Српска митологија: У веровању, обичајима и ритуалу
| Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу | |
|---|---|
 Корице издања књиге Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу на српском језику, 2014. година | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Сретен Петровић |
| Земља |  Србија и Црна Гора |
| Језик | Српски |
| Жанр / врста дела | етнолошка грађа |
| Издавање | |
| Издавач | Дерета |
| Датум | 2004. |
Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу је књига из области етнологије, аутора Сретена Петровића, први пут објављена 2004. године у издању Народне књиге - Алфа.[1] Ново, проширено издање, 1. Деретино издање објављено је 2014. године.[2]
О аутору[уреди | уреди извор]
Сретен Петровић рођен 1940. године у Сврљигу, је био српски филозоф, културолог и научник. Студирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду, где је и радио од 1969, а од 1982. добио звање редовног професора. Године 1971. је добио докторску титулу за тезу о Шелинговој естетици, митологији и филозофији. Предавао је на Љубљанском универзитету (1975—1980), на Филозофском факултету у Нишу (1971—1981), на Филозофском факултету у Београду (1982—2002), на Факултету драмских уметности у Београду (1985—2002). Петровић је био члан је AICA (Association internationale des critiques d’art), главни и одговорни уредник часописа Етно-културолошки зборник, члан редакције Речника појмова из ликовне уметности при САНУ. Добитник је више награда и признања. Аутор је значајних дела из области естетике, филозофије, социологије и психологије уметности.[3] Сретен Петровић је преминуо 2022. године у Београду.[4]
О књизи[уреди | уреди извор]
Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу је једна од најобимнијих студија српске и словенске митологије у којој су изложени резултати дугогодишњег истраживања професора Сретена Петровића на овом пољу.[5]
Књига је намењена за све оне који желе да се упознају са основама етнокултуролошких студија митолошког система Старих Слована, посебно Срба, али и народа из блиског окружења, али и онима који се професионално баве овом темом, а којима ће оно бити незаобилазна референца у истраживањима.[5]
Петровић у књизи сетематизује улогу Словена у широком контексту целокупне цивилизације, али и износи њихову карактерологију која доприноси идеји конституисања компактнијег система словенске митологије и њеног односа према другим митологијама, разматра и опште принципе религиозности од анимологије и демонологије па све до систематског заснивања митолошког система, као и српско-словенски мит у обичајној пракси.[5]
Књигу чине четири дела; у прва три поглавља првог дела изложене су основне чињенице о пореклу Словена, њиховој митологији, обичајима и фолклору, на основу постојећих историјских извора. У другом делу - у теоријско-хипотетичком делу ове књиге аутор расправља о миту, митологији, религији, магији и обичајима, жртвеном обреду итд. У трећем и четвртом делу аутор излаже темеље српске митологије, анимологије и демонологије, образлаже своју тезу о Јастребачком пантеону, јединственом тумачењу у нашој модерној етнологији. Врло исцрпно разматра митологију и магију у ритуалу и обичајној пракси и светковинама везаним за годишње обичајне циклусе, хришћанским празницима као замени за древне светковине, аграрној магији, слави и заветини, култним и демонским местима у српској религији.[6]
Књига је обогаћена бројним илустрацијама и мапама.[5]
Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу на скоро 900 страна, великог формата, у луксузној опреми, пружа одговоре на најразличитија питања из словенске и српске митологије.[7]
Садржај[уреди | уреди извор]
Књига садржи следеће целине и поглавља:[5]
- ПРЕДГОВОР
- Први део - СЛОВЕНИ НА СВЕТСКОЈ И ЕВРОПСКОЈ ИСТОРИЈСКОЈ СЦЕНИ
- Порекло Словена и њихово присуство у Европи
- Име Словен и Србин
- Прасловенски језик и његова диференцијација
- Словени у светској културној историји. Карактерологија Словена
- Диференцијација Словена
- Други део - ТЕОРИЈСКИ ПРОБЛЕМИ ЗАСНИВАЊА СЛОВЕНСКЕ И СРПСКЕ МИТОЛОГИЈЕ
- А. ОСНОВНИ ТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ
- Појам мита и митологије
- Митологија и друге науке о духу
- Структура мита. Култ и ритуал
- Религија, магија и обичај
- Смисао магије и њена функција
- Жртвени обред. Жртвеници и храмови
- Б. ИЗВОРИ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ СЛОВЕНСКЕ И СРПСКЕ МИТОЛОГИЈЕ
- Историјски извори
- Обичаји и фолклор као извор за реконструкцију митологије
- Проблем интерпретације фолклорног материјала
- Прилог науке о језику у реконструкцији митологије
- В. ПРЕТПОСТАВКЕ МИТОЛОГИЈЕ СТАРИХ СЛОВЕНА
- Питања методе и захтев за синтезом. Суштина словенског мита
- Да ли су Стари Словени били без митологије
- Дијалектика словенске и индоевропских митологија
- Проблем заснивања словенске филозофије митологије
- Шта чини основу словенских митова?
