Споменик природе Храст на Цветном тргу

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик природе Храст на Цветном тргу
Quercus robur at Flower Square, Belgrade.jpg
Опште информације
МестоЦветни трг
ОпштинаГрадска општина Врачар, Град Београд
Држава Србија
Координате44° 48′ 21″ С; 20° 27′ 55″ И / 44.8057954° С; 20.4651686° И / 44.8057954; 20.4651686
Година заштите1980
2001 (ревизија)
Степен заштитеIII
СтаратељЈавно комунално предузеће „Зеленило Београд”

Споменик природе Храст на Цветном тргу представља заштићено природно добро. Налази се у Његошевој улици у општини Врачар и најстарији је ботанички Споменик природе у Београду.

Историја[уреди | уреди извор]

Храст лужњак на Цветном тргу постоји већ 2. века, представник је некадашњих аутохтоних шума храста лужњака и јасена које су се просторале на већем делу Врачара, од Цветног трга до парка Мањеж.[1] Дрвеће на том простору исечено је због изградње пијаце у првој половини 19. века, а 1958. године је направљена прва самопослуга на Балкану, тик уз храст лужњак на Цветном тргу.[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Храст лужњак је висок 25 метара, обим стабла је 4, док је обим крошње 19 метара. Издваја се у урбаном ткиву као зелени акценат који заузима површину од 2,83 ара.[2] Дрво има изузетан значај као споменик културе и представља хортикултурну баштину Београда, а његова вредност је у томе што је најстарије заштићено стабло, које је развило импресивне димензије.[1][3]

Ради здравља дрвета, одржавају се мање интервенције попут повезивања, уклањања сувих и преломљених грана, санације на деблу и гранама и прихрана преко корена минералним ђубретом.[1] Испред стабла налази се двојезична табла на којој се налазе најбитнији подаци о стаблу, његова стартост, димензије, порекло и биолошке особине.[1]

Храст је први пут заштићен 1980. године а затим и у поступку ревизије 2001. године, као представник врсте храста лужњака и један од ретких примера некадашњих храстово-јасенових шума на овим простора. Велике примарне гране стабла су двехиљадитих година повезане и стабилизоване металним сајлама, како би се заштитиле од прелома.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]