Стефан Батори
Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Стефан Батори (вишезначна одредница).
 |
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе. |
| Стефан Батори | |
|---|---|
Стефан Батори
|
|
| Датум рођења | 27. септембар 1522. |
| Место рођења | Шимлеју Силванјеј Трансилванија |
| Датум смрти | 12. децембар 1586. (64 год.) |
| Место смрти | Гродно Велика кнежевина Литванија |
| Династија | Батори |
| Отац | Стефан VIII Батори |
| Мајка | Катарина Телегди |
| Супружник | Ана Јагелонска |
| Претходник | Ана Јагелонска |
| Наследник | Сигисмунд III Васа |
 |
|
Стефан Батори (мађ. Báthory István, пољ. Stefan Batory; Шимлеју Силванјеј, 27. септембар 1522 — Гродно, 12. децембар 1586) био је краљ Пољске (1576—1586), мађарски магнат и војвода од Трансилваније (1571—1576).
Учврстио се на пољском престолу уз подршку нижег племства и католичке цркве. У настојању да спречи Русију да избије на Балтичко море, заратио је са њом 1579. године на страни Шведске (Ливонски рат). Поред најамника и козака организовао је војску од 20.000 ослобођених кметова. Продро је на руску територију, заузео Полоцк и приморао Русе да се повуку из Ливоније.
Литература[уреди]
- Војна енциклопедија, том 1 (516)
 |
Стефан Батори на Викимедијиној остави. |
