 2001
  • Средњевњковни српски новац, Београд, »САНУ«, 1997
  • Почеци модернизације Лесковачке привреде, Лесковац, Народни музеј
  • Новац кнеза Лазара, »Багдала« 1971
  • Социјалистички раднички покрет у Србији: 1870-1918
  • Поздрав из Београда:Београд на старим разгледницама, 1986
  • Радован Драговић и стварање класног радничког покрета и Социјалдемократске странке у Србији, Београд »Радничка штампа Београд«, 1978
  • Споменица педесетогодишњице радничког покрета Лесковца и околине 1903-1953, Лесковац, Одбор за прославу педесетогодишњице радничког покрета у Лесковцу 1953
  • Структуралне промене у пољопривреди Србије средином 20. века, »Задужбина Андрејевић« 2002
  • Историја Лесковца и околине, Народни музеј, 1983
  • Социјална структура села и аграрне реформе у Лесковачком округу, Лесковац, Издање Окружног одбора Народног фронта, 1946
  • Дубровачки каравани у јужној Србији у 17. веку, Београд, »САНУ«, 1958
  • Борба с Турцима под Скобаљићем: историја и предање, Лесковац, »Градски народни музеј« 1951
  • Стреља:Лесковчани у Првом српском устанку (историја и предање), Лесковац, »Напредак«, 1954
  • Црнотравске и лесковачке народне песме ослободилачког рата и револуције, Београд, »Научно дело«, 1967
  • Аграрни односи за време Турака у лесковачком крају, Лесковац, Градски народни музеј, 1951

Извори[уреди]

  • Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
  • Данило Коцић, Лесковачки писци - трагови и трагања (I-II), Удружење писаца Лесковац 2015.

Спољашње везе[уреди]