Српска православна црква Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Брестачу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Српска православна црква Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Брестачу
Crkva u Brestaču.jpg
Црква Светих Арханђела Михаила и Гаврила
Опште информације
МестоБрестач
ОпштинаПећинци
Време настанка1792.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеСремска Митровица
АдресаСветог Димитрија 10 22000

Српска православна црква Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Брестачу је подигнута 1792. године и представља споменик културе од великог значаја.

Изглед[уреди]

Село Брестач је у Срему, негде на средокраћи између Сремске Митровице и Београда, а црква је једнобродна грађевина са певничким нишама, споља петостране а изнутра полукружне апсиде на источној и високим звоником на западној страни. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом у најнижој зони и профилисаним кровним венцем, док је вертикална подела изведена двоструким пиластрима без украса. Прозори – по три на јужној, источној и северној фасади – имају допрозорнике решене по узору на пиластре. Улазни портал, над којим је ниша са иконом патрона, је на јужној страни.[1]

Звоник је првобитно имао лучне пролазе у приземном делу, касније зазидане на северу и југу, са прозорима који су на првом спрату округли, а на другом полукружно завршени и са по једним округлим прозором у нивоу профилисаног кровног венца. Звоник је завршен торњем са јабуком, а на његовој јужној страни уклесана је година зидања 1792. Главни сликани украс налази се на иконостасу, чију је дрворезбарену конструкцију извео Павле Бошњаковић 1822. године, ученик познатог мајстора Марка Вујатовића. Коришћени класицистички мотиви су најчешће биљни, са употребом полихромних решења. Иконостас, архијерејски престо и зидне слике извео је земунски сликар Константин Лекић 1834. године, а позлатарске радове Димитрије Лазаревић.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.