Сунчаница (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сунчаница
SunstrokePoster.jpg
Постер за филм
Изворни насловСолнечный удар
РежијаНикита Михалков
СценариоВладимир Мојсејенко
Никита Михалков
Александар Адабашјан
на основу приповетке Сунчаница и дневника Проклети дани Ивана Буњина
Година2014.
Трајање180 минута
Земља Русија
Језикруски
Веб-сајтsuncanica.rs/ru/
IMDb веза

Сунчаница (рус. Солнечный удар) руска је историјска филмска драма у режији Никите Михалкова из 2014. Сценарио је делимично заснован на краткој причи Сунчаница и дневнику Проклети дани руског нобеловца Ивана Буњина. Радња се одиграва у војном логору 1920. за време Црвеног терора на Криму, где су заробљени Белогардисти, међу којима се налази и неименовани поручник. Поручник, покушавајући да одговори на сопствено питање како је дошло до таквог хаоса, присећа се лета 1907, када се страствено заљубио у незнанку на речном параброду. У позадини догађаја на осунчаном броду приказује се низ корумпираних, лењих, таштих и порочних појединаца, са сугестијом да све историјске трагедије, па и трагедија руске историје двадесетог века, започињу много раније у ситницама на које нико не обраћа пажњу.

Ова два плана одигравања радње супростављена су и на формалном нивоу. Сећања из 1907. дочарана су живим бојама, осунчаним пејзажима, динамичним кадровима и елементима магичног реализма, док су сцене у логору обојене палетом мрачнијих боја и суморним пејзажима. Такође, сцене у логору садрже низ референци на пропагадне совјетске филмове, укључујући и референцу на сцену са колицима за бебе из филмског ремек-дела Оклопњача Потемким, коју је Михалков снимио на истим степеницама у Одеси, на којима је Сергеј Ајзенштајн 1925. снимио своју чувену сцену.[1] Главне улоге су додељене непознатим глумцима, док је једна од споредних улога додељена српском глумцу Милошу Биковићу.

Пошто је завршен непосредно након избијања Кримскe кризe, филм о руској историји на Криму се није допао селекторима Филмског фестивала у Венецији, те су одбили да га уврсте у такмичарски програм. Након овог одбијања, Михалков је одлучио да се светска премијера одржи у Београду, као вид обележавања сећања на Србију, која је примила многобројне белогардисте и руске избеглице након Октобарске револуције.[2] Филм је махом био игнорисан и критикован на западу као Путинова пропаганда, док је у Русији изазвао опречна мишљења и изазвао различите полемике у друштву.[3]


Референце[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]