Српско народно вијеће

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Српско народно вијеће
Snv-zg.png
Датум оснивања19. јул 1997.
Типудружење грађана
СедиштеХрватска Загреб, Хрватска
ПредседникМилорад Пуповац
Генерални секретарБранко Јуришић
Веб-сајтwww.snv.hr

Српско народно вијеће (скраћено: СНВ) је изабрано политичко, саветодавно и координативно тело које делује као самоуправа Срба у Републици Хрватској у стварима у које припадају питања њихових неотуђивих људских, грађанских и националних права, те у питањима њихова идентитета, њихове партиципације и интеграције у хрватско друштво.

Пун назив гласи: Српско народно вијеће - Национална координација вијећа српске националне мањине у Републици Хрватској.

Оснивање и статус[уреди]

Српско народно вијеће је основано на основу Ердутског споразума, који Србима гарантује локалну мањинску самоуправу, те посебно тачке 9. "Писма Владе Републике Хрватске о довршењу мирне реинтеграције подручја под прелазном управом" - као вијеће српске етничке заједнице у Хрватској, односно као институција мањинске, етничке самоуправе Срба у Хрватској и Уставног закона о правима националних мањина у Републици Хрватској."[1]

Вијеће је основано и на основу вишевековне традиције српске самоуправе која сеже у времена првих црквено-народних сабора, преко законодавних и политичких аката којима се регулисао положај Срба у Хрватској током 18. и 19. века, до докумената Земаљског антифашистичког већа.[1]

Конститутивна сједница Вијећа одржана је 19. јула 1997. године у Загребу на иницијативу Савеза српских организација и његових чланица: Српског културног друштва Просвјета, Српског демократског форума, Заједнице Срба Ријеке, Заједнице Срба Истре те Заједничког већа општина источне Славоније, Барање и западног Срема. Осим иницијатора оснивања, чланови оснивачи били су и Самостална демократска српска странка, Барањски демократски форум, Удружење избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, представници дијела црквених општина Српске православне цркве, саборски заступници српске националности и угледни појединци. Оснивање Вијећа нису подржале Српска народна странка и Заједница Срба Хрватске.[2]

Вијеће је утемељено на вредностима демократије, цивилног друштва, толеранције, мултикултуралности и интеркултуралности, и као такво се противи било којим врстама етничке, верске или политичке искључивости којима се угрожава толеранција разлика, нарушава признавање различитих идентитета и њихово интегрисање у целину националне културе.

Прва деценија[уреди]

Првих десет година Српског народног вијећа испуњено је доиста бројним иницијативама, акцијама и делатностима међу који се издвајају:[1]

Мајска скупштина[уреди]

Велика скупштина СНВ-а одржана је 31. маја 2008. године у Загребу на којој је учествовало 1.682 већника из целе Хрватске, представника општинских, градских и жупанијских већа српске мањине и организација које окупљају Србе из Хрватске. Највећи скуп у самосталној Хрватској изабраних представника Срба у Хрватској одржо се поводом 160. година од Мајске скупштине у Сремским Карловцима и 160. годишњице устоличења патријарха Јосифа Рајачића.[3]

Одељења[уреди]

Архив Срба у Републици Хрватској основан је у новембру 2006. године као одељење који се бави прикупљањем грађе која је везана за историју Срба у Хрватској. Архив прикупља документе, аудио-визуелне и дигиталне записе, те фотографије од посебног значаја за културно-историјску баштину.

Центар за развој и инвестиције установљен је у лето 2006. године као израз потребе и препознавања проблема са подручја од посебне државне бриге, односно повратничке популације. Веће је донијело одлуку о формирању Центра на својој скупштини 2006. године са циљем да досадашњу делатност усмерену на статусна питања српске заједнице, повратак избјеглих и њихова реинтеграцију те издавачко информативну дјелатност прошири на подручје економије односно питања економске одрживости и развоја повратника и српске заједнице у цјелини са тежиштем на подручје од посебне државне бриге.

Између осталих делатности Веће се бави и издаваштвом. Поред недењника „Новости“ Веће је до сада издао неколико публикација и издања. Сваке године Веће приређује свој календар,

Веће српске националне мањине[уреди]

Први избори за већа проведени су 18. маја 2003. године. Други избори за већа проведени су 17. јуна 2007. године. Трећи избори за већа проведени су 10. јула 2011. године.

Српско народно вијеће као национална координација већа српске националне мањине у Републици Хрватској поред председника чини и председништво. Председништо чине председници жупанијских већа изабрани на мањинским изборима.

Назив жупаније Председник 2003—2007 Председник 2007—2011 Актуелни председник
1.
Загребачка
Драгица Кнез
Драгољуб Гератовић
Ђуро Затезало
2.
Крапинско-загорска
нема представника
нема представника
нема представника
3.
Сисачко-мославачка
Милан Лончар
Никола Сужњевић
Никола Арбутина
4.
Карловачка
Ђуро Затезало
Раде Косановић
Раде Косановић
5.
Вараждинска
Драган Дашић
Драган Дашић
Милан Мирчетић
6.
Копривничко-крижевачка
Жарко Ченић
Вељко Мандић
Бранко Дуликравић
7.
Бјеловарско-билогорска
Ненад Влаховић
Ненад Влаховић
Дарко Кекановић
8.
Приморско-горанска
Бранко Врцељ
Бранко Врцељ
Милан Ераковић
9.
Личко-сењска
Милорад Делић
Драган Ђевић
Илија Обрадовић
10.
Вировитичко-подравска
Станиша Жарковић
Станиша Жарковић
Игор Павковић
11.
Пожешко-славонска
Милан Мирић
Дарко Дерењ
Мирослав Грозданић
12.
Бродско-посавска
Анђелко Рудеш
Славко Чича
Славко Чича
13.
Задарска
Веселко Чакић
Веселко Чакић
Милан Милић
14.
Осјечко-барањска
Јован Јелић
Станислав Вукосављевић
Станислав Вукосављевић
15.
Шибенско-книнска
Ратко Гајица
Петар Пашић
Мирко Рашковић
16.
Вуковарско-сријемска
Јован Ајдуковић
Миодраг Недељковић
Миодраг Недељковић
17.
Сплитско-далматинска
Момчило Русић
Момчило Русић
Марко Томашевић
18.
Истарска
Жарко Чортан
Радомир Јанковић
Милан Рашула
19.
Дубровачко-неретванска
нема представника
Милорад Вукановић
Милорад Вукановић
20.
Међимурска
нема представника
Зорица Лаих
Зорица Лаих
21.
Град Загреб
Давид Д. Орловић
Александар Милошевић
Александар Милошевић

Додела награда и признања[уреди]

Веће сваке године на Божићном пријему додељује следеће награде (повеља и медаља):

Списак добитника награда[уреди]

1 Милош Војновић, Даринка Јањанин и Јосип Рајхл-Кир награде су добили постхумно.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]