Стефан Митровић (фудбалер, 1990)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Стефан Митровић.
Стефан Митровић
Лични подаци
Пуно име Стефан Митровић
Датум рођења (1990-05-22)22. мај 1990. (33 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,90 m
Позиција штопер
Клупске информације
Тренутни клуб
 Гент
Број 20
Јуниорска каријера
Рад
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010. Петржалка 9 (0)
2011. Збројовка 8 (0)
2011—2012. Металац 21 (0)
2012—2013. Кортрајк 22 (3)
2013—2014. Бенфика Б 8 (0)
2014. → Реал Ваљадолид 16 (0)
2014—2016. Фрајбург 14 (0)
2015—2016. → Гент 21 (1)
2016—2018. Гент 47 (3)
2018—2021. Стразбур 89 (3)
2021—2024. Хетафе 65 (1)
2024— Гент 1 (0)
Репрезентативна каријера**
2014—2022. Србија 36 (0)
* Датум актуелизовања: 9. фебруар 2024.
** Датум актуелизовања: 9. фебруар 2024.

Стефан Митровић (Београд, 22. мај 1990) је српски фудбалер који игра на позицији одбрамбеног играча. Тренутно наступа за Гент.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Митровић је из београдског Рада прешао у млађе категорије Црвене звезде када је имао 13 година. Завршио је омладински стаж у Звезди након чега се вратио у Рад где је углавном наступао за Б тим.[1] Са Бањице је отишао у словачку Петржалку, а затим је каријеру наставио у Чешкој где је наступао у Збројовки из Брна.

Током лета 2011. године био је на проби у Партизану али није потписао уговор.[2] Прешао је затим у Металац са којим је у такмичарској 2011/12. испао из Суперлиге Србије.[3] Каријеру је затим наставио у белгијском прволигашу Кортрајку, одакле је након једне сезоне прешао у португалску Бенфику са којом је у јуну 2013. потписао петогодишњи уговор.[4] За Бенфикин први тим није дебитовао, већ је наступао за Б тим у другој португалској лиги.[5] У јануару 2014. прослеђен је на позајмицу у шпанског прволигаша Реал Ваљадолид.[6]

У јулу 2014. је постао нови играч немачког Фрајбурга, а бундеслигаш је лисабонској Бенфики исплатио 1,8 милиона евра.[7] После лоше сезоне у Фрајбургу и испадања клуба из Бундеслиге,[8] вратио се поново у Белгију на једногодишњу позајмицу у редове шампиона те земље, Гента, уз могућност да клуб купи његов уговор наредног лета.[9] Гент је у марту 2016. откупио уговор и Митровић је остао у клубу.[10]

У јуну 2018. године је потписао четворогодишњи уговор са Стразбуром.[11] Са овим клубом је у марту наредне године освојио Лига куп Француске.[12] Провео је три сезоне у Стразбуру, носио је и капитенску траку,[13] а наступио је на укупно 89 утакмица у француској Лиги 1. У јулу 2021. потписао је трогодишњи уговор са шпанским Хетафеом.[14] Две и по године је наступао за Хетафе у шпанској Ла лиги, након чега се 1. фебруара 2024. вратио у Гент.[15]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је 31. маја 2014. против Панаме (1:1) у Чикагу, у оквиру турнеје по САД.[16][17]

Остаће упамћен због тога што је на прекинутом дуелу са Албанијом скинуо заставу такозване „Велике Албаније” са дрона који је летео изнад терена на стадиону Партизана.[18][19]

Био је учесник Светског првенства 2022. године у Катару. Наступио је на утакмици са Камеруном када је ушао на терен у 56. минуту уместо Страхиње Павловића.[20] Остала два меча, са Швајцарском и Бразилом, гледао је са клупе за резервне играче.[21][22]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Стразбур

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Митровић: „Крмпотић је отерао целу генерацију“”. mojacrvenazvezda.net. 12. 6. 2013. Приступљено 6. 2. 2024. 
  2. ^ „Stefan Mitrović: Krstajić mi nije dao u Partizan!”. kurir.rs. 15. 6. 2013. Приступљено 6. 2. 2024. 
  3. ^ „STEFAN MITROVIĆ – Kako si, bre, našao štopera u najgorem timu Srbije?!”. mozzartsport.com. 12. 11. 2022. Приступљено 6. 2. 2024. 
  4. ^ „Zvanično: Stefan Mitrović narednih pet sezona u Benfiki! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 26. 6. 2013. Приступљено 6. 2. 2024. 
  5. ^ „INTERVJU - Stefan Mitrović: Probijam se kroz B tim, a tamo Lindelef, Semedo, Bernardo Silva, Kanselo...”. mozzartsport.com. 30. 10. 2022. Приступљено 6. 2. 2024. 
  6. ^ „Mitrović promovisan u Valjadolidu”. sportklub.n1info.rs. 23. 1. 2014. Приступљено 6. 2. 2024. 
  7. ^ Стефан Митровић — reprezentacija.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2017), Приступљено 6. 9. 2017.
  8. ^ HSV slavi Rajkovića! Ispali Mitrovićev Frajburg i Paderborn, Štutgart se izvukao, Jojić opet na terenu! (VIDEO), telegraf.rs
  9. ^ Reprezentativac Srbije se vratio u Belgiju, mondo.rs
  10. ^ Gent otkupio Mitrovića, mozzartsport.com
  11. ^ Zvanično - Gent prodao Mitrovića
  12. ^ Strazbur i Mitrović uzeli Liga kup Francuske (VIDEO)
  13. ^ INTERVJU – Stefan Mitrović: U Španiji majstori, u Francuskoj fizika, u Srbiji državno pitanje
  14. ^ Zvanično: Stefan Mitrović tri godine u madridskom predgrađu, mozzartsport.com
  15. ^ „STEFAN MITROVIC KEERT TERUG NAAR KAA GENT”. www.kaagent.be (на језику: холандски). 1. 2. 2024. Приступљено 1. 2. 2024. 
  16. ^ „Mitrović Stefan”. reprezentacija.rs. Приступљено 6. 2. 2024. 
  17. ^ „Stefan Mitrović”. eu-football. 11. 10. 2014. Приступљено 15. 10. 2014. 
  18. ^ „Serbia and Albania game abandoned after drone invasion sparks brawl”. CNN. 15. 10. 2014. Приступљено 15. 10. 2014. 
  19. ^ „Stefan Mitrović za BUTASPORT.RS: Odbio sam kineski Dalijan i Beniteza, pregovarao sam sa Zvezdom!”. butasport.rs. 1. 6. 2020. Приступљено 6. 2. 2024. 
  20. ^ „Камерун - Србија 3 : 3”. Фудбалски савез Србије. Приступљено 6. 2. 2024. 
  21. ^ „Србија - Швајцарска 2 : 3”. Фудбалски савез Србије. Приступљено 6. 2. 2024. 
  22. ^ „Бразил - Србија 2 : 0”. Фудбалски савез Србије. Приступљено 6. 2. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стефан Митровић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_Митровић_(фудбалер,_1990)&oldid=27365966”