Скидаљ
| Скидаљ Скідзель; Скідаль; Скидель | |
|---|---|
Новосаграђени православни храм светих Новомученика белоруских | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Област | |
| Рејон | Гродњенски рејон |
| Основан | први помен 1501. |
| Статус града | 1974. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 10.574 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 53° 35′ 00″ С; 24° 15′ 00″ И / 53.583333° С; 24.25° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Поштански број | 231761 |
| Позивни број | +375 152 |
| Регистарска ознака | 4 |
| Веб-сајт | |
| skidel.org | |
Скидаљ или Скидељ (бел. Скідзель (историјски и званични назив), Скідаль (назив који користе локални становници)[1]; рус. Скидель) град је у западном делу Републике Белорусији. Административно припада Гродњенском рејону Гродњенскњ области.
Према процени из 2012. у граду је живело 10.574 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град се налази на крајњем западу Гродњенске области, на реци Скидљанки, око 30 км источније од административног центра области Гродна.
Историја
[уреди | уреди извор]Први писани подаци о граду потичу из 1501. где се Скидаљ помиње као насеље у саставу Гродњенског повјата Троцког војводства у Великој Кнежевини Литванији. Постаје центром политичког живота земље након што је у њему 1588. саграђено краљевско имање. Од 1615. град постаје феудалним поседом књажева Радзивила и у то време долази до знатнијег развоја привреде, посебно пиварства и кожарства.
Град је 1795. постао делом Руске Империје у чијем саставу је остао све до 1921. када је прешао у пољске руке. Осамнаест година касније, 1939. Скидаљ постаје делом тадашње Белоруске ССР.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2012. живело 10.574 становника.
| 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| 9.225[2] | 10.924[2] | 10.924[2] | 10.869[2] | 10.574[2] |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Град се налази на раскрсници друмских праваца Е26 и М6 Минск—Гродно и Р41 Слоним—Деречин—Масти—Поречје. Такође кроз град пролази и железница.