Српска војска у Бизерти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Српско војничко гробље у Бизерти

Српска војска у Бизерти је био део српске војске који је током Првог светског рата био смештен у француску базу у Бизерти у Тунису. Бизерта је најсевернији град у Тунису и због свог стратешког положаја Француска је 1880. године ту саградила поморску базу.

После повлачења српске војске преко Албаније 1915. највећи део војске је упућен на острво Крф. Један део војника евакуисан је у француске војне базе и болнице у Северној Африци. Поред војника, ту су боравили и малобројни цивили.

Вицеадмирал Емил Гепрат одликује српског пуковника Михаила Ђорђевића, једног од чланова Команде резервних трупа и Команде подофицирских школа у Бизерти 7. маја 1916.

Срби су у Бизерту долазили у три наврата: децембра 1915. и почетком 1916. након повлачења кроз Албанију, затим после првих великих сукоба на Солунском фронту исте године и на крају од почетка 1917. године када су почели да пристижу контингенти добровољаца. Током целог рата транспорти су превозили војнике из Бизерте на Солунски фронт, док су рањени и болесни слати у Бизерту. Кроз логор Лазуаз прошло је преко 60.000 војника.

У Бизерти је организована је обука добровољаца, реедукација инвалида и културни садржаји. Француски војници, грађани и администрација били су веома предусретљиви према српским војницима. У томе се нарочито истакао вицеадмирал и гувернер Бизерте Емил Гепрат. Његова брига за Србе била је свакодневна, почев од свечаног дочека бродова са војницима. Приликом првог доласка адмирала Гепрата у Београд 1930. године Срби су га на рукама носили од железничке станице до Славије, а улица којом су га носили носи његово име.

Последњи контигент Срба напустио је Бизерту 18. августа 1919. године бродом Црвеног крста Digetrouen.

Војне болнице и гробља[уреди]

У болницама у местима: Бизерта, град Тунис, Сус, Сиди Абдала, Алжиир, Оран, Бон, лечено је у периоду децембар 1915—август 1919. укупно 41.153 српска војника. У Бизерти, Сусу и граду Тунису умрла су у болницама од тифуса, маларије, промрзлина, рањавања и глади 833 српска војника. Земни остаци умрлих ратника пренети су у спомен-костурницу на хришћанском гробљу у Бизерти. У болници у месту Сиди Абдала малобројно локално становништво помагало је рањеним и болесним Србима лековима, храном и негом. Ту је умрло 1722 српска војника који су сахрањени на заједничко француско-српско војничко гробље. Гробља у Сиди Абдали и Бизерти су само два најзначајнија од укупно 24 српских војничких гробља у Тунису, Алжиру и Мароку, где је сахрањено укупно 3.005 војника[1].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Blic Online | Večna straža kraj Bizerte, Приступљено 5. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]