Скандинавскоромски језик
| скандинавскоромски језик | |
|---|---|
| Scandoromani | |
| Говори се у | Норвешка, Шведска и Данска |
Број говорника | 100—150[1] (2014.) |
параромски
| |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Норвешка (1993) Шведска (1999) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | rmg |
| ISO 639-2 | rmu |
| ISO 639-3 | rmd |
Скандинавскоромски језик је северногермански параромски језик које говоре норвешки (енгл. tavringens rakripa),[2][3] шведски (швед. svensk romani)[4] и дански путници,[5] ромска мањинска заједница у Норвешкој и око 100–150 старијих говорника. Раније се говорио у Шведској.
Правопис[уреди | уреди извор]
Попут англоромана у Британији и Калоа у Шпанији скандинавскоромски језик се ослања на сада изумрли речник наглашеног ромског језика. Међутим, већи део оригиналне ромске граматике је изгубљен па сада комуницирају користећи шведску или норвешку граматику. Такође, не постоји стандардизовани облик скандинавскоромском језика већ варијације у речнику, изговору и употреби у зависности од говорника. У штампи, скандоромске речи се често пишу шведским (С) или норвешким (Н) словима (ä, æ, ø, å) и комбинацијама слова које представљају ромске гласове tj- (/ɕ/) или kj- (/ç/ alt. /tʃ/) за č /tʃ/ и čh /tʃʰ/. Неки примери скандороманских варијанти правописа су tjuro[6] (S) / kjuro[7] (N) за нож и gräj[6] (S) / grei[7] (N) за коња.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Carling, Gerd; Lindell, Lenny; Ambrazaitis, Gilbert (2014), Scandoromani: Remnants of a Mixed Language, Leiden: Brill, ISBN 9789004266445
- ^ Karlsen, Ludvig. „Tavringens Rakripa: Romanifolkets Ordbok”. Landsorganisasjonen for Romanifolket (на језику: норвешки и Traveller Norwegian). Архивирано из оригинала 17. 5. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2008.
- ^ „Traveller Norwegian in the Language Cloud”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-03.
- ^ „Tavringer Romani”. LLOW Language Server. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ „Traveller Danish”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-03.
- ^ а б Resande Folkets Riksorganisation (2006)
- ^ а б Karlsen, Ludvig. „Tavringens Rakripa: Romanifolkets Ordbok”. Landsorganisasjonen for Romanifolket (на језику: норвешки и Traveller Norwegian). Архивирано из оригинала 17. 5. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2008.
Литература[уреди | уреди извор]
- Baardsen, Gjest (1948). Vandrings- eller skøiersprog; med tillegg av F. L. Hartman og N. Olsen. Ord og sed (на језику: норвешки). Oslo: Noregs boklag Helge Refsum.
- Baardsen, Gjest. „Samling af de mest forrekommende Ord i det saakaldte Vandrings eller Skøiersprog”. Digital Archives. Архивирано из оригинала 30. 3. 2016. г. Приступљено 26. 1. 2022.
- Hancock, Ian (1992). „The social and linguistic development of Scandoromani”. Ур.: Håkon Jahr, Ernst. Language Contact: Theoretical and Empirical Studies. Trends in Linguistics: Studies and Monographs. Berlin, New York: Mouton de Gruyter. стр. 37—52. ISBN 3-11-012802-0.
- Iversen, Ragnvald (1945). The Rodi (Rotwelsch) in Norway. Secret languages in Norway. Oslo: I Kommisjon Hos Jacob Dybwad.
- Karlsen, Ludvig (1993). Romani-folkets ordbok : [tavringens rakripa : de reisendes språk : romani-norsk-engelsk] (на језику: Traveller Norwegian, норвешки и енглески). Oslo. ISBN 8299236312.
- Lindell, Lenny; Thorbjörnsson-Djerf, Kenth (2008). Carling, Gerd, ур. Ordbok över svensk romani: Resandefolkets språk och sånger (на језику: шведски). Stockholm: Podium. ISBN 978-91-89196-43-8. (A lexicon and grammatical overview of Tavringer Romani; includes several Traveller song texts in extenso)
- Miskow, Johan; Brøndal, Viggo (1923). „Sigøjnersprog i Danmark” (PDF). Danske Studier (на језику: дански): 97—145.
- Dyneley Prince, J. (1925). „The Gypsy Language of Denmark” (PDF). Journal of the American Oriental Society. 45: 97—105. JSTOR 593478. doi:10.2307/593478.
