Слоним

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слоним
Слонім; Слоним
St Andrew's Church, Slonim.jpg
Слонимски храм Светог апостола Андрије
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Белорусија
Област  Гродњенска област
Рејон Слонимски рејон
Основан први помен 1252.
Статус града 1940.
Становништво
Становништво
 — 2012. 48.795 (процена)
Географске карактеристике
Координате 53°04′59″ СГШ; 25°19′01″ ИГД / 53.083° СГШ; 25.317° ИГД / 53.083; 25.317Координате: 53°04′59″ СГШ; 25°19′01″ ИГД / 53.083° СГШ; 25.317° ИГД / 53.083; 25.317
Временска зона UTC+3
Слоним на мапи Белорусије
Слоним
Слоним
Поштански број 231800
Позивни број +375 1562
Регистарска ознака 4

Слоним (блр. Слонім; рус. Слоним) град у западном делу Републике Белорусије и административни центар Слонимског рејона Гродњенске области.

Према процени из 2012. у граду је живело 48.795 становника.

Географија[уреди]

Слоним се налази у јужном делу Гродњенске области на око 195 км југозападно од главног града земље Минска, и на око 143 км југоисточно од града Гродна који је административни центар Гродњенске области. Град лежи на месту где се у реку Шчару улива њена притока Иса. Кроз град пролази железница која повезује градове Баранавиче и Вавкависк.

Историја[уреди]

Према резултатима археолошких постоје докази о постојању древног насеља на месту данашњег Слонима основаног још 1036. године. Први писани помен о насељу датира из периода Ипатевских летописа у којима се 1252. спомиње насеље Услоним или Вслоним. Топоним вероватно вуче порекло од старословенских речи које су означавала утврђење или својеврсну баријеру за непријатеље.[1]

У другој половини XIII века Слоним постаје делом Велике Кнежевине Литваније. Магдебуршко право и статус полуаутономног трговачког града добија 1531. године.

Након треће поделе Пољско-литванске заједнице 1795. улази у састав Руске Империје и постаје средиштем истоимене губерније. Под руском управом град је био све до 1915. када је окупиран од стране Немачке. На основу одредаба мировног уговора из Риге 1921. постаје делом Пољске и у њеним границама остаје све до 1939. када је коначно ушао у састав Белорусије (у то време Белоруска ССР).

Пре почетка Другог светског рата и немачке окупације (која је трајала од 24. јуна 1941. до 10. јула 1944) у граду је живела значајнија популација јеврејског становништва. У граду и околини постојало је неколико синагога и јеврејских школа (једна од најстаријих је била Велика синагога саграђена 1642). Током окупације готово целокупна јеврејска популација је побијена и расељена од стране Нациста. Само у току једног дана 14. новембра 1941. Немци су на оближњем Петраличевском брду стрељали око 10.000 људи, од чега су 9.000 били Јевреји.[2][3] До другог масовног стрељања дошло је током априла 1942. и тада је побијено око 8.000 људи. Готово све јеврејске грађевине су спаљене, а Велика Синагога која је преживела уништење данас је у срушеном стању.

Након завршетка рата град је био у саставу прво СССР, а потом од 1991. и Републике Белорусије.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 48.795 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
36.659[4] 45.741[4] 45.741[4] 48.970[4] 48.795[4]

Међународна сарадња[уреди]

Град Слоним има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим насељима и рејонима:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Средневековая Белоруссия. Слоним, Ружаны
  2. Lichtenstein, Kalman (1998). "The Ledger of Slonim". Joanne Saltman.
  3. Gilbert, Martin (1986). The Holocaust. London: Fontana Press. стр. 184—403. ISBN 978-0-00-637194-6. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Спољашње везе[уреди]