Пређи на садржај

Слабинска кила

С Википедије, слободне енциклопедије
Слабинска кила
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10K43.9
МКБ-9-CM553.29

Слабинска или лумбална кила је померање интраперитонеалног или екстраперитонеалног садржаја (као дела трбушних органа) кроз дорзални слабински зид.[1] Обично укључује избочење црева и може бити асимптоматско. Међутим ова кила постаје проблематична када дође до опструкције органа што доводи до исхемије и некрозе. Најчешћи симптом је слабински (лумбални) бол и оток, а када се јаве проблеми са циркулацијом крви или настане перфорација шупљих органа, тада се слабинска кила мора одмах лечити хируршки.[2]

Постоји неколико врста слабинске киле:

  • Доња слабинска или Петитова кила, настаје када црево пролази кроз Петиов троугао (лат trigonum lumbale inferior), који се налази између већег косог трбушног мишића, илијачног гребене и леђног мишића. Названа је тако по француском хирургу Jeanu Louisu Petitu (1674 – 1750).[3]
  • Горња слабинска или Гринфелтова кила, која настаје на прелазу Гринфелтовог троугла, испод последњег ребра, између мањих косих и кичмених мишића. Чешће се јавља од Петитове киле.

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Слабљење лумбалне фасције која садржи органе може бити узроковано повећаним интраабдоминалним притиском као последица утицаја:[4]

  • генетских или урођених фактора (у интраутерином развоју),
  • физичке трауме (ударац),[5]
  • апсцеса (накупљања течности или гноја)
  • операције у слабинском делу. У нормалним анатомским односима, отвор Петитовог троугла покривена је тетивом попречног трбушног мишића, а услов настанка киле у овом подручју је постојање мањег урођеног или стеченог дефект ткива наведених мишића или апонеуроза. Килни садржај левостраних слабинских (лумбалних) кила може бити десцендентно дебело црево, а ако се кила открије на десној страни тела килни садржај је узлазно дебело црево, слепо црево или танко црево.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Код ових кила пацијенти се обично жале на нелагодност и бол локализован у слабинској регији.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
ЦТ слабинске киле

Дијагноза је клиничка. У случају сумње, може се идентификовати помоћу компјутерске томографије[6][7] или ултразвука.[8][9]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење је потребно само за оне киле које праве тегобе или код акутних стања ако дође до њиховог укљештења. Лечење је хируршко, а заснива се на зашању малих отворе за киле. За веће отворе користе се синтетички материјала, на пример мрежица која се не ресорбује.[10]

Минимално инвазивне (лапароскопске) операције су најбоља опција у благим или умереним случајевима, јер смањују ризик од инфекција, пружају бољи опоравак и остављају мањи постоперативни ожиљак.[11] Обимније операције требало би да буду ограничене на поновне појаве и тешке случајеве слебинске киле. С обзиром да 20% кила инкарцерира, пацијентима се саветује, уколико се кила на време открије, да приступе елективном хируршком захвату.[12]

  1. ^ 8. Grynfeltt, J.: La Hernie Lombaire. Montpellier Med. 16  329, 1866.
  2. ^ Baker, ME; Weinerth, JL; Andriani, RT; Cohan, RH; Dunnick, NR (1987). „Lumbar hernia: Diagnosis by CT”. American Journal of Roentgenology. 148 (3): 565—7. PMID 3492886. doi:10.2214/ajr.148.3.565. 
  3. ^ Kellum, John M. (2008). „Maingot's Abdominal Operations, 11th ed.”. Annals of Surgery. 248 (5): 893—894. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/sla.0b013e31818b7417. 
  4. ^ Geis WP, Saleta JD. (Chapter) Lumbar Hernia. In: Nyhus LM, Condon RE editors. Hernia. 3rd edition Philadelphia: J.B. Lippincott company; 1989: 401-415.
  5. ^ Burt, B. M.; Afifi, H. Y.; Wantz, G. E.; Barie, P. S. (2004). „Traumatic lumbar hernia: Report of cases and comprehensive review of the literature”. J Trauma. 57 (6): 1361—70. PMID 15625480. doi:10.1097/01.TA.0000145084.25342.9D. 
  6. ^ Lassandro, Francesco; Iasiello, F.; Pizza, N. L.; Valente, T.; Stefano, M. L.; Grassi, R.; Muto, R. (2011). „Abdominal hernias: Radiological features”. World Journal of Gastrointestinal Endoscopy. 3 (6): 110—117. PMC 3158902Слободан приступ. PMID 21860678. doi:10.4253/wjge.v3.i6.110Слободан приступ. 
  7. ^ Killeen, Karen L.; Girard, Stephanie; Demeo, Jonathan H.; Shanmuganathan, K.; Mirvis, Stuart E. (2000). „Using CT to Diagnose Traumatic Lumbar Hernia”. American Journal of Roentgenology. 174 (5): 1413—1415. PMID 10789805. doi:10.2214/ajr.174.5.1741413. 
  8. ^ Upreti L, Bhargava SG, Jain S. Diagnosis of lumbar hernia by computed tomography [Letter]. Indian J Radiol Imaging [serial online] 2002 [cited 2014 Jun 20]. 12  582—3. Available from: http://www.ijri.org/text.asp?2002/12/4/582/28545
  9. ^ Aguirre, Diego A.; Santosa, Agnes C.; Casola, Giovanna; Sirlin, Claude B. (2005). „Abdominal Wall Hernias: Imaging Features, Complications, and Diagnostic Pitfalls at Multi–Detector Row CT”. Radiographics. 25 (6): 1501—1520. PMID 16284131. doi:10.1148/rg.256055018. 
  10. ^ Lesshaft, P.: Die Lumbalgegend in Anat. Chirurgischer Hinsicht. Arch. f. Anat. u. Physiol. u. Wissensch., Med. Leipzig. 37  264, 1870.
  11. ^ Petit JL: Traité des maladies chirurgicales, et des operations qui leur conviennent. Vol. II-Paris: P Mequignon, 1738, 257
  12. ^ Simons, M. P.; Aufenacker, T.; Bay-Nielsen, M.; Bouillot, J. L.; Campanelli, G.; Conze, J.; de Lange, D.; Fortelny, R.; Heikkinen, T. (2009-07-28). „European Hernia Society guidelines on the treatment of inguinal hernia in adult patients”. Hernia. 13 (4): 343—403. ISSN 1265-4906. doi:10.1007/s10029-009-0529-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).