Селевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Селевац
Crkva-brvnara-u-Selevcu-(1) 1386096085.jpg
Црква брвнара Св. Тројице
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3406
Географске карактеристике
Координате 44°29′26″ СГШ; 20°52′15″ ИГД / 44.4905° СГШ; 20.870833° ИГД / 44.4905; 20.870833Координате: 44°29′26″ СГШ; 20°52′15″ ИГД / 44.4905° СГШ; 20.870833° ИГД / 44.4905; 20.870833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 174 м
Селевац на мапи Србије
Селевац
Селевац
Остали подаци
Поштански број 11407
Позивни број 026
Регистарска ознака SP

Селевац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 3406 становника.

Историја[уреди]

Селевац лежи северозападно од Паланке. Селевац је старије насеље. Помиње се у првим десетинама 18.века, а за време аусриске владавине (1718-39.г.) помиње као насељено место под именом Selliwaz. Године 1846. Селевац је имао 249 кућа, а по попису из 1921.г. имао је, са свима засеоцима, 1090 кућа са 6616 становника. Прве куће су биле код Ладне Воде, где је била црква која је изгорела 1813.г. . Ово се место данас зове Старо Село и то је основа Селевца, одакле су се раселили на данашња места по селу и по засеоцима, којих има пет: Ћиће, Гај, Луњевац, Брдњак и Бачинац.

Најстарије породица Ишићи (Радишићи) чије су куће биле најпре код Ладне Воде. Код Ладне Воде биле су и куће предака данашњих Митроваца. Њихов чукундеда Стоша, са два брата, дошао је од Косова, одакле брзо је побегао од Турака. Митровци су данас распрострањена породица и имају више презимена. Славе Митров-дан, па се због тога зову именом Митровци.

Стара су породица и Јованци, такође велика породица са разним презименима. Јовањцима се зову по слави Св. Јовану. Старином су од Косова. Од Косова су и Ђурђевци, који данас имају разна презимена а по слави се зову општим именом Ђурђевци. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налази Спомен-плоча палима у Народноослободилачком рату у Селевцу.

Демографија[уреди]

У насељу Селевац живи 3192 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 1090 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 6.275
1953. 6.081
1961. 5.773
1971. 5.328
1981. 4.992
1991. 4.618 4.307
2002. 3.864 4.186
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.776 97,72 %
Роми
  
69 1,78 %
Македонци
  
4 0,10 %
Југословени
  
4 0,10 %
Муслимани
  
3 0,07 %
Мађари
  
2 0,05 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Бошњаци
  
1 0,02 %
непознато
  
1 0,02 %


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Знаменити Селевчани[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]