Слободан град Данцинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слободан град Данцинг
''Freie Stadt Danzig
Wolne Miasto Gdańsk''
Застава Слободног града Данцинга Застава Слободног града Данцинга
Застава Грб
Химна
За Данцинг
Gdansk Bay Borderlines 1939 English.svg
Географија
Континент Европа
Регија Балтик
Главни град Данцинг
Друштво
Службени језик немачки и пољски
Политика
Облик државе Република
 — Високи представник
Законодавна власт Фолкстаг
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1920
 — Распад 1939
Догађаји  
 — Основан 15. новембар 1920.
 — Анексија од стране Нацистичке Немачке 2. септембар 1939. 
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 1966 km²
Становништво 366.730 (1923. процена)
Валута Папирмарка до 1923.
Данцинг гулден
Земље претходнице и наследнице
Слободног града Данцинга
Претходнице: Наследнице:
Flag of Germany (3-2 aspect ratio).svg Вајмарска република Нацистичка Немачка Flag of German Reich (1935–1945).svg

Слободан град Данцинг (нем. Freie Stadt Danzig; пољ. Wolne Miasto Gdańsk) је био полу-аутономни град-држава који је постојао између 1920. и 1939. а састојао се од данашњег града Гдањска и скоро 200 околних градова, села и насеља. Основан је 15. новембра 1920.[1][2] у складу са условима члана 100 одељак XI пасус III Версајског споразума.

По Версајском споразуму регион треба да остане одвојен од Вајмарске републике и ново успостављене Пољске државе али није био независна држава[3] већ је био под заштитом Лиге народа и у обавезујућој царинској унији са Пољском.

Пољској је дато пуно право да развија и одржава транспортне и све друге везе са градом и да користи луку у граду.[4] Главни разлог оснивања Слободног града Данцинг је да Пољска добије приступ добро развијено морској луци а у исто време се признаје да је већинско стновништво немачко (око 95%).[5]

Референце[уреди]

  1. Loew (2011), стр. 189.
  2. Samerski (2003), стр. 8.
  3. Kaczorowska (2010), стр. 199.
  4. Yale Law School. „The Versailles Treaty June 28, 1919: Part III”. The Avalon Project. Приступљено 3. 5. 2007.. 
  5. Chestermann (2004), стр. 20.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]