Списак жртава Другог светског рата у општини Смедеревска Паланка

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Током Другог светског рата, од 1941. до 1945. године, на територији општине Смедеревска Паланка је страдало укупно 1.288 људи. Погинулих припадника Народноослободилачке војске Југославије и убијених партизанских симпатизера било је 703, погинулих припадника Југословенске војске у отаџбине и њихових симпатизера било је 395, у квинслишким јединицама (СДС и СДК) страдало је 33, а као жртве фашистичког терора страдало је 156. људи.[1]


Жртве[уреди | уреди извор]

  • Ма­рин­ко­вић Или­је Мла­ден, рођ. 1886, угле­дан се­љак, за­ме­ник ко­ман­дан­та се­ла у ор­га­ни­за­ци­ји ЈВуО. Хап­шен је од Не­ма­ца и љо­ти­ће­ва­ца, а 1944. био на Ба­њи­ци. Стре­љан од ко­му­ни­ста у но­ћи 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу, а ку­ћа му је опљач­ка­на. Син је­ди­нац му је је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан од ко­му­ни­ста и упу­ћен на фронт у Хр­ват­ској, где је по­ги­нуо.(Азања)
  • Ра­до­ва­но­вић Ми­ла­на Ми­ле­та, рођ. 1902, пар­ти­зан­ски пр­во­бо­рац, де­зер­ти­рао из је­ди­ни­це пред бор­бу са Нем­ци­ма. Ухва­ћен и уби­јен од бив­ших са­бо­ра­ца – пар­ти­за­на 18. сеп­тем­бра 1941, на се­о­ској рас­кр­сни­ци. Пр­ва је жр­тва ко­му­ни­стич­ког те­ро­ра у око­ли­ни Па­лан­ке. (Голобок)
  • Пе­тро­вић Вла­ди­ми­ра Дра­го­љуб-Ми­ка, рођ. 1922, чет­нич­ки са­рад­ник и ку­рир, за­ро­бљен и уби­јен од пар­ти­за­на 7. ју­ла 1944. на Брд­ња­ку.(Селевац)
  • Ми­ло­ва­но­вић Ми­ли­во­ја Љу­бо­мир, рођ. 1891, мо­би­ли­сан од чет­ни­ка да пре­ве­зе њи­хо­вог вој­ни­ка Ра­до­ва­на Ста­но­је­ви­ћа у Лан­дол. Код Коњ­ске су их пре­сре­ли пар­ти­за­ни, али су они по­че­ли да бе­же. Обо­ји­ца су ухва­ће­ни и по­би­је­ни у ата­ру Дру­гов­ца, 9. ма­ја 1944. (Селевац)
  • Бран­ко­вић Драгољуба Ми­ло­рад, рођ. 1921, пред­рат­ни гол­ман фуд­бал­ског клу­ба у Ве­ли­ком Ораш­ју. Из­дао пар­ти­за­не Нем­ци­ма, ко­ји су оп­ко­ли­ли ње­го­ву ку­ћу и уби­ли јед­ног ко­му­ни­сту, 1941. го­ди­не. Пред осло­бо­ђе­ње, 1. ок­то­бра 1944, на пре­ва­ру од пар­ти­зан­ске трој­ке од­ве­ден од ку­ће и уби­јен мет­ком у по­ти­љак.(Мала Плана)
  • Сте­па­но­вић Бо­жи­да­ра Жи­ван­ка–Жи­ван­че, рођ. 1906, из­ве­де­на на стре­ља­ње од ко­му­ни­ста 23. ју­ла 1943, јер је јед­ном при­ли­ком се­о­ским вла­сти­ма при­ја­ви­ла бо­ра­вак пар­ти­за­на у се­лу, али је са­мо ра­ње­на. Уве­че, пар­ти­за­ни су је на­шли са­кри­ве­ну и уби­ли муч­ки. На те­лу је из­бро­ја­но 60 убо­да но­жем. По­кућ­ство јој је опљач­ка­но и оте­ра­но за По­ду­на­вље.(Кусадак)
  • Ла­за­ре­вић Ми­ла­на Све­ти­слав–Меч­ка, рођ. 1901, то­ком ра­та јед­но вре­ме пред­сед­ник се­о­ске оп­шти­не. Уби­јен од ко­му­ни­ста 1944. или 1945. у се­лу.(Кусадак)
  • Је­лић Или­је Бо­жи­дар-Бо­жа, рођ. 1922, ни­је же­лео да се ода­зо­ве ко­му­ни­стич­кој мо­би­ли­за­ци­ји, па се од­мет­нуо и крио. По­ги­нуо 14. мар­та 1945. у бун­ке­ру на Ка­ра­у­ли, од бом­би ко­ју су ба­ци­ли при­пад­ни­ци КНОЈ-а.(Баничина)
  • Ву­чи­ће­вић Алек­сан­дра Ра­до­сав, рођ. 1923, аба­џи­ја, шио ам­бле­ме чет­ни­ци­ма за уни­фор­ме. Уче­ство­вао у од­бра­ни Аран­ђе­лов­ца од ко­му­ни­ста 20. сеп­тем­бра 1944, као при­пад­ник Гор­ске кра­ље­ве гар­де ЈВуО. Из­ву­као се из гра­да и по­бе­гао у се­ло Ба­ње, где је за­ро­бљен од ко­му­ни­ста, ве­зан жи­цом и цео дан са­слу­ша­ван. Уби­јен хи­цем у гла­ву од пар­ти­за­на 1. кра­ји­шке бри­га­де без су­да 22. сеп­тем­бра 1944. Прет­ход­но су му ски­ну­ли сат с ру­ке и но­ве опан­ке с но­гу.(Придворице)[2]

Референце[уреди | уреди извор]