Спарта (град)

Овај чланак је о данашњем граду. За грчки полис, погледајте страницу Античка Спарта. За друго значење, погледајте страницу Спарта (град) (вишезначна одредница).

Спарта Σπάρτη
Административни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Пелопонез
Округ	Лаконија
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	35.259
— густина	29,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	37° 04′ 14″ С; 22° 25′ 28″ И
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина	210 m
Површина	1.189,8 km2
Спарта Спарта на карти Грчке
Поштански број	231 00
Регистарска ознака	AK
Веб-сајт
www.sparti.gov.gr

Спарта (грч. Σπάρτη [Spárti — Спарти]) је град у Грчкој, у области Пелопонеза. Спарта је истовремено седиште и највећи град у округу Лаконија у оквиру периферије Пелопонез.

Данашња Спарта је савремени град, образован средином 19. века поред ископина античке Спарте.

Положај

Спарта се налази у крајње јужном делу унутрашњег Пелопонеза, на 40 km удаљености од Егејског мора. Од главног града Атине Спарта је удаљен 220 km југозападно.

Градић се сместио у врху омање равнице, коју река Евротас гради јужно од града а пре улива у море, тачније у оближњи Лаконски залив Егејског мора. Северно, западно и источно од града уздижу се планине, од којих се издваја Тајгет (2.400 м н.в.) на западу. Надморска висина града је око 200 m.

Историја

Стари век

Главни булевар савремене Спарте

Подручје древне Спарте било је укључено у Микенску цивилизацију, али је свој зенит доживело у време старе Грчке. У 12. веку п. н. е. ово подручје су заузели Дорци. Већ у 10. веку п. н. е. овде се јављају зачеци насеља, које ће у неколико следећих векова створити један од најзначајнијих полиса у историји старе Грчке. Спарта је била позната као „војнички полис“, који и поред малог броја грађана, успео покорити околне области и у време Пелопонеског рата у 4. веку п. н. е. бити главни чинилац на простору старогрчког света. Међутим, стални ратови су временом исцрпели Спарту, па је она недуго после датог рата постала плен новонараслих сила у старој Грчкој. Иако је Спарта постојала и током хеленистичког и староримског раздобља, она је била само сенка некадашње силе. Коначно, древну Спарту су, као већ сасвим мало и неразвијено насеље, уништили Словени при свом продору на Пелопонез у 7. веку.

Савремена Спарта

Почетком савременог доба подручје античке Спарте заузимало је релативно мало село које је лежало у сенци Мистре, оближњег много значајнијег византијског насеља. Године 1834, после грчког рата за независност, краљ Отон Грчки наредио је да се изгради град на подручју древне Спарте и да носи њено име. Град је пројектован с намером да постане један од најлепших грчких градова са широким булеварима и парковима. Данас је Спарта управно седиште Лаконије.

Становништво

Традиционално становништво Спарте су Грци. У последњих пар пописа кретање становништва било је следеће:

Демографија

1981.	1991.	2001.
12.975	13.011	14.817

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија

1991.	2001.	2011.
16.322	19.567	35.259

Привреда

Спарта је данас привредно средиште са развијеном трговином и омањом лаком индустријом. По град је важно постојање пољопривредне равнице у долини реке Евроте. Она је месно средиште за прераду пољопривредних производа, као што је лимун и маслина.

Галерија

• 
  Улица у савременој Спарти
• 
  Стара и нова Спарта
• 
  Средиште града Спарте
• 
  Град Спарта и планина Тајгетус

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• traveljournals.net - Спарта
• ГТП - Спарта
• ГТП - Општина Спарта
• ГТП - Древна Спарта
• Sparta's Journal - Академски часопис о Спарти