Пређи на садржај

Пандемија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Pandemic)
Пандемија шпанске грознице 1918–1919 је довела до драстичног пораста морталитета широм света.

Пандемија (од грчких речи παν (сви) и δήμος (народ)) је епидемија заразне болести која се шири кроз популацију људи једне веће области, континента или целог света. За болести животиња се користи појам „панзоотија“. Према Светској здравственој организацији, о пандемији се може говорити када су испуњена три услова:[1]

  • у некој популацији се појавило до тада непознато обољење,
  • узрочници инфицирају људе и изазивају тешке последице,
  • узрочници болести се шире брзо и задржавају се међу људима.

Болест се не сматра пандемијом само зато што је широко распрострањена или изазива смрт великог броја људи, односно она мора бити заразна како би покренула пандемију. Широко заступљена ендемска болест која је стабилна у смислу колико се људи разболева од ње није пандемија. На пример, рак је одговоран за велики број смртних случајева широм света, али се не сматра пандемијом јер није заразан.

Током историје су забележени случајеви пандемија куге, колере, тифуса, грипа, сиде, великих богиња, туберкулозе, лепре, маларије, жуте грознице итд. Једна од најсмртоноснијих је била пандемија шпанске грознице.

Дефиниција и фазе

[уреди | уреди извор]
Савети (на француском и енглеском) за путнике о ризику епидемије у иностранству. Постери са аеродрома Шарл де Гол, Париз, 2016.

Пандемија је исто што и епидемија презентована на већој географској ширини, тачније изнад границе једне земље.[2] Пандемија грипа (како СЗО налаже) састоји се од шест фаза. Тако се на пример нови вирус грипа креће од првих првих неколико људских инфекција до дондемије. У почетној фази, зараза је детектована код животиња али нема толико опасности преношаја на човека. Како болест напредује долази до преласка на човека, томе следи стадијум где вирус почиње да се шири директно међу људима, па до заразе већине популације, све до наласка лека против ове болести.[3]

Према Светској здравственој организацији (WHO), пандемија може настати када се испуне три услова:[4]

  • Појава болести која је нова, односно дотада непозната у популацији.
  • Узрочници инфицирају људе и изазивају тешке последице.[5]
  • Узрочници се шире брзо и остају међу људима.

У виртуелној прес конференцији маја 2009. о пандемији инфлуенце, др Кеији Фукуда, асистент генералног директора ad interim за Здравствену безбедности и животну средину, WHO је изјавио: „Једноставан начин размишљања о пандемији … је да се каже: пандемија је глобална епидемија. Онда се можда питате: 'Шта је глобална епидемија'? Глобална епидемија значи да видимо ширење агенса ... и онда видимо активности болести поред ширења вируса.“[6]

У планирању респонса на евентуалну пандемију грипа, СЗО је 1999. године објавила документ са смерницама о припреми за пандемију. Тај документ је ревидиран 2005. и фебруара 2009. године. У њему се дефинишу фазе и одговарајуће акције за сваку фазу у помоћном запису под називом Описи пандемијских фаза СЗО и главне активности по фази. Ревизија из 2009. године, укључујући дефиниције пандемије и фазе које доводе до њеног проглашења, завршена је фебруара 2009. године. Вирусна пандемија Х1Н1 2009. није била ни на хоризонту у то време, нити је поменута у документу.[7][8] Све верзије овог документа се односе на инфлуенцу. Фазе које описују ширење болести; вируленција и морталитет се не помињу у садашњој СЗО дефиницији, мада су ти фактори раније били уврштени.[9]

Параметри

[уреди | уреди извор]

Постоје много параметара везаних за пандемију а једна од битних је време инкубације и време контаминације.

Актуелне пандемије

[уреди | уреди извор]

XИВ и СИДА

[уреди | уреди извор]

Xив потиче са Афричког континента, притом се проширио на САД и Хаити између 1966 и 1972.[10] Сида је актуелна пандемија која дотиче 25% јужне и и источне афричке популације. Године 2006. стопа преваленције међу трудницама у Јужној Африци је била 29,1%.[11] Захваљујући образовном систему у Африци, учење о превенцији и заштити током сексуалних односа помаже смањењу ширења болести. Болест се шири на азијском и америчком континенту, са проценом стопе смртности и до 100 милиона до 2025.[12]

Сезонски грип

[уреди | уреди извор]

Сезонски грип је једна од инфекција која је изазвана од стране вируса грипа. Постоје три врсте грипа: А, Б и Ц. Вируси групе А имају више подврста у зависности од протеина и осталих једињена која се налазе на самој површини вируса. Неки од подврста овог вируса А(Х1Н1) ет А(Х3Н2) су активни код човека.

