Синагога у Врбасу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Синагога у Врбасу
Muzej u Vrbasu, Sinagoga.jpg
Зграда синагоге
Основне информације
РелигијаЈудаизам
ГрадВрбас
Држава Србија
РегионВојводина
Архитектонски опис
Оснивање1914.
Датум рушења1948.

Синагога у Врбасу је саграђена 1914. године и постојала је до 1948. године, када је срушена.

Јевреји су живели у Старом Врбасу још у 18. веку где су имали свој молитвени дом. Помињу се у документима од 1772. године. Након оснивања Новог Врбаса, Јевреји се у њему помињу већ 1809. године. Досељавају се са територије Моравске и Словачке. У тридесетим и четрдесетим годинама 19. века у Старом и Новом Врбасу је живело укупно 250 Јевреја.[1]

Први молитвени дом у Старом Врбасу није до данашњих дана сачуван, а ни локација му се не може утврдити.

У кући Симона Попера, поред реформаторске цркве, била је и јеврејска богомоља.[1]

Синагога у Новом Врбасу, саграђена је 1858. године. Налазила се у улици нем. Tempelgasse на граници између Новог и Старог Врбаса. Иницијатори акције да се приступи градњи синагоге, били су Антон Бергер и Давид Бихлер.[1]

Емануел Хиршл је својом иницијативом створио финансијску основу за градњу новог храма. Модерна синагога је изграђена 1914. године у улици нем. Wassergasse.

Muzej u Vrbasu, Stubovi.tif

Тачан податак је да је освештана након Првог светског рата 1920. године. Зграда синагоге била је импозантна са четири торња и куполама покривеним бакреним лимом. Изграђена је у једној варијанти сецесије.[2]

Адолф Лењи је проширио оквир културног деловања јеврејске заједнице у најтеже време, све до њене пропасти 1944. године. Године 1943-44. када богослужења, због агресивних напада, нису могла да буду одржавана у синагоги, као богомоља је служила кућа Аурела Рајха.[1]

Као и судбина јеврејског народа за време Другог светског рата слична судбина је задесила и сам храм. Године 1948. под неразјашњеним околностима је изгорела, а потом и срушена.

До данашњих дана сачувана су три спољна фасадна стуба као и унутрашњи стубови који су уграђени у зграду тадашњег Дома културе, а данас просторије Народне библиотеке.

Табле на којима се налазио натпис десет божијих заповести, у Врбасу су остале после Другог светског рата, а крајем педесетих година су однете у Израел.[2]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Лоц, Фридрих (2014). Књига о Врбасу. Челарево: Културни центар Врбаса - Музејска збирка. стр. 128. ISBN 978-86-88271-11-0. 
  2. 2,0 2,1 Гргуровић, Весна (2017). Градски музеј Врбас. Водич. Културни центар Врбаса, Градски музеј. стр. 83. ISBN 978-86-88271-20-2.