Селевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Селевац
Crkva-brvnara-u-Selevcu-(1) 1386096085.jpg
Црква брвнара Св. Тројице
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 3.406
Географске карактеристике
Координате44°29′50″ СГШ; 20°52′19″ ИГД / 44.49709° СГШ; 20.87184° ИГД / 44.49709; 20.87184Координате: 44°29′50″ СГШ; 20°52′19″ ИГД / 44.49709° СГШ; 20.87184° ИГД / 44.49709; 20.87184
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина174 м
Селевац на мапи Србије
Селевац
Селевац
Остали подаци
Поштански број11407
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Селевац је насељено место у Србији, у општини Смедеревска Паланка, у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 3406 становника.

Историја[уреди]

Селевац лежи северозападно од Паланке. Селевац је старије насеље. Помиње се у првим десетинама 18. века, а за време аусриске владавине (1718-39. г.) помиње као насељено место под именом Selliwaz. Године 1846. Селевац је имао 249 кућа, а по попису из 1921. имао је, са свима засеоцима, 1090 кућа са 6616 становника. Прве куће су биле код Ладне Воде, где је била црква која је изгорела 1813. године. Ово се место данас зове Старо Село и то је основа Селевца, одакле су се раселили на данашња места по селу и по засеоцима, којих има пет: Ћиће, Гај, Луњевац, Брдњак и Бачинац.

Најстарије породица Ишићи (Радишићи) чије су куће биле најпре код Ладне Воде. Код Ладне Воде биле су и куће предака данашњих Митроваца. Њихов чукундеда Стоша, са два брата, дошао је од Косова, одакле брзо је побегао од Турака. Митровци су данас распрострањена породица и имају више презимена. Славе Митровдан, па се због тога зову именом Митровци.

Стара су породица и Јованци, такође велика породица са разним презименима. Јовањцима се зову по слави Св. Јовану. Старином су од Косова. Од Косова су и Ђурђевци, који данас имају разна презимена а по слави се зову општим именом Ђурђевци. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Овде се налазе ОШ „Ђорђе Јовановић” Селевац и Спомен-плоча палима у Народноослободилачком рату у Селевцу.

Демографија[уреди]

У насељу Селевац живи 3192 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 1090 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Генерално, број становника Селевца је у константном паду, због масовног одсељавања људи, који за неким бољим сутра, трбухом за крухом, напуштају родни крај. Међу њима су и Никола Јовичић, некадашњи леви бек ФК Бачинац, а данас успешни веб дивелопер, као и Михаило Шепшинац, који је, након разочарања на ОИ у Азањи, потражио боље место под сунцем у граду Крагујевцу, где данас живи и ради као спортски аналитичар. Оба ова великана изнедрила је Машинско-електротехничка школа ГОША, коју су похађали као једни од најбољих ђака.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 6.275
1953. 6.081
1961. 5.773
1971. 5.328
1981. 4.992
1991. 4.618 4.307
2002. 3.864 4.186
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
3.776 97,72 %
Роми
  
69 1,78 %
Македонци
  
4 0,10 %
Југословени
  
4 0,10 %
Муслимани
  
3 0,07 %
Мађари
  
2 0,05 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Бошњаци
  
1 0,02 %
непознато
  
1 0,02 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Знаменити Селевчани[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ. 19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]