Слободан Малдини

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Малдини
Рођење(1956{{month}}{{{day}}})1956.
Рума, ФНРЈ

Слободан Малдини (Рума, 1956) српски је архитекта, универзитетски професор Новосадског Универзитета и писац. Аутор је и издавач капиталног дела Илустрована енциклопедија архитектуре и урбанизма у два тома, као и књиге Историја српске уметности XVIII-XXI век, објављена у два тома на српском и енглеском језику.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Он је рођен 1956. у Руми. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1980. Похађао је специјалистичке и постдипломске студије у земљи и иностранству. Током 1977. специјализује архитектуру италијанске ренесансе у Вићенци, Италија, код професора James S. Ackermana (Harvard University) и професора Wolfganga Lotza (Cambridge, Mass, MIT).[2]

Члан је групе МЕЦ од 1981. године. Члан је УЛУПУДС-а од 1984. и добитник награде Удружења.

Један је од најранијих протагониста постмодерног покрета у архитектури у некадашњој Југославији почетком 1980-тих година.

Аутор је спомен-обележја у Клини, Косово и Метохија, које је на позив француског министра културе Жака Ланга излагао на Париском бијеналу. Након интерпретације његовог уметничког дела као политичке провокације, у јеку српско-албанског сукоба на Космету, спомен-обележје је уклоњено, у саглсају са Слободаном Милошевићем.[3]

У периоду од 2000 до 2006. Малдини је предавао теорију архитектонског дизајна на Архитектонском факултету у Новом Саду,[4] држао је четири курса предавања на теме: пројектовање зграда банака, хотелских зграда, библиотека и школа.

Написао је неколико књига, међу њима је најважнија Енциклопедија архитектуре - "Илустрована енциклопедија архитектуре и урбанизма" у два тома са преко 30 500 одредница и 6 000 илустрација. Писао је и на друге теме, књиге које се могу прочитати на интернету и некомерцијалног су карактера.

Није одустао од објављивања „Енциклопедије архитектуре” у целости. Због те, на српском језику најпотпуније енциклопедије архитектуре и урбанизма, подигао је кредит да би могао један њен део да објави.[тражи се извор]

Учествовао је на отвореном конкурсу за Споменик Стефану Немањи у Београду, за који је предложио апстрактну фигуру у духу савремене уметности.[5]

Добитник је више награда за своје архитектонске пројекте и био је учесник на многобројним изложбама, међу којима су најзначајније: Biennale de Paris (1985), Biennale di Venezia (1985), заједно са другим значајним ауторима савремене архитектуре, као што су: Алдо Роси, Тадао Андо, Марио Бота, Ралф Ерскине, Норман Фостер, Франк О. Гехри, Фумихико Маки, Рафаел Монео, Ренцо Пијано, Заха Хадид, Ричард Роџерс и други.

Малдини наводи да као архитекта себе сматра најамним радником.[тражи се извор]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Добитник је више награда за архитектонске пројекте и учесник је на бројним изложбама.
  • награда за графички најлепше изведену књигу на Сајму књига у Београду, 2012 „Лексикону архитектуре и уметничког занатства”, у издању „Службеног гласника”.

Дела[уреди | уреди извор]

Архитектонска[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Сенке богова - десет огледа о архитектури[6]
  • Илустрована енциклопедија архитектуре и урбанизма у два тома, 2004, капитално дело[7] Исцрпно сачињена енциклопедија из архитектуре и њој сродних области, урбанизма, дизајна, ентеријера, зградарства, примењених уметности. Енциклопедија садржи и индекс око 3 000 познатих архитеката и аутора и сродних области.
  • HAIUPP - обрачун хонорара архитеката
  • Зимска прича[4]
  • Пројектовање школских зграда
  • Лексикон архитектуре и уметничког занатства, прво издање, 2012. „Службени гласник”.[8] У овом Лексикону је 1.900 чланака, са 1.800 колорних илустрација, архитектура је приказана као уметност у контексту опште културе човечанства. У средишту пажње је архитектура на европском тлу, а представљене су и староегипатска, кинеска, јапанска, мајанска и др., као и стилови развијени под утицајем културне традиције Истока. Обрађени су архитектонски појмови, стилови, типови грађевина, национални и регионални покрети и тенденције у архитектури, као и неки појмови у вези с архитектури сродним наукама и научним дисциплинама. Карактеристично је да је аутор и текста и дизајна, а истовремено је урадио и прелом књиге. То је резултирало квалитетом у графичком смислу и зато је Лексикон и проглашен најлепшом књигом сајма. Свака страна је дизајнирана посебно, као целина за себе.
  • Атлас ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, 21. век, 2014. у сарадњи са Софијом Ланцош Малдини[9]
  • ИСТОРИЈА СРПСКЕ УМЕТНОСТИ XVIII-XXI ВЕК, 2018., у издању „Kњига комерц”.[10] У овом капиталном издању, на 848 страна са више од 3000 фотографија, ова опсежна енциклопедија представља богату уметничку баштину наших простора и домаћих ликовних стваралаца од прве Велике сеобе Срба 1690. године, до данас. Ово капитално издање, преведено је на енглески језик.[11]
  • Интимни свет архитекте : цртежи и слике Божидара Бате Јанковић, 2018.[12]
  • Скулптурне форме
  • Речник духовности[13]
  • Сасвим обична прича[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Слободан Малдини”. Службени гласник. Приступљено 1. 2. 2020. 
  2. ^ „Intervju: Slobodan Maldini - M-Kvadrat” (на језику: енглески). 2018-05-02. Приступљено 2021-08-19. 
  3. ^ „Prokleto kamenje s Kosova i Metohije”. Gradnja (на језику: српски). 2018-12-14. Приступљено 2021-08-19. 
  4. ^ а б „INTERVJU, SLOBODAN MALDINI, ARHITEKTA: "Strela" je očigledan sukob interesa”. Ekspres.net (на језику: српски). Приступљено 2021-08-19. 
  5. ^ „Kako je spomenik Stefanu Nemanji mogao da izgleda (FOTO)”. NOVA portal (на језику: српски). 2020-11-26. Приступљено 2021-08-19. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Senke bogova : (deset ogleda o arhitekturi) :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-08-19. 
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Enciklopedija arhitekture : arhitektura, urbanizam, dizajn, enterijer. Tom 2,N-Ž :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-08-19. 
  8. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Leksikon arhitekture i umetničkog zanatstva :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-08-19. 
  9. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Atlas likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije : 21. vek :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-08-19. 
  10. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Istorija srpske umetnosti : XVIII - XXI vek :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-08-19. 
  11. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „History of Serbian Art : XVIII-XXI century; Istorija srpske umetnosti :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-08-19. 
  12. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Интимни свет архитекте : цртежи и слике Божидара Бате Јанковића :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-08-19. 
  13. ^ „Intervju: Slobodan Maldini - M-Kvadrat” (на језику: енглески). 2018-05-02. Приступљено 2021-08-19. 
  14. ^ „Misao o svetu i životu iskazana kroz arhitekturu: Slobodan Maldini”. Arhitekta - časopis o arhitekturi (на језику: српски). 2019-03-20. Приступљено 2021-08-19. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]