Субару

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду.
Датум уноса: март—јун 2018.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Субару
Акционарско друштво
Делатност Аутомобилска индустрија
Основано 15. јул 1953. год.; пре 64 године (1953-07-15)[1]
Оснивачи Кенџи Кита
Чикухеи Накаџима
(претходник)
Седиште Ебису, Шибуја, Токио, Јапан
Ebisu Subaru Building 2017-07.jpg
Корпоративна зграда Субару компаније од августа 2014.[1]
Руководиоци
Јасујуки Ношинага, (представни директор), председник и главни извршни директор)
Јух Кондо, (представник директора и заменик председника)
Производи Аутомобили
Приход Раст 29,643 милијарди долара (2017)[2]
Оперативни приход
Пад 3,661 милијарди долара (2017)[2]
Профит Пад 2,517 милијарди долара (2017)[2]
Укупна актива Раст 24,619 милијарди долара (2017)[2]
Укупан капитал Раст 13,191 милијарди долара (2017)[2]
Број запослених
14.708 (од 31. марта 2017. год.[1])
Слоган Самопоуздање у покрету (енгл. Confidence in Motion)
Веб-сајт

Координате: 35°38′48″ СГШ; 139°42′48″ ИГД / 35.6467703° СГШ; 139.7133383° ИГД / 35.6467703; 139.7133383Субару је јапански произвођач аутомобила у власништву Субару Корпорације (претходно именована Фуџи Тешка Индустрија (енгл. Fuji Heavy Industries)), она је двадесет и трећа највећа компанија по реду по глобалној производњи аутомобила у 2016. години.[3]

Субару аутомобили су познати по томе што користе боксерски тип мотора у бећини возила изнад 1500 цм3. Већина Субару модела користи симетрични погон свих точкова још од 1972. године. Равни/боксер мотор и погон на сва четири точка постали су стандардна опрема за средња и мала возила на већини међународних тржишта до 1996. године и сада је стандард у већини северноамеричког тржишта Субару возила. Изузетак томе јесте модел БРЗ, представљен 2012. год. који користи боксер мотор, али му је погон само на задњим точковима. Субару нуди и турбопуњене верзије својих путничких возила, као што су Импреза и Легаси 2.5ГТ.

На западним тржиштима, Субару бренд је традиционално био популаран међу посвећеним језгром купаца. Маркетинг је усмерен према купцима који траже компанијин специјални мотор, погон на сва четири точка или приступачне спортске аутомобиле.[4]

Субару је Јапанско име за звездано јато Плејаде, тј. "Седам сестара" (традиција каже да је једна од њих невидљива - због чега на логотипу стоји само шест звезда), што заузврат инспирише логотип и алудира на компаније које су се спојиле у Фуџи Тешку Индустрију (ФТИ)[5]

Историја[уреди]

Некадашњи Субару лого
Претходни Субару лого на Субару 360 који приказује шест звезда у сличном распореду звезданог јата Плејада

Фуџи Тешка Индустрија (ФТИ) и први Субару аутомобили[уреди]

Фуџи Тешка Индустрија је отпочела као компанија под називом "Лабораторија за истраживање авиона" (енгл. The Aircraft Research Laboratory Ltd.) 1915, под управом Чикухеи Накаџиме. 1932 године компанија се реорганизује под именом "Авионска компанија Накаџима д.о.о." (енгл. Nakajima Aircraft Company Ltd.) и ускоро постаје велики произвођач авиона за Јапан у Другом светском рату. На крају Другог светског рата компанија је поново реорганизована, сада под именом "Фуџи Сангио д.о.о." (енгл. Fuji Sangyo Co, Ltd.). Компанија је 1946. произвела Фуџи Рабит мотор од резервних авионских делова из рата.[6] Због новог Јапанског владиног законодавства 1950. компанија се поделила на 12 мањих. Између 1953. и 1955. пет компанија и новонастала компанија су се одлучиле да се удруже у "Фуџи Тешку Индустрију". Те компаније су: "Фуџи Когио", произвођач скутера; "Фуџи Ђидоша", произвођач аутобуса; "Омиа Фуџи Когио", произвођач мотора; "Тсуномија Шарио", произвођач шасија i "Токио Фуџи Дангио", трговачко предузеће.[7]

