Сироче

Урош Предић — Сироче на мајчином гробу (1888)

Сироче је особа, углавном дете, којој су један или оба родитеља умрли, непознати или су је напустили.[1][2][3][4]

У уобичајеној употреби, само дете које је због смрти изгубило оба родитеља назива се сироче. Када се говори о животињама, обично је релевантно само стање мајке (тј. ако је женски родитељ угинуо, потомство је сирочад, без обзира на стање оца).[5]

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Различите групе користе различите дефиниције да идентификују сирочад. Једна правна дефиниција која се користи у Сједињеним Државама је малолетник лишен старатеља услед „смрти или нестанка, напуштања од стране оба родитеља, сепарације или губитка од оба родитеља“.[6]

У свакодневној употреби, сироче нема преживелог родитеља који би бринуо о њему. Међутим, Дечји фонд Уједињених нација (UNICEF), Заједнички програм Уједињених нација за ХИВ и СИДУ (UNAIDS) и друге групе означавају свако дете које је изгубило једног родитеља као сироче. У овом приступу, сироче по мајци је дете чија је мајка умрла, сироче по оцу је дете чији је отац умро, а двоструко сироче је дете/тинејџер/беба које је изгубило оба родитеља.[7] Ово је у супротности са старијом употребом полу-сироче за описивање деце која су изгубила само једног родитеља.[8]

Статистика[уреди | уреди извор]

Авганистанска девојчица у сиротишту у Кабулу у Авганистану јануара 2002.
Томас Бенџамин Кенингтон — Сирочићи

Број сирочади у свету је далеко већи у неразвијеним државама и државама у ратном стању него у развијеним земљама.

Континент Број сирочади
(у хиљадама) 		Проценат од укупног
броја деце
Африка 34.294 11,9%
Азија 65.504 6,5%
Латинска Америка и Кариби 8.166 7,4%
Укупно 107.964 7,6%
Земља Сирочад као % све деце сирочад са АИДС-ом као % сирочади Укупно сирочади Укупно сирочади (са АИДС-ом) По мајци (укупно) По мајци (са АИДС-ом) По оцу (укупно) По оцу (са АИДС-ом) Двострука сирочад (укупно) Двострука сирочад (са АИДС-ом)
Боцвана (1990) 5,9 3,0 34.000 1.000 14.000 < 100 23.000 1.000 2.000 < 100
Боцвана (1995) 8,3 33,7 55.000 18.000 19.000 7.000 37.000 13.000 5.000 3.000
Боцвана (2001) 15,1 70,5 98.000 69.000 69.000 58.000 91.000 69.000 62.000 61.000
Лесото (1990) 10,6 2,9 73.000 < 100 31.000 < 100 49.000 < 100 8.000 < 100
Лесото (1995) 10,3 5,5 77.000 4.000 31.000 1.000 52.000 4.000 7.000 1.000
Лесото (2001) 17,0 53,5 137.000 73.000 66.000 38.000 108.000 63.000 37.000 32.000
Малави (1990) 11,8 5,7 524.000 30.000 233.000 11.000 346.000 23.000 55.000 6.000
Малави (1995) 14,2 24,6 664.000 163.000 305.000 78.000 442.000 115.000 83.000 41.000
Малави (2001) 17,5 49,9 937.000 468.000 506.000 282.000 624.000 315.000 194.000 159.000
Уганда (1990) 12,2 17,4 1.015.000 177.000 437.000 72.000 700.000 138.000 122.000 44.000
Уганда (1995) 14,9 42,4 1.456.000 617.000 720.000 341.000 1.019.000 450.000 282.000 211.000
Уганда (2001) 14,6 51,1 1.731.000 884.000 902.000 517.000 1.144.000 581.000 315.000 257.000

[9]

  • 2001 цифре из 2002 UNICEF/UNAIDS извештаја[10]
  • Кина: Истраживање које је спровело Министарство цивилних послова 2005. године показало је да Кина има око 573.000 сирочади млађе од 18 година.[11]
  • Русија: Према руским извештајима из 2002. цитираним у Њујорк тајмсу, 650.000 деце је смештено у сиротишта. Пуштају их из сиротишта са 16 година, а 40% постају бескућници, док 30% постају криминалци или почине самоубиство.[12]
  • Латинска Америка: Улична деца су веома присутна у Латинској Америци; неки процењују да у Латинској Америци има чак 40 милиона деце на улици.[13] Иако нису сва деца са улице сирочад, сва улична деца раде и многа немају значајну подршку породице.[14]
  • Сједињене Државе: Око 2 милиона деце у Сједињеним Државама (или око 2,7 одсто деце) има преминулу мајку или оца. Око 100.000 деце је изгубило оба родитеља.[15]

Историја[уреди | уреди извор]

