Брестач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Брестач
Brestach 2011.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2011.Пад 934
 — густина52/км2
Географске карактеристике
Координате44°51′24″ СГШ; 19°54′06″ ИГД / 44.856666° СГШ; 19.901666° ИГД / 44.856666; 19.901666Координате: 44°51′24″ СГШ; 19°54′06″ ИГД / 44.856666° СГШ; 19.901666° ИГД / 44.856666; 19.901666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина73 м
Површина20,4 км2
Брестач на мапи Србије
Брестач
Брестач
Остали подаци
Поштански број22415
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Брестач је насељено место у општини Пећинци, у сремском округу у Војводини, Србија. Према попису из 2011. било је 934 становника.

Према предању, Брестач је добио назив по три велика бреста, која су се видела са велике удаљености и служили су као оријентир.

Историја[уреди]

У центру Брестача се налази црква посвећена Св. Архангелу Гаврилу. Подигнута је 1792, након што је порушена претходна, дрвена, саграђена 1750. године. Место је имало цркву још за време Бранковића, почетком 16. века. Након турске окупације, црква је регистрована у фискалном попису из 1566. Садашњи иконостас дело је дрворезбара Павла Бошњаковића из 1822. године. Иконе су радили сликар Константин Лекић и златар Димитрије Давидовић, 1834. године. Месни парох поп Петар Стефановић био је 1836. године пренумерант једне књиге.

Стојан Аралица, који је у Брестачу учитељевао од 1904-1909, осликао је патрона цркве, св. Архангела Гаврила, изнад улазних врата цркве са јужне стране. Осим ове цркве, село је имало и капелу посвећену св. Петки. Капела је задужбина мештана Павла Радивојевића. Саграђена је половином 19. века, а порушена 1948, кад су нове власти одлучиле да на њеном месту подигну тзв. Дом културе. (О цркви и капели, допунио Предраг Пузић).

Тренутна основна школа у Пећинцима је премештена баш из овог села. У центру села се налази споменик палим борцима у Другом светском рату, а такође се ту налази и бездан из ког је некад текла природно чиста изворска вода, али је извор пресушио.

Претплатник мађарско-српске граматике био је 1833. године брестачки учитељ Василије Игњатијевић.[1] Иларион Зорић се 1836. године јавља као арендатор у месту.

Демографија[уреди]

У насељу Брестач живи 821 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,6 година (36,8 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 308 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.200
1953. 1.141
1961. 1.109
1971. 1.122
1981. 1.031
1991. 1.031 1.031
2002. 1.066 1.083
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.014 95,12 %
Роми
  
23 2,15 %
Хрвати
  
11 1,03 %
Македонци
  
4 0,37 %
Црногорци
  
1 0,09 %
Словаци
  
1 0,09 %
Муслимани
  
1 0,09 %
Југословени
  
1 0,09 %
непознато
  
2 0,18 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Емерико Салај: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]