Милош Биковић
| Милош Биковић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Милош Биковић | |||||
| Пуно име | Милош Биковић | ||||
| Датум рођења | 13. јануар 1988. | ||||
| Место рођења | Београд СФР Југославија | ||||
| Пребивалиште | Београд Москва | ||||
| Држављанство |  Србија Русија | ||||
| Религија | православни хришћанин | ||||
| Породица | Михаило Биковић (брат) | ||||
| Активни период | 2004—данас | ||||
| Занимање | глумац, продуцент | ||||
| Битне улоге | Монтевидео, Бог те видео! − Александар Тирнанић Стижу долари − Небојша Бела лађа − Филип Пантић Хотел Елеон − Павел Аркадјевич Јужни ветар − Петар Мараш Балканска међа − Вук Слуга − Гриша | ||||
| IMDb веза | |||||
| |||||
Милош Биковић (Београд, 13. јануар 1988) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент. Најпознатији је по улогама у филмовима Сунчаница у режији оскаровца Никите Михалков и Бездушни 2. Поред тога, велику славу је стекао у улози Александра Тирнанића Тиркета, у филмовима Монтевидео, Бог те видео! и Видимо се у Монтевидеу, у режији Драгана Бјелогрлића. Поседује руско држављанство.
Биографија[уреди | уреди извор]
Милош Биковић рођен је 13. јануара 1988. у Београду од оца Милана и мајке Марије, има 16 година старијег брата Михаила Биковића игумана Манастира Јовања.[1] Када је био веома млад родитељи су му се развели, а његов отац се преселио у Немачку.[2] Завршио је четрнаесту београдску гимназију, говори српски, енглески и руски језик.[3] Похађао је школу глуме и говора ДАДОВ. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у класи Драгана Петровића заједно са Нином Јанковић, Јелисаветом Орашанин, Тамаром Драгичевић, Ањом Алач.
Као омиљеног глумца и узора наводи Зорана Радмиловића,[4] а омиљени писац му је Фјодор Достојевски.[5]
Тренутно похађа докторске студије на Факултету уметности у Београду. [6][7]
Филм и телевизија[уреди | уреди извор]
Биковић је прву запажену улогу остварио у телевизијској серији Стижу долари (2004 — 2005), где је играо Небојшу, улога му је донела велику популарност. Запажену улогу је остварио и у серији Бела лађа (2006 — 2011), а највећу популарност стекао је у филму Монтевидео, бог те видео! редитељском првенцу српског глумца Драгана Бјелогрлића. Још једну запажену главну улогу остварује у филму/серији 'Кад љубав закасни/Самац у браку', где глуми заједно са тадашњом девојком, Бранкицом Себастијановић.
Биковић се у 2010. години остварио у улози портрета српског фудбалера Александра "Тирке" Тирнанића у филму Монтевидеу, Бог те видео!. У овом остварењу Драгана Бјелогрлића, екранизована је истинита прича о фудбалској репрезентацији Југославије која се квалификовала на ФИФА светски куп 1930. године. Биковић и његове колеге морали су да науче да играју фудбал за филм.[8] Монтевидео, Бог те видео! премијерно је приказан 20. децембра 2010. године и постао је филм са највећом зарадом у Србији и на Балкану.[9] Такође је изабран за најбољи филм на страном језику на 84. додели Оскара.[10] Филм је донео Биковићу МТV Аdriа филмску награду и награду најбољег глумца на Нишком филмском фестивалу, као и FIPRESCI награду за најбољег глумца.[11] Такође је освојио награду Hello! магазина за личност године у 2011.[12] Телевизијска серија која представља адаптацију филма Монтевидеа, Бог те видео!, и која садржи неке сцене и ликове који се не појављују у оригиналном филму, премијерно је представљена на РТС-у 13. фебруара 2012.[13]
Следеће године Биковић се појављује у телевизијској серији Мешано месо. Дебитовао је и у продукцији Атељеа 212 - Збогом СФРЈ, који је инспирисаном филмом Волфганг Бецкера: Збогом, Лењин![14] Биковић се 2012. појављује као српски научник Михајло Петровић Алас у остварењу: Шешир професора Kосте Вујића, који представља филмску адаптација истоименог романа Милована Витезовића у режији Здравка Шотра.[15] Филм је критички оцењен и комерцијално успешан.[16]
2013. године Биковић је глумио у серији РТС-а Равна Гора. Радња серије се одвија на територији бивше Југославије у току Другог светског рата и преноси причу о четничком покрету отпора.[17] Следеће године глумио је у наставку филма Монтевидео, Бог те видео! под насловом Монтевидео, видимо се![18] Појављује се и у истоименој спин-оф серији,[19] као и у филму и телевизијској адаптацији романа Мир-Јам: Самац у браку, под насловом, Kад љубав закасни и Самац у браку.[20][21]
Редовно се појављује у руским филмовима. Биковић се појавио у филму Сунчани удар (2014), који представља његов деби на руском тржишту, режисера Никите Михалков, и темељи се на радовима Ивана Бунина: Сунчани удар и Проклети дани.[22][23] Такође се појавио у Dukhless 2 (2015).[24] Биковић је глумио и у филмовима Лед (2018) и Преко ивице (2018). Током 2018. године Биковић се појављује у филму Mify и у ТВ серији Хотел Елеон, који представљају наставак познате и успешне ТВ комедије Kухиња. Улога Павела у серији Хотел Елеон донела му је статус звезде у Русији, Kазахстану, Азербејџану и осталим земљама бившег СССР-а.