- Резултати историјско-филозофских, етнолошких и археолошких истраживања словенске митологије
- Словенски пантеони у посебним деривацијама
- А. ОСНОВНИ ТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ
- Трећи део - СРПСКА МИТОЛОГИЈА, АНИМОЛОГИЈА И ДЕМОНОЛОГИЈА
- А. ОСНОВИ АНИМОЛОГИЈЕ
- Принципи анимологије
- Б. ОСНОВИ ДЕМОНОЛОГIЈЕ
- Безлични демони и божанства
- Религија и култ камена
- Религија и култ дрвета, биљака, ватре, воде и извора
- Змија као демонско биће
- Змија и змај
- Вук и пас као демонска бића
- Коњ – демонско биће српске религије
- Петао у лику демонског бића
- Коза и мечка
- Демони у људском и полуљудском облику
- Вампир
- Вештица и мора. Штрига и вампир
- Крсник
- Аждаја и ала
- Дивови
- Виле
- Суђенице – суђаје – усуд
- Нави, свирци и други зли демони
- Патуљци као добри духови – демонска бића
- Малик, мацвалић, пулић
- Здухачи – змајеви
- Куга, чума, мора, бабице
- Псоглави
- Караконџула
- Ђаво
- В. ОСНОВИ МИТОЛОГИЈЕ
- ДРЕВНИЈИ МИТОЛОШКИ СИСТЕМ СРБА
- Појам „бога“ и проблем систематизације словенских митологија
- Претпоставке српског митолошког система
- Како систематизовати древни српски пантеон
- О врховном богу српског пантеона
- Одлике врховног божанства
- Да ли је Световид божанство највишег ранга у словенској митологији?
- Световид у српској и јужнословенској митологији
- Да ли је Триглав круна јужнословенског митолошког пантеона?
- Трагови Триглавовог култа код Јужних Словена
- Тројан – врховни бог српског митолошког система?
- Тројан у култу и легендама код Срба
- Богови пролећног и летњег циклуса
- Сварог – Сварожић – Коледо
- Сварог и Сварожић у српској митологији
- Коледо
- Мушка божанства са посебним функцијама
- Дажбог – Дајбог
- Дажбог као највиши бог Срба
- Перун код Срба и других Јужних Словена
- Купало
- Волос/Велес
- Белобог и Јутробог
- Радигост/Радгост
- Јарило/Јаровит
- Рујевит
- Хорс
- Прова – Прове – Правда
- Богови јесењег и зимског циклуса
- Црнобог
- Подзвижд (Погода), Стрибог и Поревит
- Давор
- Женска божанства
- Жива/Живана
- Мокоша/Макоша
- Суђенице – рођенице
- Лада – Љеља – Пољеља; Љељ и Пољељ
- Весна
- Девица – Дева
- Баба
- Русалке
- Морена – Моран(а) – Водан
- ЈАСТРЕБАЧКИ ПАНТЕОН: НОВИЈИ МИТОЛОШКИ СИСТЕМ СРБА
- Епски политеизам – млађи облик митологије
- Историјски мит као антрополошко транспоновање космогоније
- Митска генеалогија српских змајевитих јунака
- Рођење простонародних змајевитих јунака
- Смисао „аловитости“ српских средњовековних владара
- Алегоријски метод тумачења епских структура
- Имплицитни еротизам Змаја
- Обележја митскога Змаја
- Морално-историјски, имплицитни еротизам Змаја
- Врховни бог Јастребачког митолошког система
- Легенда о Милошу
- А. ОСНОВИ АНИМОЛОГИЈЕ
- Четврти део - МИТОЛОГИЈА И МАГИЈА У РИТУАЛУ И ОБИЧАЈНОЈ ПРАКСИ
- А. МИТОЛОГИЈА И МАГИЈА У АНТРОПОЛОШКОМ ЦИКЛУСУ: „РИТУАЛ ПРЕЛАЗА“
- Рођење
- Свадба
- Смрт
- Проклетије и лапот
- Божанства и демони – заштитници куће
- Магија бројева, лева и десна страна, дани у недељи
- Б. МИТОЛОГИЈА И МАГИЈА У СВЕТКОВИНАМА ИЗ ГОДИШЊЕГ ЦИКЛУСА ОБИЧАЈА
- Хришћански празници – супститути древних светковина посвећених териоморфним бићима
- Хришћански празници – супститути древних светковина посвећених митолошким бићима
- Зимски празници.
- Пролећни обичаји
- Летњи обичаји
- Јесењи празници
- В. АГРАРНА МАГИЈА И МИТОЛОГИЈА
- Време сетве
- Жетвене свечаности
- Обичаји за добијање и престанак кише. Додоле и прпоруше
- Магијске радње за протеривање градоносних облака
- Г. СЛАВА И ЗАВЕТИНА
- Слава
- Заветина
- Д. КУЛТНА И ДЕМОНСКА МЕСТА У СРПСКОЈ РЕЛИГИЈИ
- Кућа
- Ритуали приликом градње јавних објеката: школа и ћуприја
- Извор живе воде и култ воде уопште
- Култ камена
- Култ дрвета, шума
- Раскршћа и гробља
- А. МИТОЛОГИЈА И МАГИЈА У АНТРОПОЛОШКОМ ЦИКЛУСУ: „РИТУАЛ ПРЕЛАЗА“
- УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу”. plus.cobiss.net. Приступљено 26. 12. 2022.
- ^ „Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу”. plus.cobiss.net. Приступљено 26. 12. 2022.
- ^ „Сретен Петровић: ДОМИНАЦИЈА МИТА И ВЕРЕ НАД УМЕТНОШЋУ”. sloven.org.rs. Приступљено 26. 12. 2022.
- ^ „IN MEMORIAM: Sreten Petrović 1940 – 2022”. svrljig.info. Приступљено 26. 12. 2022.
- ^ а б в г д Петровић, Сретен (2014). Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу (Ново, проширено изд., 1. Деретино изд. изд.). Београд: Дерета. стр. корице књиге, 981—985. ISBN 978-86-7346-889-1.
- ^ CVJETKOVIĆ, JOVO. „Jastrebački panteon Srpska mitologija u verovanju, običajima i ritualu”. knjizara.com. Приступљено 26. 12. 2022.
- ^ „Jedinstvo u različitosti”. knjizara.com. Приступљено 26. 12. 2022.