Историјске пандемије

[уреди | уреди извор]

Постоји велики број пандемија кроз људску историју, углавном зооноза које су избиле захваљујући доместикацији животиња, као што су инфлуенца и туберкулоза. Најчешће се спомињу следеће епидемије, с обзиром на њихов опсег или последице по даљи ток историје:

Жртве бубонске куге у масовној гробници из 1720–1721 у Мартигу, Француска
  • Црна смрт, која је почела 1300-их. Осам векова након претходне појаве, бубонска куга се вратила у Европу. Започела је у Азији, те дошла на Медитеран и Западну Европу 1348. године (могуће захваљујући италијанским трговцима који су бежали с ратом захваћеног Крима), те у шест година убила између 20 и 30 милиона Европљана; односно трећину укупног становништва или до половице у најгоре погођеним областима.[18] Била је прва у циклусу европских епидемија куга које су се наставиле до 19. века.[19] У том је периоду забележено преко 100 епидемија куга у Европи.[20]
  • Шпански грип, најсмртоноснија пандемија у историји човечанства, била је активна у периоду од 1918. до 1920. Према извештајима број преминулих варира од 80 до 100 милиона. Пандемија је почела y Кини и Јапану и проширила се, преко Русије и Европе, све до северне Америке.
  • Богиње су веома заразна болест. Изазива их вирус Вариола. Ова болест је усмртила више од 400 000 Европљана сваке године све до XVIII века. У XX веку усмртила је од 300 до 500 000 људи. Почетком педесетих година двадесетог века било је пријављено 50 000 нових случајева. Након спроведене вакцинације популације заустављено је ширење вируса и данас се он налази само у лабораторијама.
  • Мале богиње су јако заразна болест која се може наћи широм света. Натионал Имунизатион Програм је утврдио да 90% популације је заражено до 15 година. Све док није установљена вакцинација, само у САД сваке године је откривано чак 3-4 милиона заражених.
  • Туберкулоза је болест која је изазвана бактеријом Mycobacterium tuberculosis. Данас је једна трећина светске популације заражена овим бацилом, и сваке секунде овај број се повећава. 5% до 10% болесних, болест се активира а ако се не лечи може бити смртоносна.
Астеци умиру од богиња, Флорентински кодекс (састављен 1540–1585)

Сусрети између европских истраживача и популације у остатку света често су уводили локалне епидемије изузетне вируленције. Болести су убиле део домаће популације на Канарским острвима у 16. веку (Гуанчи). Пола домородног становништва Хиспаниоле 1518. године је страдало од великих богиња. Иста болест је такође харала Мексиком 1520-их година, узрокујући 150.000 смртних случајева у самом Теночтитлану, укључујући и императора, и у Перуу 1530-их, што је помогло европским освајачима.[21] Морбили су усмртили додатна два милиона мексичких урођеника током 17. века. Током 1618–1619, велике богиње су избрисале 90% Индијанаца у заливу Масачусетс.[22] Током 1770-тих, од великих богиња је страдало најмање 30% Индијанаца на Пацифичком северозападу.[23] Епидемије великих богиња из 1780–1782 и 1837–1838 су узроковале девастацију и драстичну депопулацију међу Индијанцима Велике равнице.[24] Поједини аутори наводе да је помор 95% урођеничке Америчке популације Новог света био узрокован болестима Старог света као што су: велике богиње, рубеола и инфлуенца.[25] Током векова, Европљани су развили високе степене имуности на те болести, док староседеоци нису имали такву имуност.[26]

Велике богиње су девастирале је аутохтону популацију Аустралије, убијајући око 50% Аустралијских староседеоца током раних година Британске колонизације.[27] Исти ефекат су имале на Ново Зеландске Маоре.[28] Током 1848–49 се процењује да је око 40.000 од 150.000 становника Хаваја преминуло од морбила, великог кашља и грипа. Уведене болести, а посебно богиње, готово су избрисале урођеничко становништво Ускршњег острва.[29] Године 1875, мале богиње су произвеле преко 40.000 смртних случајева на Фиџију, што је око трећине популације.[30] Ова болест је девастирала становништво Андаманских острва.[31] Аину популација је драстично смањена у 19. веку, превасходно услед инфективних болести које су донели Јапански насељеници Хокаида.[32]