2018. године Биковић се појавио у главној улози филма „Јужни ветар“, режисера Милоша Аврамовића, који је забележио рекордан број прегледа. 2020. године се појавио и у истоименом телевизијском серијалу.
У 2019. години Биковић се појавио у главној улози филма „Балканска међа“ заснован на истинитим причама. Руско-српски акциони филм редитеља Андреја Вологина посвећен је тајној операцији заузимања аеродрома Слатина на Kосову и Метохији током НАТО бомбардовања 1999. године у СР Југославији. Премијерно је приказан у Београду 19. марта 2019, пет дана пре 20. годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије. Kрајем 2019. године Биковић је остварио водећу улогу у филму „Слуга“, који је постао најгледанији филм у историји руског биоскопа. Само у једном дану филм је погледало више од 750.000 људи. Филм је режирао Клим Шипенко.
У 2020. години Биковић се појавио у главној улози филма „Хотел Београд”. Филмска комедија, реализована у руско-српској копродукцији. Филм представља део франшизе Kухиња, односно наставак ситкома Хотел Елеон. Редитеља филма је Kонстантин Статски.
Позориште[уреди | уреди извор]
Остварио је значајне улоге у позоришту, а то су : Збогом СФРЈ у Атељеу 212; Дама са камелијама у Народном позоришту, као и Мој син мало спорије хода и Кад су цветале тикве у Београдском драмском позоришту које је уједно и његово матично позориште.[25][26]
Приватни живот[уреди | уреди извор]
Биковић не воли много да прича о приватном животу. Током студија на факултету, био је у вези са колегиницом са класе Ањом Алач.[27] Од 2011. до 2014. године је био у вези са глумицом Бранкицом Себастијановић. Почетком 2016. године је био у вези са руском манекенком Сашом Лус, али су се средином исте године растали.[28] Крајем 2016. године је упловио у везу са руском глумицом Аглајом Тарасовом, са којом је и глумио у руском филму Лед, али почетком 2018. године пар је раскинуо. Средином 2018. године ушао је у везу са српском манекенком Барбаром Таталовић и били су у вези годину и по дана, растали су се у новембру 2019. године.[29]
Филмографија[уреди | уреди извор]
_11.jpg)
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 2000-е | |||
| 2004. | Стижу долари | Небојша Љутић | |
| 2005. | Стижу долари 2 | Небојша Љутић | |
| 2008. | Вратиће се роде | Филип | |
| 2009. | Задатак: Десет минута | Милан | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Монтевидео, бог те видео! | Александар Тирнанић Тирке | |
| 2010. | Пулс | Вук | |
| 2006—2011. | Бела лађа | Филип Фића Пантић | |
| 2011. | Мешано месо | Досадњаковић | |
| 2012. | Шешир професора Косте Вујића | Михаило Петровић- Мика Алас | |
| 2012. | Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) | Александар Тирнанић Тирке | |
| 2013. | На путу за Монтевидео (ТВ серија) | Александар Тирнанић Тирке | |
| 2013. | Грејт | Никола Радошевић | |
| 2013. | Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија) | Мика Алас | |
| 2013. | Равна Гора (ТВ серија) | потпоручник Гарић | |
| 2014. | Кад љубав закасни | Радмило | |
| 2014. | Монтевидео, видимо се! | Александар Тирнанић Тирке | |
| 2014. | Самац у браку (ТВ серија) | Радмило | |
| 2014. | Сунчаница | Кока | |
| 2014. | Монтевидео, видимо се! (ТВ серија) | Александар Тирнанић Тирке | |
| 2015. | За краља и отаџбину | потпоручник Гарић | |
| 2015. | Бићемо прваци света | Радомир Шапер | |
| 2015. | Бездушни 2 | Рома Билкин | |
| 2015. | Без границе | Игор Громов | |
| 2016. | Прваци света (ТВ серија) | Радомир Шапер | |
| 2016. | Сумњива лица | Љубиша | |
| 2016—2017. | Хотел Елеон (ТВ серија) | Павел Аркадијевич | |
| 2017. | Митови | ||
| 2017. | Лед | Владимир Леонов | |
| 2018. | Изван граница реалности | Мајкл | |
| 2018. | Апсурдни експеримент | ||
