Пређи на садржај

Навагрудак

Координате: 53° 35′ 00″ С; 25° 49′ 00″ И / 53.583333° С; 25.816667° И / 53.583333; 25.816667
С Википедије, слободне енциклопедије
Навагрудак
Навагрудак; Новогрудок
Некадашњи пијачни трг
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Гродњенска област
РејонНавагрудски рејон
Основанпрви помен 1044.
Становништво
Становништво
 — 2017.29.459
Географске карактеристике
Координате53° 35′ 00″ С; 25° 49′ 00″ И / 53.583333° С; 25.816667° И / 53.583333; 25.816667
Временска зонаUTC+3
Навагрудак на карти Белорусије
Навагрудак
Навагрудак
Навагрудак на карти Белорусије
Поштански број231400
Позивни број+375 1597
Регистарска ознака4
Веб-сајт
novogrudok.grodno-region.by

Навагрудак или Новогрудок (блр. Навагрудак; рус. Новогрудок) град је у западном делу Републике Белорусије и административни центар Навагрудског рејона Гродеенске области. Према процени из 2012. у граду је живело 29.324 становника.

Један је од најстаријих белоруских градова. Током 12. века, био је један од најважнијих политичких, привредних и културних центара у области староруског племена Кривича, на североисточном подручјима Кијевске Русије.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

У дословном преводу име града је Нови Град. Навагрудок је био један од важнијих насељених центара паганства у периоду раног X века када је постао делом Кијевског Руса.[1][2]

Према неким летописима, недалеко од данашњег насеља налазио се древни град Радогошча који је у то време био важан трговачки центар, а насеље које је настало у његовој близини названо је Новим Градом.[3]

Географија

[уреди | уреди извор]

Град се налази у источном делу Гродњенске области, у географској зони Навагрудског побрђа, на око 30 км јужно од леве обале реке Њемен.

Историја

[уреди | уреди извор]
Улица Замкаваја на слици Кануте Русијецки из 1846.

Најранији писани подаци о граду потичу из летописа из 1044, 1116. и 1252. године. Према првом летопису из 1044. кијевски књаз Јарослав Мудри на том месту је подигао утврђење (које је пак предмет спора историчара, јер многи сматрају да се поменута тврђава односила на подручје Великог Новгорода).[4]

На основу археолошких доказа извесно је да је на месту данашњег града током IX и X века постојало важно трговачко насеље чији становници су одржавали трговачке везе са Византијом, Блиским истоком и Скандинавијом. Дуж главног трга постојале су бројне занатске радионице, ливнице и јувелирнице.

Године 1511. Навагрудак добија магдебуршко право и постаје слободан трговачки град Велике Кнежевине Литваније, а од 1507. до 1795. биоо је центар Навагрудског војводства. Године 1795. постаје делом Руске Империје, и административни је центар Навагрудског округа Гродњенске губерније (све до 1842). У међуратном периоду град је био делом Пољске.

Током Другог светског рата Навагрудак је био окупиран од стране Нациста од 4. јула 1941. до 9. јула 1944. и у том периоду је у гетоу који је формиран за противнике нацистичког режима страдало око 4,5 хиљада углавном навагрудских Јевреја.

Град је 10. септембра 2011. свечано пролсавио 500. година од добијања магдебуршког права.[5]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2012. живело 29.324 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
22.423[6] 29.506[6] 29.506[6] 29.336[6] 29.324[6]

Знаменити Навагрудчани

[уреди | уреди извор]

У Навагрудаку (или у његовој непосредној близини) је 24. децембра 1798. рођен један од најзначајнијих пољских песника и револуционара Адам Мицкјевич.

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ «И зашли за реку Велю, и потом перешли реку Немон и нашли в чотырех милях от реки Немна гору красную, и сподобалася им, и вчинили на неи город и назвали его Новъгородок». Летопись Красинского // ПСРЛ. — М., 1980. — Т. 35. — С. 129; Евреиновская летопись // ПСРЛ. — Т. 35. — С. 215; Летопись Рачинского // ПСРЛ. — Т. 35. — С. 146; Ольшевская летопись // ПСРЛ. — М., 1980. — Т. 35. — С. 174; Румянцевская летопись // ПСРЛ. — Т. 35. — С. 194.
  2. ^ Баранаускас Т. Новогрудок в XIII в.: история и миф Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2011)
  3. ^ Піваварчык С. А. Гарадзішча Радагошча — магчымы папярэднік Наваградка // Белорусский Сборник № 2. Санкт-Петербург, 2003.
  4. ^ Л. У. ДУЧЫЦ Касцюм жыхароў Беларусі Х-ХІІІ стст.)
  5. ^ В Новогрудке открыли памятный знак к 500-летию получения городом магдебургского права Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2014) (установлен слева от здания исполнительноьго комитета Новогрудского района)
  6. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]