Слободан Малдини
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: разлог. (март 2019) (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Слободан Малдини | |
---|---|
Датум рођења | 1956. |
Место рођења | Рума ФНРЈ |
Слободан Малдини (Рума, 1956) српски је архитекта и писац многобројних књига из домена архитектуре, али и других области, које је најчешће сам илустровао. Писац је и издавач капиталног дела "Илустрована енциклопедија архитектуре и урбанизма" у два тома, 2004. Aутор је књиге ИСТОРИЈА СРПСКЕ УМЕТНОСТИ XVIII-XXI ВЕК, 2018., објављена у два тома на српском и енглеском језику.[1]
Био је вишегодишњи професор Новосадског Универзитета.
Биографија[уреди | уреди извор]
Слободан Малдини је рођен 1956. у Руми (Србија). Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1980. Похађао је специјалистичке и постдипломске студије у земљи и иностранству. Током 1977. специјализује архитектуру италијанске ренесансе у Вићенци, Италија, код професора James S. Ackermana (Harvard University) и професора Wolfganga Lotza (Cambridge, Mass., MIT). Члан је групе МЕЦ од 1981. године. Члан УЛУПУДС-а од 1984. и добитник награде Удружења. Један је од најранијих протагониста постмодерног покрета у архитектури у некадашњој Југославији почетком 1980-тих година . Добитник је више награда за своје архитектонске пројекте и учесник на многобројним изложбама, међу којима су најзначајније: Biennale de Paris(1985), Biennale di Venezia (1985)., заједно са другим иконама савремене архитектуре, као што су: Алдо Роси, Тадао Андо, Марио Бота, Ралф Ерскине, Норман Фостер, Франк О. Гехри, Фумихико Маки, Рафаел Монео, Ренцо Пијано, Заха Хадид, Ричард Роџерс и други.
Написао је неколико књига, међу њима је најважнија Енциклопедија архитектуре - "Илустрована енциклопедија архитектуре и урбанизма" у два тома са преко 30 500 одредница и 6 000 илустрација.
У периоду од 2000 до 2006. Малдини је предавао теорију архитектонског дизајна на Архитектонском факултету у Новом Саду, држао је четири курса предавања на теме: пројектовање зграда банака, хотелских зграда, библиотека и школа.
Слободан Малдини наводи да као архитекта себе сматра најамним радником. Стручне књиге о архитектури нису једине које је написао. Писао је и на друге теме, књиге које се могу прочитати на интернету и некомерцијалне су, настале из дубљих порива, које је морао да изнесе.
Није одустао од објављивања „Енциклопедије архитектуре” у целости. Због те, на српском језику најпотпуније енциклопедије архитектуре и урбанизма, подигао је кредит да би могао један њен део да објави.
Друге области[уреди | уреди извор]
„Српско-Јапанско друштво“.
Дела[уреди | уреди извор]
Архитектонска[уреди | уреди извор]
- Споменички комплекс „Братство Јединство” у месту Клина, на Косову, који је срушен багерима 1991.
- Идејно урбанистичко-архитектонско рјешење Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина, Меморијални центар Доња Градина - кућа истине о страдању у Јасеновцу.
Писана[уреди | уреди извор]
Малдини је написао више књига:
- "Сенке богова - десет огледа о архитектури",
- "Илустрована енциклопедија архитектуре и урбанизма" у два тома, 2004. , капитално дело.
Исцрпно сачињена енциклопедија из архитектуре и њој сродних области, урбанизма, дизајна, ентеријера, зградарства, примењених уметности. Енциклопедија садржи и индекс око 3 000 познатих архитеката и аутора и сродних области.
- " HAIUPP - обрачун хонорара архитеката",
- "Зимска прича",
- "Пројектовање школских зграда".
- "Лексикон архитектуре и уметничког занатства", прво издање, 2012. „Службени гласник”. У овом Лексикону је 1.900 чланака, са 1.800 колорних илустрација, архитектура је приказана као уметност у контексту опште културе човечанства. У средишту пажње је архитектура на европском тлу, а представљене су и староегипатска, кинеска, јапанска, мајанска и др., као и стилови развијени под утицајем културне традиције Истока. Обрађени су архитектонски појмови, стилови, типови грађевина, национални и регионални покрети и тенденције у архитектури, као и неки појмови у вези с архитектури сродним наукама и научним дисциплинама. Карактеристично је да је аутор и текста и дизајна, а истовремено је урадио и прелом књиге. То је резултирало квалитетом у графичком смислу и зато је Лексикон и проглашен најлепшом књигом сајма. Свака страна је дизајнирана посебно, као целина за себе.
- „Атлас ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, 21. век“, 2014. у сарадњи са Софијом Ланцош Малдини.
- ИСТОРИЈА СРПСКЕ УМЕТНОСТИ XVIII-XXI ВЕК, 2018., у издању „Kњига комерц”. У овом капиталном издању, на 848 страна са више од 3000 фотографија, ова опсежна енциклопедија представља богату уметничку баштину наших простора и домаћих ликовних стваралаца од прве Велике сеобе Срба 1690. године, до данас. Ово капитално издање, преведено је на енглески језик.
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Добитник је више награда за архитектонске пројекте и учесник је на бројним изложбама.
- награда за графички најлепше изведену књигу на Сајму књига у Београду, 2012 „Лексикону архитектуре и уметничког занатства”, у издању „Службеног гласника”.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Слободан Малдини”. Службени гласник. Приступљено 1. 2. 2020.