Ратови, епидемије (као што је СИДА), пандемије и сиромаштво[16] довели су до тога да многа деца постану сирочад. Други светски рат (1939-1945), са својим огромним бројем мртвих и огромним кретањима становништва, оставио је велики број сирочади у многим земљама — са проценама за Европу у распону од 1.000.000 до 13.000.000. Јудт (2006) процењује да је у Чехословачкој било 9.000 деце без родитеља, 60.000 у Холандији, 300.000 у Пољској и 200.000 у Југославији, плус много више у Совјетском Савезу, Немачкој, Италији, Кини и другде.[17]

У литератури[уреди | уреди извор]

Миме нуди храну младом Зигфриду, сирочету које одгаја; Илустрација Артура Ракама за Зигфрида Рихарда Вагнера

Ликови сирочади су изузетно чести као књижевни протагонисти, посебно у књижевности за децу и фантастици.[18] Недостатак родитеља оставља ликове да воде интересантније и авантуристичније животе, ослобађајући их породичних обавеза и контроле, и лишавајући их прозаичнијих живота. То ствара ликове који су самозатајни и интроспективни и који теже наклоности. Сирочад може метафорички тражити саморазумевање кроз покушај да сазнају своје корене. Родитељи такође могу бити савезници и извори помоћи деци, а уклањање родитеља отежава потешкоће лика. Родитељи, штавише, могу бити ирелевантни за тему коју писац покушава да развије, а остављање лика без родитеља ослобађа писца од потребе да осликава тако ирелевантан однос; ако је један однос родитељ-дете важан, уклањањем другог родитеља спречава се компликовање неопходног односа. Све ове карактеристике чине сирочад привлачним ликовима за ауторе.

Сирочад су уобичајена у бајкама, као што је већина варијанти Пепељуге.

Бројни познати аутори су написали књиге о сирочади. Примери из класичне књижевности укључују Џејн Ејр Шарлоте Бронте, Оливера Твиста Чарлса Дикенса, Тома Сојера и Хаклбери Фина Марка Твена, Ен од Зелених забата Л. М. Монтгомерија, Џуда Опскурног Томаса Хардија и Господара прстенова Џ. Р. Р. Толкина. Међу новијим ауторима, А. Џ. Кронин, Лемони Сникет, А. Ф. Кониглио, Роалд Дал и Џ. К. Роулинг, као и неки мање познати аутори познате сирочади попут Литле Орфан Ени, користили су сирочад као главне ликове. Једна прича која се понавља била је однос који сироче може имати са одраслом особом изван њихове уже породице, као што се види у драми Орфани Лајла Кеслера.

Сирочад су посебно чести као ликови у стриповима. Скоро сви најпопуларнији хероји су сирочад: Супермен, Бетмен, Спајдермен, Робин, Флеш, Капетан Марвел, Капетан Америка и Зелени Стрелац су сви остали сирочад. Сирочад су такође веома честа међу зликовцима: Бејн, Катвуман и Магнето су примери. Лек Лутор, Дедпул и Карниџ такође могу бити укључени на ову листу, иако су они убили једног или оба своја родитеља. Споредни ликови са којима су се спријатељили јунаци такође су често сирочад, укључујући Њубој Лиџен и Рика Џонса.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ὀρφανός, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, on Perseus
  2. ^ „Definition of ORPHAN”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). 
  3. ^ „Hrvatski jezični portal”. Приступљено 26. 8. 2019. 
  4. ^ The Shorter Oxford English Dictionary, 3rd edition "One deprived by death of father or mother, or (usu.) of both; a fatherless or motherless child."
  5. ^ „orphan”. Dictionary.com. 
  6. ^ „USCIS definition for immigration purposes”. Архивирано из оригинала на датум 30. 07. 2019. Приступљено 08. 11. 2021. 
  7. ^ UNAIDS Global Report 2008
  8. ^ See, for example, this 19th-century news story about The Society for the Relief of Half-Orphan and Destitute Children, or this one about the Protestant Half-Orphan Asylum.
  9. ^ USAID/UNICEF/UNAIDS (2002) "Children on the brink 2002: a joint report on orphan estimates and program strategies", Washington: USAID/UNICEF/UNAIDS.
  10. ^ TvT Associates/The Synergy Project (јул 2002). „Children on the Brink 2002: A Joint Report on Orphan Estimates and Program Strategies” (PDF). UNAIDS and UNICEF. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 12. 2003. 
  11. ^ China to insure orphans as preventative health measure
  12. ^ "A Summer of Hope for Russian Orphans". The New York Times. July 21, 2002.
  13. ^ Tacon, P. (1982). „Carlinhos: the hard gloss of city polish”. UNICEF news. 
  14. ^ Scanlon, TJ (1998). „Street children in Latin America”. BMJ. 
  15. ^ „Parental Mortality and Outcomes among Minor and Adult Children”. papers.ssrn.com. 
  16. ^ Roman, Nicoleta (2017). „Introduction”. Ур.: Roman, Nicoleta. Orphans and Abandoned Children in European History: Sixteenth to Twentieth Centuries. Routledge Studies in Modern European History. Abingdon: Routledge. ISBN 9781351628839. Приступљено 25. 11. 2020. »The industrial revolution touched both villages and cities, with migration from one to the other going hand-in-hand with urban overpopulation and severe poverty. Urban population growth also led to an increase in abandonment, the poor swinging between finding work, begging or claiming social assistance from the State as a means of integrating themselves and their family, including their children, into society.« 
  17. ^ For a high estimate see I.C.B. Dear and M.R.D. Foot, eds. The Oxford companion to World War II (1995) p. 208; for lower, see Tony Judt, Postwar: a history of Europe since 1945 (2006) p. 21.
  18. ^ Philip Martin, The Writer's Guide to Fantasy Literature: From Dragon's Lair to Hero's Quest, p. 16, ISBN 0-87116-195-8

