Српско национално вијеће (Хрватска)

С Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Хрватској према попису из 1991. године

Српско национално вијеће (СНВ) је било политичко тело Срба у Хрватској, које је основано 25. јула 1990. године на великом народном сабору у Србу, а конституисано је 31. јула на заседању у Книну. У састав СНВ улазили су: српски заступници у Сабору Републике Хрватске, председници српских општина у Хрватској и председници српских политичких странака у Хрватској. За председника СНВ изабран је Милан Бабић, тадашњи председник Скупштине Општине Книн и потпредседник Српске демократске странке. Током 1990. и 1991. године, СНВ је имало истакнуту улогу у политичком животу српског народа у тадашњој југословенској федералној јединици Хрватској. Залагало се за равноправност, конститутивности и аутономију Срба у Хрватској у случају останка Хрватске у саставу Југославије, односно за остваривање права на самоопредељење и останак тамошњих српских области у саставу Југославије у случају сецесије Хрватске.[1][2][3]

Делатност СНВ[уреди | уреди извор]

Милан Бабић, председник Српског националног вијећа

Потреба за стварањем ширег политичког тела које би окупило представнике српског народа у Хрватској јавила се као одговор на све израженију сецесионистичку политику нових хрватских власти у односу на Југославију, што је дошло до пуног изражаја након победе Хрватске демократске заједнице на првим вишестраначким изборима у Хрватској, одржаним у пролеће 1990. године. Када је режим Фрање Туђмана најавио спровођење уставне реформе која је садржала елементе сецесионистичке политике у односу на Југославију, представници српског народа су покренули иницијативу за шире политичко организовање Срба у Хрватској, а ту ницијативу су предводили челници Српске демократске странке у Хрватској, чији је председник био Јован Рашковић. Стога је сазван велики народни сабору у Србу који је заказан за 25. јул, а тај датум је изабран због тога што су хрватске власти одлучиле да управо тога дана буде извршено проглашење спорних амандмана на Устав Републике Хрватске, што је и учињено на заседању Сабора Републике Хрватске у Загребу, али без присуства већине српских заступника који су тога дана учествовали у раду великог народног сабора у Србу.[1][2][3]

Јован Рашковић, члан СНВ

На сабору у Србу били су окупљени бројни представници српског политичког, привредног, културног и црквеног живота са подручја тадашње југословенске федералне јединице Хрватске, који су том приликом усвојили Декларацију о суверености и аутономији српског народа у којој су формулисани ставови о суверенитету, аутономији и конститутивности Срба у Хрватској и очувању Југославије као заједничке државе. Ради остваривања прокламованих циљева, формирана су и два посебна политичка тела: Српски сабор (представничко тело) и Српско национално вијеће (извршно тело).[4]

Непосредно по одржавању сабора у Србу, новоизабрано Српско национално вијеће је 31. јула одржало своју конститутивну седницу у Книну, на којој је донета одлука о организовању референдума о аутономији Срба у Хрватској, који је спроведен у периоду од 19. августа до 2. септембра.[5] Пошто је резултат референдума био потврдан, СНВ је 30. септембра 1990. године донело одлуку да се приступи остварењу пуне политичке и територијалне аутономије српског народа у Хрватској, након чега су отпочеле припреме за прерастање тадашње Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ) у српску аутономну област. То је реализовано 21. децембра 1990. године, када је ЗОСДЛ трансформисана у Српску Аутономну Област Крајину.[6]

Заједничком одлуком Српског националног вијећа и Извршног вијећа САО Крајине од 28. фебруара 1991. године, усвојена је Резолуција о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине, чиме је САО Крајина иступила из састава Хрватске, остајући у саставу Југославије као посебан политички ентитет.[7]

Недуго потом, Извршно вијеће САО Крајине је 1. априла (1991) без сазивања крајинске Скупштине и без ширих политичких консултација са Српским националним вијећем и званичним Београдом донело одлуку којом се проглашава уједињење САО Крајине са Републиком Србијом,[8] чиме је отворена криза у односима између Книна и Београда, а такође су до изражаја дошла и разна неслагања унутар СНВ. Након прерастања Извршног вијећа у Владу САО Крајине,[9] на челу са Миланом Бабићем као председникаом Владе (29. мај 1991. године) значај СНВ је почео да опада, на шта су се надовезале и дубље политичке поделе између Бабића и Рашковића, услед чега је рад СНВ временом замро.

Састав СНВ (1990-1991)[уреди | уреди извор]

Српско национално вијеће (1990-1991)
име и презиме дужност представља слика
др Милан Бабић председник председник СО Книн Милан Бабић
Давид Растовић потпредседник председник СО Доњи Лапац
др Јован Рашковић члан председник СДС др Јован Рашковић
мр Миле Дакић члан председник ЈСДС
Јован Опачић члан саборски заступник из Книна Јован Опачић
др Душан Зеленбаба члан саборски заступник из Книна др Душан Зеленбаба
Радослав Тањга члан саборски заступник из Книна
Ратко Личина члан саборски заступник из Грачаца
Душан Ергарац члан саборски заступник из Доњег Лапца
Војислав Лукић члан председник СО Грачац
Сергеј Веселиновић члан председник СО Обровац
Здравко Зечевић члан председник СО Бенковац
Велибор Матијашевић члан председник СО Глина
парох Вељко Босанац члан представник СПЦ
Душан Вјештица секретар

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Дакић 1994.
  2. ^ а б Dakić 2002.
  3. ^ а б Радишић 2002.
  4. ^ Rupić 2007, стр. 39-44.
  5. ^ Rupić 2007, стр. 47-56.
  6. ^ Rupić 2007, стр. 120-124.
  7. ^ Rupić 2007, стр. 141-142.
  8. ^ Rupić 2007, стр. 160-161.
  9. ^ Rupić 2007, стр. 178-181.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]