Субару 1500, тј. П-1
1958 Субару 360
1998 Субару Форестер

Кенџи Кита, извршни директор Фуџи Тешке Индустрије у то време, је имао жељу да се новонастала компанија бави производњом аутомобила и започео је планирање за прављење аутомобила под развојним именом П-1. Прошао је са упитом о предлозима за именовање П-1, али нико није предложио довољно добро име. На крају одлучио је да компанији да Јапанско име које је "чувао близу срца": Субару, назив за звездано јато Плејаде на Јапанском. Први ауто је назван Субару 1500.[8] Само двадесет их је произведено због недостатка мноштва ресурса. Касније, компанија је дизајнирала и произвела мноштва возила укључујући и 1500 (1954), мали климатизовани 360 (1958), Самбар (1961), и 1000 (са којим је представљен боксер мотор 1965. године).

Каснија партнерства[уреди]

Нисан је купио 20,4% удела у Фуџи Тешку Индустрију, Субару матичне компаније, током владине одредбе 1968. за спајање Јапанске аутомобилне индустрије ради побољшања конкурентности. Нисан је искористио производну могућност и експертизу ФТИ за њихову линију Нисан Дизел аутобуса. Заузврат мноштво Субару возила и дан данас користе делове од Нисан коалиције.

Након Нисанове аквизиције од стране Реноа, удели за ФТИ су продати Џенерал Моторсу 1999. Трој Кларк, из Џенерал Моторса је слу\ио ао репрезентативна особа за Фуџи Тешку Индустрију на њиховом одбору. За то време Субару је представио Баху (2003) и Трибеку (2005). Субару Форестер је продаван као Шевролет Форестер у Индији, а заузврат Опел Зафира је продавана као Субару Травик у Јапану.

Џенерал Моторс је ликвидирао сав свој удео у ФТИ 2005. и због тога скоро сви пројекти САБ-Субару су били обустављени. Тојота Моторс је купила 40% претходног удела Џенерал Моторса, што је 8,7% ФТИ удела. (Остатак ЏМ удела је дат Фуџи откупљивачком програму.)[9] Тојота и Субару су од тад имали бројне заједничке програме, један од њих је Тојота Камри.

Тојота је повећала ниво удела у ФТИ на 16,5% јула 2008.[10] Након тога, Тојота и Субару заједнички су произвели Тојоту 86, први пут продавана јануара 2012. под називом Субару БРЗ и од стране Тојоте под различитим именима.

Маркетинг[уреди]

Неки од маркетиншких Субару слогана у прошлости гласе:

    • "Јефтин, и прављен да тако остане" (енгл. "Inexpensive, and built to stay that way") (САД 1970-1980)
    • "Светски омиљени погон на сва четири точка" (енгл. "The World's Favourite Four Wheel Drive") (Белика Британија)
    • "Ми смо изградили нашу репутацију тако што смо изградили бољи ауто" (енгл. "We built our reputation by building a better car")
    • "Треба возити" (енгл. "What to Drive")
    • "Лепота погона на сва четири точка" (енгл. "The Beauty of All-Wheel Drive")
    • "Покреће га оно шта је унутра" (енгл. "Driven by What's Inside")
    • "Мисли, осети, вози" (енгл. "Think, Feel, Drive")
    • "Љубав. То је оно шта Субару чини, Субару" (енгл. "Love. It's what makes Subaru, a Subaru") (САД ране 2010.)
    • "Самопоуздање у покрету" (енгл. "Confidence in Motion") (Тренутни слоган)

Текуће операције[уреди]

Корпоративна зграда се налази у Ебису, Шибуји, Токио, Јапан

Производни објекти[уреди]

Субару је јединстрен од мноштва Јапанских конкурената по томе што је од ране 2016. скоро 75% прихода добио од интернационалне продаје.[11] Објекти су распоређени на локацији Ота, Гунма Префектура, састоји се из четири локације. Субару-чо где се производи Субару БРЗ/Тојота 86, Јађима постројење где се сви тренутни Субару модели праве, Отакита постројење где се комерцијални мали камиони праве (оригинално је била фабрика за Авионску компанију Накаџима), и Оизуми постројење у Оизуми, Гунма Префектура, где се праве мотори и мењачи.