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bullen, John. "Orphans, Idiots, Lunatics, and More Idiots: Recent Approaches to the History of Child Welfare in Canada," Histoire Sociale: Social History, May 1985, Vol. 18 Issue 35, стр. 133—145
  • Harrington, Joel F. "The Unwanted Child: The Fate of Foundlings, Orphans and Juvenile Criminals in Early Modern Germany (2009)
  • Keating, Janie. A Child for Keeps: The History of Adoption in England, 1918-45 (2009)
  • Miller, Timothy S. The Orphans of Byzantium: Child Welfare in the Christian Empire (2009)
  • Safley, Thomas Max. Children of the Laboring Poor: Expectation and Experience Among the Orphans of Early Modem Augsburg (2006)
  • Sen, Satadru. "The orphaned colony: Orphanage, child and authority in British India," Indian Economic and Social History Review, Oct-Dec 2007, Vol. 44 Issue 4, стр. 463—488
  • Terpstra, Nicholas. Abandoned Children of the Italian Renaissance: Orphan Care in Florence and Bologna (2005)
  • Berebitsky, Julie. Like Our Very Own: Adoption and the Changing Culture of Motherhood, 1851-1950 (2000)
  • Carp, E. Wayne, ed. Adoption in America: Historical Perspectives (2003)
  • Hacsi, Timothy A. A Second Home: Orphan Asylums and Poor Families in America (1997)
  • Herman, Ellen. "Kinship by Design: A History of Adoption in the Modern United States (2008) ISBN 978-0-226-32760-0
  • Kleinberg, S. J. Widows And Orphans First: The Family Economy And Social Welfare Policy, 1880-1939 (2006)
  • Miller, Julie. Abandoned: Foundlings in Nineteenth-Century New York City (2007)
  • Nelson, Charles; et al. (2007). „Cognitive Recovery In Socially Deprived Young Children: The Bucharest Early Intervention Project”. Science. 318 (5858): 1937—1940. Bibcode:2007Sci...318.1937N. PMID 18096809. S2CID 1460630. doi:10.1126/science.1143921. 
  • Johnson, Dana; Dole (1999). „International Adoptions: Implications for Early Interventions”. Infants and Young Children. 11 (4): 34. doi:10.1097/00001163-199904000-00008. 
  • Corinna Csáky (2009). Keeping Children Out of Harmful Institutions (PDF) (Извештај). Save the Children. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 12. 2016. Приступљено 1. 1. 2019. 
  • Groza, Victor K.; Bunkers, Kelley Mccreery; Gamer, Gary N. (2011). „Vii. Ideal Components and Current Characteristics of Alternative Care Options for Children Outside of Parental Care in Low-Resource Countries”. Monographs of the Society for Research in Child Development (на језику: енглески). 76 (4): 163—189. JSTOR 41408761. doi:10.1111/j.1540-5834.2011.00632.x. 
  • Gabel, Shirley Gatenio; Kamerman, Sheila B. (2012). Assessing child well-being in developing countries. Global Child Poverty and Well-Being (на језику: енглески). стр. 245—260. ISBN 9781447301141. doi:10.2307/j.ctt9qgppd.15. 
  • Oliver, Christine and Peter Aggleton (2000). Coram's Children: Growing Up in the Care of the Foundling Hospital: 1900-1955. Coram Family. ISBN 978-0-9536613-1-2. 
  • Segedin, Andy (17. 5. 2016). „Hamilton Boosts Orphanage's Story, History”. The NonProfit Times. Архивирано из оригинала на датум 2016-11-27. 
  • America Past and Present Online-Charles Loring Brace, The Life of The Street Rats. 1872. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2006. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Сироче на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сироче&oldid=25295367”