Сливенице

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сливенице су термин за врсту творбе речи. Настају стапањем двеју речи (или њихових делова) у нову реч. У српском језику се за овај процес користe терминi сливање, стапање, сажимање или контаминација, а у интернационалној терминологији користи се термин blend. Сливенице су у српском језику настале под утицајем енглеских кованица типа motel (motor+hotel, хотел за мотористе) или smog (smoke+fog, мешавина дима и магле), где је од првог дела једне и другог дела друге образована трећа реч. Овај модел грађења речи је продуктиван у енглеском језику и донекле је измењен у различитим језицима. Несумњиво је да се највећи број сливеница кратко употребљава, али сама појава новог творбеног механизма одсликава актуелни тренутак друштва и развоја језика.[1][2]

Подела сливеница[уреди]

Омладински жаргон у ужем смислу[уреди]

Овим сливеницама се упућује на психолошке и моралне карактеристике људи, њихова занимања, разне предмете и производе, популарна састајалишта младих и др.:

глупантроп (глупак), пивцепси (сало око стомака), наопачкет (наопако стављен качкет), кафућино, фркатично, разгласобил, ђинђомобил итд.

Шаљиви називи дечијих установа, игара и емисија[уреди]

школигрица, шкозориште, жвазбука, нискочанство, звездариште, шахоризми итд.

Неодређене друштвене групе[уреди]

чокохоличар, книнџа, уличаролије, крађанин,близнисмен итд.

Речи изведене од личних имена, имена места и др.[уреди]

здравкоман, бренављење, Блатајница (Батајница на киши), Woodstanak (на Равној гори) итд.

Називи емисија на радију, телевизији, наслови текстова у штампи[уреди]

Инфоманија, Џезовизија, Бестовизија, Азбуквар, интер-нет-вју, Пост ФЕСТ-ум, НИНосаурус, Одвратајзинг итд.

Рекламе (са графичким истицањем, употреба императива)[уреди]

њамбургер, слаткетић, Хуголада, Фантаморгана, ПОПУСТоловина, приЈАТан лет, ОГЛАСите се, Фрикомбинујте итд.

Политички дискурс[уреди]

Брозоморно, слоботомија, ДОСта, НАТОкратија, глупштина итд.

Називи часописа, изложби, дизајнерских и других пројеката и акција[уреди]

Анархеологија, Византеме, Цифрилица итд.

Називи књига[уреди]

Крај брозног времена (Милана Младеновића), Христаниште (Ранка Б. Радовића), Слатка мала чедовишта (Ирене Тиодоровић), Бићу сновослагач (Весне Ћоровић-Бутрић) итд.

Литература[уреди]

  1. Ранко Бугарски: Жаргон, Библиотека XX век, Београд, 2003.
  2. Gries, Stefan Th. (2004). „Shouldn't it be breakfunch? A quantitative analysis of blend structure in English” (PDF). Linguistics. 42 (3): 639—667. doi:10.1515/ling.2004.021. Приступљено 2011-03-24.