Пређи на садржај

Славко Тихец

С Википедије, слободне енциклопедије
Славко Тихец
Лични подаци
Датум рођења(1928-07-10)10. јул 1928.
Место рођењаМарибор, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти11. фебруар 1993.(1993-02-11) (64 год.)
Место смртиЉубљана, Словенија

Славко Тихец (Марибор, 10. јул 192811. фебруар 1993) је био југословенски и словеначки вајар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Љубљани 1955. године, а затим је студирао графику у Паризу до 1957. године. Први пут је излагао 1957. године. Приредио је више самосталних изведби у Цељу, Марибору, Љубљани, Бечу и Бледу. Учествовао је и на бројним скупним изложбама Савеза ликовних уметника Југославије, Друштва словеначких ликовних уметника, Тријенала у Београду, Салона у Ријеци, Медитеранског бијенала у Александрији, Бијенала у Венецији, Бијенала скулптуре на отвореном у Антверпену, Тријенала модерне уметности у Њу Делхију, те на низу других репрезентативних изложби у земљи и иностранству.

Био је припадник групе „Бе 54“. Учествовао је и на међународном вајарском симпозијуму „Форма вива“ у Равнама. Добитник је више награда и признања за свој рад међу којима се посебно истиче награда Медитеранског бијенала у Александрији за вајарство. Године 1983. био је добитник Прешернове награде због увођења иновација у вајарству и увођења нових форми у реализовању споменика НОБ-у. Уз вајарство се бавио графиком и илустровањем књига.

Умро је 11. фебруара 1993. године.

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Нека његова дела из опуса НОБ-а су „Споменик похорском батаљону“ (1958—1959), Осанкарица на Похорју, „Споменик НОБ-у“ (1975) у Марибору и остало.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Револуционарно кипарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.