Једино прекоокеанско постројење се налази у Лафајет, Индијани под називом Субару-Исузу Аутомобили д.о.о. Због континуираног пораста потражње у Северној Америци, производња возила у Лафајет постројењу је стављена да се на годишњем нивоу подиже за 390.000 возила. По овом стратешком плану Субару ће имати у тоталу продукциони капацитет од 1.026.000 возила годишње на крају 2016. године.

Субару у Сједињеним Државама[уреди]

Субару Америка је основана 1968 у Филаделфији од стране Малколма Бриклина и Харви Лама. Кратко након, пресељена је у Пенсаукен, Њу Џерзи.

Године 1989 Субару и тада партнер Исузу су отворили заједничко постројење у Лафајет, Индијани под називом Субару-Исузу Аутомобили, тј. СИА, оно је иницијално произвело Субару Легаси и Исузу Родео. Исузу је 2001. продао своје уделе у постројење ФТИ за 1 долар због алармантног пада продаје и преименовао се у Субару Индијана Аутомобили д.о.о. СИА се води као станиште дивљих животиња од стране Националне федерације за дивље животиње и остварила је нулти проценат депонијске производње (прво аутомобилско постројење у Сједињеним Државама да је добило то именовање).[12]

Моторспорт[уреди]

Субару Импреза 2006 - Кипар рели

Субару Рели тим Јапана предвођен од стране Норијуки Косекија (оснивач Субару Текника Интернационал, СТИ) је користио Субару Леон купе, и варијанте Леона на Светском Рели Шампионату између 1980 и 1989. Возачи индивидуалних релија су били: Ари Ватанен, Пер Еклунд, Шекад Мехта, Мајк Киркланд, Посум Борн и Хералд Демут. Мајк Кирланд је завршио шести и победио је у А групи 1986. на Сафари Релију. Те године Субару је био једини произвођач који је комбиновао погон на четири точка и турбопуњење нако Аудијевог успешног кватро система који је имплементиран 1980. али ауди се повукао из СРШ због безбедносних брига и Фордове озбиљне несреће на почетку сезоне 1986. године. Субару је променио рели модел на Легаси РС за 1990-1992 период и учествовао у првој целој сезони у СРШ са истим тим моделом 1993. године.

Технологија[уреди]

Дизел[уреди]

На Међународном сајму возила у Франкфурту 2007. Субару је представио водено хлађени, комон рејл турбодизел боксер мотор назван Субару ЕЕ мотор, први своје врсте који је монтиран у путничко возило. Фолксваген је експериментисао са овом идејом још 1950-их година. и направио два ваздушно хлађена боксер прототипа дизел мотора који нису били турбопуњени. Они су уградили један у Тип 1 а други у Тип 2.[13]

Субару мотор је процењен на 110 kW (148 кс) i 350 N⋅m. Марта 2008. Субару је представио Легаси лимузину и караван и Аутбек караван са 2.0 турбодизел у Европској Унији са петобрзинским мануелним мењачем.[14]

Септембра 2008. Субару најављује да ће дизел Форестер и дизел Импреза бити представљени на Париском сајму возила те године, са продајом Форестера октобра те године и дизел Импрезе јануара следеће.[15] Форестер и Импреза имају шестобрзинске мануелне мењаче, док Легаси и Аутбек имају петобрзинске мануелне мењаче.

Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава процењује потрошњу горива за следеће сценарије:

Градска потрошња[уреди]

Аутопут потрошња[уреди]

Електрична возила[уреди]

Јуна 2006. Фуџи Тешка Индустрија је представила Субару Стелу, електично возило са екстерним пуњењем и литијумском батеријом. Возило је кратког домета, свега 90 километара, али кошта више од Мицубиши и-МиЕВ (44.860 долара), чак и укључујући порез на потрошњу Јапанске владе са изузетком од 2.240 долара. Такође се квалификује за попуст Јапанске владе од 14.200 долара, који смањује цену на 30.660 долара. Возило је у већини веома слично и-МиЕВу, са 47-киловатним мотором и могућности за брзо пуњење, али двовратни мини-ауто је облика коцке. ФТИ планира да започне испоруку крајем јула и евентуалну продају 170 возила до марта 2010.