Истраживачи су то закључили да је сифилис пренет из Новог света у Европу након Колумбових путовања. Налази указују на то да су Европљани могли пренети невенеричне тропске бактерије кући, где су организми можда мутирали у смртоноснији облик у различитим условима Европе.[33] Болест је била чешћа фатална него данас. Сифилис је био главни убица у Европи током ренесансе.[34] Између 1602. и 1796, Холандска источноиндијска компанија је послала скоро милион Европљана на рад у Азију. Ултиматно, мање од једне трећине се вратило назад у Европу. Већина њих је умрла од болести.[35] Болести су убиле више Британских војника у Индији од рата.[36]

Године 1803. шпанска круна је организовала мисију (Балмис експедицију) да транспортује вакцину против великих богиња до Шпанских колонија, и успостави програм масовне вакцинације тамо.[37] До 1832, федерална влада Сједињених Држава је успоставила програм вакцинације против великих богиња за Америчке урођенике.[38] Од почетка 20. века, елиминација или контрола болести у тропским земљама је постала покретачка снага за све колонијалне силе.[39] Епидемија болести спавања у Африци је заустављена захваљујући мобилним тимовима који систематски прегледали милионе људи под ризиком.[40] У 20. веку, свет је видео највеће повећање популације у људској историји услед умањене стопе морталитета у многим земљама захваљујући медицинским напрецима.[41] Светска популација је порасла са 1,6 милијарди 1900. године до процењених 7,95 милијарди данаc.[42]

Биолошко ратовање

[уреди | уреди извор]

Године 1346. тијела монголских ратника умрлих од бубонске куге су пребачена преко зидина опседнутог кримског града Кафа (данас Феодосија). Након дуготрајне опсаде у којој је монголска војска под Јани Бегом погођена болешћу, инфицирани лешеви су катапултирани преко зидина како би се инфицирало становништво. Спекулира се како је ова операција заслужна за избијање Црне смрти у Европи.[43]

Иако је домородачко становништво Америке десетковано у додиру с болестима Старог света постоји само један документован случај где је то била последица намере. Британски командант лорд Џефри Амхерст и пуковник Хенри Буке су у међусобној кореспонденцији изнели идеју да се Индијанцима приликом инцидента познатог као Понтијакова побуна (1763) nа превару дају покривачи заражени великим богињама.[44] Неизвесно је да ли је тај документовани Британски покушај заправо успешно инфицирао Индијанце.[45]

