Српска демократска странка (Хрватска)

С Википедије, слободне енциклопедије
Српска демократска странка
ВођаМилан Бабић
ОснивачЈован Рашковић
Основана17. фебруар 1990.
Распуштена4. август 1995.
СедиштеКнин
 РСК
(данашња Хрватска)
Идеологијанационални конзервативизам,
национализам
Политичка позицијадесница

Српска демократска странка (СДС) је бивша политичка странка Срба у Хрватској, која је основана 1990. године, а деловала на подручју тадашње југословенске федералне јединице Хрватске и новостворене САО Крајине (1990-1991), односно Републике Српске Крајине (1991-1995). Залагала се за равноправност, конститутивност и аутономију Срба у Хрватској у случају останка Хрватске у Југославији, односно за право тамошњих Срба на самоопредељење и останак у суженој Југославији у случају отцепљења Хрватске.[1][2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

Срби у Хрватској према попису становништва из 1991. године

Странка је основана 17. фебруара 1990. године у Книну, а регистрована је већ 6. марта. Оснивач и први председник странке је био кнински психијатар Јован Рашковић. Учествовала је на првим вишестраначким парламентарним изборима у тадашњој југословенској федералној јединици Хрватској, који су одржани 22. априла (први круг) и 7. маја (други круг) 1990. године. Освојила је 1,55% гласова у првом и 2% гласова у другом кругу, што је било довољно за пет заступничких места у Сабору, где је деловала као опозициона странка.[4]

Непосредно након избора, странка се суочила са антијугословенском и антисрпском политиком победничке Хрватске демократске заједнице. Када је режим Фрање Туђмана најавио спровођење уставне реформе која је садржала и елементе сецесионистичке политике у односу на Југославију, руководство СДС је интензивирало рад у српским срединама ради одбране равноправности и конститутивности српског народа у Хрватској. Први корак је учињен већ током јуна, покретањем иницијативе за оснивање Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ), која је формирана 27. јуна 1990. године у Книну. Потом је 3. јула за председника привременог Председништва ЗОСДЛ изабран Милан Бабић, тадашњи председник Скупштине Општине Книн и један од најутицајнијих функционера СДС.[5]

Странка је била главни иницијатор и организатор великог српског сабора у Србу, који је одржан 25. јула 1990. године, а потом је имала највећи утицај на рад новоформираног Српског националног вијећа (СНВ), за чијег је председника такође изабран Милан Бабић, тадашњи потпредседник СДС. Када је СНВ донело одлуку о одржавању референдума о аутономији Срба у Хрватској (спроведен у периоду од 19. августа до 2. септембра 1990. године), заступници и одборници из редова СДС су активно учествовали у организацији и спровођењу народног изјашњавања.[5]

Крајем 1990. и почетком 1991. године у руководству странке дошло је до неслагања поводом разних политичких питања, услед чега су почеле да се формирају две струје. Прва је била окупљена око Јована Рашковића, а друга око Милана Бабића. На то су се надовезале и регионалне поделе, пошто су услови за страначко деловање на подручју новостворене САО Крајине у међувремену постали другачији од оних у осталим деловима Хрватске. У време ескалације југословенске кризе, страначки функционери и активисти СДС су у областима под контролом Туђмановог режима били изложени прогону, тако да је рад странке на тим просторима замро већ почетком 1992. године. У међувремену је дошло до одвајања САО Крајине од Хрватске и проглашења Републике Српске Крајине (1991-1995) у којој је Бабићево крило СДС било владајућа странка. Тај део СДС се већ током 1991. године реорганизовао под називом: Српска демократска странка Крајине (СДСК). На њеном челу се првобитно налазила Љубица Шолаја, а од јесени 1992. године председник СДСК је постао Милан Бабић. Остале фракције су се такође реорганизовале, тако да је на подручју РСК деловала и посебна Српска демократска странка српских земаља.[1][2]

У међувремену је у суседној Босни и Херцеговини формирана сестринска Српска демократска странка.

Предсједници[уреди | уреди извор]

Фотографија Име и презиме Мандат
др Јован Рашковић 1990–1992
др Милан Бабић 1992–1995

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Дакић 1994.
  2. ^ а б Dakić 2002.
  3. ^ Радишић 2002.
  4. ^ Knežević 2011, стр. 7-24.
  5. ^ а б Rupić 2007.

Литература[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]