У Јапану, Субару тренутно тестира два електрична возила под називом Субару Г4е и Субару Р1е.

Концептно возило Субару Хибрид Турер је возило са 4 седишта са галебовим типом отварања врата (пример: Тесла Модел Икс).

Запис о животној средини[уреди]

САД Субару Легаси PZEV

Субару тврди да је имплементирао напредну политику која укључује рециклажу, смањење штетних емиција, и едукацију запослених. Њихови напори су им помогли у остварењу заштите животне средине. Субару постројење у Лафајет, Индијани (СИА) била је прва таква фабрика аутомобила која је постила нулти статус депоније односно све се искориштава у процесу производње. Компанија је развила план рециклаже за аутомобиле који су завршили свој циклус коришћења. Већина њихових модерних производа користи високо секундарне сиворине у целом возилу, мотору, мењачу, суспензији и на другим местима, чинећи Субару 97,3% рециклажним.

Субару тренутно нуди возила са делимичним нултим емисијама (енгл. Partial Zero Emissions Vehicle) сертификовани Легаси, Аутбек, Импреза[17], Крострек[18] и Форестер модели[19] који су на продају свуда у САД-у. Таква Субару возила задовољавају стандард Калифорније за нискоемисиона возила.[20]

Тренутна и претходна Субару возила[уреди]

од 1950-их до 1960-их[уреди]

1970-те[уреди]

1980-те[уреди]

1990-те[уреди]

2000-те[уреди]

2010-те[уреди]

Остали произвођачи[уреди]

Субару је склопио партнерства са мноштво компанија током времена - ово су неки од модела који се продају у Европи и Азији.

Концепт возила[уреди]

Листа концепт возила која нису дошла до производње:

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Overview | Subaru Corporation”. Subaru. Приступљено 05. 05. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Годишњи извештај 2017” (PDF). Приступљено 05. 05. 2018. 
  3. „Светска производња по произвођачу” (PDF). OICA. Приступљено 06. 05. 2018. 
  4. „Скок од 412% за компанију Субару”. Блумберг Бизнис. Приступљено 19. 05. 2018. 
  5. „Извори Субару имена”. Субару Глобал. Приступљено 19. 05. 2018. 
  6. „Фуџи Рабит”. Рабит. Приступљено 19. 05. 2018. 
  7. „Субару Тековина”. Субару тековина. Приступљено 19. 05. 2018. 
  8. „Инспирација за именовање првог Субару аутомобила” (на језику: енглески). Субару Глобал. Приступљено 20. 05. 2018. 
  9. „ЏМ продаје Субару уделе Тојоти”. АутоБлог. Приступљено 20. 05. 2018. 
  10. „Тојота скоро удвостручује уделе у Субару матичну компанију ФТИ”. МоторАуторитет. 
  11. „Субаруова тајна: Маргинализовани страни запослени покрећу Јапански експортни бум”. Ројтерс. Приступљено 20. 05. 2018. 
  12. „Компанија Субару, историја, полисе, ставови”. Субару Америка. Приступљено 20. 05. 2018. 
  13. „Дизел Буба”. Приступљено 20. 05. 2018. 
  14. „Субару 2.0 Турбодител боксер - 110kW/147КС”. Приступљено 20. 05. 2018. 
  15. Неф, Џон. „Импреза дизел увод”. АутоБлог. Приступљено 20. 05. 2018. 
  16. „"Субару боксер турбодизел - Спецификације - Прва вожња - Камион Тренд". Камион Тренд. Приступљено 20. 05. 2018. 
  17. „2012 Субару Импреза лимузина 2.0 цена са опцијама”. Приступљено 20. 05. 2018. 
  18. „2016 Субару Крострек модели и спецификације”. Приступљено 20. 05. 2018. 
  19. „То је шта чини Субару, Субару: Контрола издувних гасова - Други део”. Приступљено 20. 05. 2018. 
  20. „Субару рекорд за околину”. Приступљено 20. 05. 2018. 
  21. „1996 Субару Ексига караван (концепт аутомобил)”. Приступљено 20. 05. 2018. 

Екстерни линкови[уреди]

Официјални сајт

Фуџи Тешка Индустрија

Субару Текник Интернационал