За време кинеско-јапанског рата (1937-1945), Јединица 731 јапанске царске војске је вршила експерименте на хиљадама, углавном кинеских, заробљеника у сврху развијања оружја за биолошко ратовања. За време ратних операција су Јапанци на основу тих експеримената користили разне биолошке агенсе против кинеских војника и цивила. То је укључивало бомбе с биолошким агенсима бачене из ваздуха на разне циљеве. Због тога су избиле епидемије колере, антракса и куге којима се приписује смрт око 400.000 кинеских цивила.[46]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Avian influenza frequently asked questions”. Приступљено 13. 2. 2009. 
  2. ^ Porta 2008, стр. 179
  3. ^ "Current WHO phase of pandemic alert", World Health Organization 2009
  4. ^ „Avian influenza frequently asked questions” (на језику: енглески). World Health Organization. 5. 12. 2005. Архивирано из оригинала 07. 08. 2017. г. Приступљено 13. 2. 2009. „A pandemic can start when three conditions have been met: a new influenza virus subtype emerges; it infects humans, causing serious illness; and it spreads easily and sustainably among humans. 
  5. ^ A. M., Dumar (2009). Swine Flu: What You Need to Know. Wildside Press LLC. стр. 7. ISBN 9781434458322. 
  6. ^ „WHO press conference on 2009 pandemic influenza” (PDF). World Health Organization. 26. 5. 2009. Приступљено 26. 08. 2010. 
  7. ^ „Pandemic influenza preparedness and response” (PDF). World Health Organization. 
  8. ^ WHO pandemic phase descriptions and main actions by phaseАрхивирано 2011-09-10 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „A whole industry is waiting for an epidemic”. Der Spiegel. 21. 7. 2009. Приступљено 26. 08. 2010. 
  10. ^ Chong, Jia-Rui (30. 10. 2007). „Analysis clarifies route of AIDS”. Los Angeles Times. Приступљено 6. 7. 2014. 
  11. ^ „The South African Department of Health Study, 2006”. Avert.org. Приступљено 26. 08. 2010. 
  12. ^ „Aids could kill 90 million Africans, says UN”. London: Guardian. 04. 03. 2005. Приступљено 26. 08. 2010. 
  13. ^ а б "Ancient Athenian Plague Proves to Be Typhoid". Scientific American. January 25, 2006.
  14. ^ Past pandemics that ravaged Europe. BBC News, November 7. 2005
  15. ^ Cambridge Catalogue page "Plague and the End of Antiquity"
  16. ^ Quotes from book "Plague and the End of Antiquity" Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2011) Lester K. Little, ed.|title=Plague and the End of Antiquity: The Pandemic of 541-750|location=|publisher=Cambridge|year=2006|isbn=978-0-521-84639-4|pages=}}
  17. ^ „The History of the Bubonic Plague”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2008. г. Приступљено 07. 08. 2017. 
  18. ^ The Great Pneumonic Plague of 1910-1911
  19. ^ „"A List of National Epidemics of Plague in England 1348-1665". Архивирано из оригинала 04. 05. 2009. г. Приступљено 07. 08. 2017. 
  20. ^ Revill, Jo. „Black Death blamed on man, not rats | UK news | The Observer”. The Observer. Приступљено 3. 11. 2008. 
  21. ^ „Smallpox: Eradicating the Scourge”. Bbc.co.uk. 05. 11. 2009. Приступљено 26. 08. 2010. 
  22. ^ Smallpox The Fight to Eradicate a Global Scourge Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2008), David A. Koplow
  23. ^ Greg Lange,"Smallpox epidemic ravages Native Americans on the northwest coast of North America in the 1770s", 23 Jan 2003, HistoryLink.org, Online Encyclopedia of Washington State History, accessed 2 Jun 2008
  24. ^ Houston CS, Houston S (2000). „The first smallpox epidemic on the Canadian Plains: In the fur-traders' words”. Can J Infect Dis. 11 (2): 112—5. PMC 2094753Слободан приступ. PMID 18159275. 
  25. ^ „The Story Of... Smallpox – and other Deadly Eurasian Germs”. Pbs.org. Приступљено 26. 08. 2010. 
  26. ^ Stacy Goodling, "Effects of European Diseases on the Inhabitants of the New World" Архивирано 2008-05-10 на сајту Wayback Machine
  27. ^ Smallpox Through History Архивирано 2009-10-29 на сајту Wayback Machine
  28. ^ „New Zealand Historical Perspective”. Canr.msu.edu. 31. 03. 1998. Архивирано из оригинала 12. 6. 2010. г. Приступљено 26. 08. 2010. 
  29. ^ How did Easter Island's ancient statues lead to the destruction of an entire ecosystem?, The Independent
  30. ^ Fiji School of Medicine Архивирано 2014-10-20 на сајту Wayback Machine
  31. ^ Measles hits rare Andaman tribe. BBC News. May 16, 2006.
  32. ^ Meeting the First Inhabitants, TIMEasia.com, 21 August 2000
  33. ^ Genetic Study Bolsters Columbus Link to Syphilis, New York Times, January 15, 2008
  34. ^ Columbus May Have Brought Syphilis to Europe, LiveScience
  35. ^ Nomination VOC archives for Memory of the World Register (English)
  36. ^ „Sahib: The British Soldier in India, 1750–1914 by Richard Holmes”. Asianreviewofbooks.com. 27. 10. 2005. Приступљено 26. 08. 2010. 
  37. ^ Dr. Francisco de Balmis and his Mission of Mercy, Society of Philippine Health History Архивирано 2013-10-19 на сајту Wayback Machine
  38. ^ „Lewis Cass and the Politics of Disease: The Indian Vaccination Act of 1832”. Muse.jhu.edu. Архивирано из оригинала 05. 02. 2008. г. Приступљено 26. 08. 2010. 
  39. ^ Conquest and Disease or Colonialism and Health?, Gresham College | Lectures and Events
  40. ^ WHO Media centre (2001). „Fact sheet N°259: African trypanosomiasis or sleeping sickness”. 
  41. ^ The Origins of African Population Growth, by John Iliffe, The Journal of African HistoryVol. 30, No. 1 (1989). стр. 165.–169
  42. ^ „World Population Clock – U.S. Census Bureau”. U.S. Census Bureau. Приступљено 18. 11. 2011. 
  43. ^ Wheelis M. (2002), „Biological warfare at the 1346 siege of Caffa.”, Emerg Infect Dis, Center for Disease Control 
  44. ^ Diamond, Jared (1997), Guns, Germs, and Steel: The Fates of Human Societies, W.W. Norton & Company, ISBN 978-0-393-03891-0 
  45. ^ Dixon, Never Come to Peace, 152–55; McConnell, A Country Between, 195–96; Dowd, War under Heaven, 190. For historians who believe the attempt at infection was successful, see Nester, Haughty Conquerors", 112; Jennings, Empire of Fortune, 447–48.
  46. ^ Hudson, Christopher (2. 3. 2007). „Doctors of Depravity”. Daily Mail. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]