Кусадак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кусадак
1-Crkva-Svetog-arhangela-Gavrila-u-Kusatku-(1) 1386098695.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 4886
Положај
Координате 44°23′35″ СГШ; 20°48′07″ ИГД / 44.393166° СГШ; 20.802° ИГД / 44.393166; 20.802Координате: 44°23′35″ СГШ; 20°48′07″ ИГД / 44.393166° СГШ; 20.802° ИГД / 44.393166; 20.802
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 175 m
Кусадак на мапи Србије
Кусадак
Кусадак
Кусадак на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11425
Позивни број 026
Регистарска ознака SP

Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 4886 становника.

Историја[уреди]

Кроз село пролази пруга Београд-Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице (Железничка станица Кусадак). Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.

Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нађено је парче украсне плоче, на којој је рељефно изражен римски император као победник. Ова плоча чува се у београдском народном музеју, позната као " Камеја из Кусатка "

Прве податке о овоме насељу имамо већ из прве половине 18. века. За време аустријске владавине 1718-1739. године помиње се ово насеље под именом Kussadak. У списку села и цркава у смедеревском «диштрикту» (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који тада имао 30 домова и једну цркву «у шуми». Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Предање вели да су деспоти овде причешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.

Село није од увек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове од насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено «због помора који је завладао».

Кусадак се помиње у арачки списковима и имао је 1818. г. 107, а 1822. г. 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.

Најстарије су породице: Стојаковићи (данас по разним презименима) чији је предак Остаја дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је «због помора» побегао на данашње место; Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из «Старе Србије-из Турске» пребегли од Турака; Банковићи воде порекло од предка Банка који је дошао «од Сјенице – Старог Влаха;» Кнежевићи – Кораћи који су род Маринковићима у Ковачевцу; Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа буне познате под именом «Ђакова буна»
Године 1846. г. Кусадак је имао 244 куће, а по попсу из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6031 становником.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10.августа 1944 када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и уместо обичног, послали блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника, као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.

Кусадак има око седам хиљада становника и веома је развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда а у центру села једна већа која је од првог до осмог разреда, Основна школа „Брана Јевтић“. У селу се такође налази и манастир Пиносава из 17. века.

Село је веома атрактивно за младе пошто има доста локала где могу да се окупљају, село има и језеро које је окружено великом шумом а и спортске активности су заступљене. Постоје фудбалски клуб и фолклорно друштво које окупља доста младих људи.

Овде се налазе Кућа Владислава Ћертића и Спомен-плоче палима у НОБ-у у Кусатку.

Демографија[уреди]

У насељу Кусадак живи 4586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 7.226
1953. 7.429
1961. 7.506
1971. 6.940
1981. 6.551
1991. 6.089 5.961
2002. 5.691 5.850
2011. 4.886
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.651 99,29 %
Македонци
  
9 0,15 %
Хрвати
  
8 0,14 %
Словенци
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
Југословени
  
1 0,01 %
непознато
  
15 0,26 %


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[уреди]