Сибирски Татари
себер татарлар, sibir tatarlar | |
---|---|
Региони са значајном популацијом | |
![]() | 6.779[1] (2010) |
Језици | |
сибирскотатарски | |
Религија | |
сунитски ислам, шаманизам | |
Сродне етничке групе | |
неколико сибирских етничких група |
Сибирски Татари (ст. себер татарлар, sibir tatarlar), група су Татара која живи у шумама и степама јужног Сибира све до планине Урал и реке Јенисеј у Русији. Потомци су татарског становништва Сибирског каната , који је Руско царство освојило 1582. Сибирски Татари себе називају Јерле Калук („старији настањеници”) да би се истакли од Волшких Татара који живе на југозападу, у републици Татарстан.[2] Број Сибирских Татара је процењена на између 6.779[1] и 210.000[3][4]. У верском погледу, Сибирски Татари делом практикују традиционална веровања (шаманизам), а делом су исламске вероисповести. Говоре сибирскотатарским језиком, који спада у татарску групу туркијске породице језика.
Популација[уреди | уреди извор]
Татара у Сибиру има око 500.000, од тога се као Сибирски Татари на попису становништва Русије 2002. изјаснило око 9.611 особа,[5] а 2010. само 6.779[1]. Стваран број Сибирских Татара процењен је на око 210.000,[3][4] од којих се већина изјашњава као Татари.
Подгрупе[уреди | уреди извор]
Сибирски Татари се деле на три главне групе, које су даље подељене на већи број мањих:[3]
- Тоболско-иртишки Татари (насељавају Тјуменску, Курганску и Омску област):
- Тјуменско-турински Татари;
- Тоболски Татари;
- Заболотни Татари (Јасколбински Татари);
- Курдачко-саргатски Татари;
- Тарски Татари;
- Барабински Татари (насељавају Новосибирску област):
- Барабинско-турашки Татари;
- Љубејско-тунуски Татари;
- Теренинско-чојски Татари;
- Томски Татари (насељавају Томску, Кемеровску и Новосибирску област):
- Калмаци (Калмачки Татари);
- Чати (Чатски Татари);
- Еуштинци (Еуштински Татари);
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Russian Census 2010: Population by ethnicity Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2013) (језик: руски)
- ^ Bennigsen & Wimbush 1986, стр. 231-232
- ^ а б в Томилов Н. А. (2003). „Сибирские татары”. Музей археологии и этнографии ОмГУ. Кафедра этнографии и музееведения Омского государственного университета. Архивирано из оригинала на датум 29. 06. 2019. Приступљено 26. 06. 2019.
- ^ а б Татары сибирские // Российский этнографический музей.
- ^ „Siberian Tatars”. Архивирано из оригинала на датум 27. 02. 2002.
Литература[уреди | уреди извор]
- Bennigsen, Alexandre; Wimbush, S. Enders (1986). „The Siberian Tatars”. Muslims of the Soviet Empire : A Guide. Bloomington, IN: Indiana University Press. стр. 231—232. ISBN 978-0-253-33958-4.