| 2018. | Јужни ветар | Петар Мараш | |
| 2018. | Хотел Гранд Лион | Павел Аркадијевич | |
| 2019. | Лајкуј ме милион пута | Чарли | |
| 2019. | Кома | ||
| 2019. | Балканска међа | Вук Мајевски | |
| 2019. | Сенке над Балканом (ТВ серија) | Јосип Броз Тито | |
| 2019. | Слуга | Гриша | |
| 2020-е | |||
| 2020. | Хотел Београд | Павел Аркадијевич | |
| 2020. | Јужни ветар (ТВ серија) | Петар Мараш | |
| 2020. | Магомаев (ТВ серија) | Муслим Магомаев[30] | |
| 2021. | Јужни ветар 2 | Петар Мараш | |
Позоришне представе[уреди | уреди извор]
| Позориште | Назив | |
|---|---|---|
| Атеље 212 | Збогом СФРЈ | |
| Београдско драмско позориште | Мој син мало спорије хода | |
| Београдско народно позориште | Дама са камелијама | |
| Београдско драмско позориште | Кад су цветале тикве | |
| Београдско драмско позориште | Палилулски роман |
Награде[уреди | уреди извор]
- На 46. Филмским сусретима у Нишу 2011. је добио награду Цар Константин за најбољу мушку улогу у филму Монтевидео, Бог те видео!.[31]
- Године 2013, са Данином Јефтић за улоге у телевизијској серији На путу за Монтевидео добио је награду за глумачки пар године на 48. Филмским сусретима у Нишу.[32]
- “Марул” (2013. године је добио награду „Марул“ у Сплиту за улогу у представи „Мој син мало спорије хода“)
- “Медаља Пушкина” (2018. године Председник Русије Владимир Путин уручио је Милошу Биковићу руску државну награду Медаљу Пушкина.)[33]
- Гран при “Наиса” (2018. године главна награда 53. Филмских сусрета у Нишу Гран при „Наиса“ припала је Милошу Биковићу, за улогу Петра Мараша у филму „Јужни ветар“)
- Награда на фестивалу Subtitle Spotlight European Film у Ирској новембра 2018. за улогу Петра Мараша у филму „Јужни ветар”[34]
- “Награда МИП-а Србије” (2019. године министар спољних послова Ивица Дачић доделио је Биковићу годишњу награду за његов допринос у представљању и промоцији српске културе.)
Хуманитарни рад и друго[уреди | уреди извор]
Биковић и његове колеге из филма Монтевидео, Бог те видео! су учествовали у различитим хуманитарним акцијама, као што је Битка за бебе 27. септембра 2011.[35] Заједно с Владом Дивцем, Аном Дивац, Нађом Хигл и Марчелом, учествовао је у кампањи Стварно важна, коју је водила фондација Владе и Ана Дивац.[36] Биковић је такође учествовао у Enter Theatre! кампањи; његов задатак је био популаризација позоришта међу младима.[37] У фебруару 2012. Биковић и друге српске познате личности представили су нови модел БМW серије 3.[38] У новембру 2012. Биковић је покренуо Twitter sindikat, добротворни налог на Tviteru.[39] Биковић и његова колегиница из филма Монтевидео, Бог те видео!, Тамара Драгичевић, појављују се у музичком споту за сингл "Случајно" Kикија Лесендрића, објављеном у мају 2011. године.[40] Године 2014. глумио је и режирао музички спот за песму Невене Божовић "Бал".[41] Такође је учествовао у следећим пројектима:
- Your wish — PHILL & DANSMORE, CALAVERA & MANYA I TORY ANDRUS
- Пази се — Јована Николић и Цоби
- Дарја - Милош Биковић и Бајага
2016. основао је продукцијску компанију Archangel studios, као и 4 пројекта "Јужни ветар", "Балканска међа ", "Амбасада" и "Хотел Београд".
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Милош Биковић: Борим се са самим собом”. story.rs. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2013. Приступљено 2. 10. 2013.
- ^ „ТВ лица: Милош Биковић”. rts.rs. Приступљено 2. 10. 2013.
- ^ „Милош Биковић: Ова слава баш зна да омами”. pulsonline.rs. Приступљено 2. 10. 2013.
- ^ „Tirke i Moša o ljubljenju, Radoju, kladionici”. Mondo. 28. 3. 2011. Приступљено 24. 4. 2018.
- ^ „Miloš Biković: Želeo sam da postanem drvoseča”. hellomagazin.rs. 6. 3. 2012. Приступљено 24. 4. 2018.
- ^ Veljković, Puls, Jovana. „Miloš Biković: Ova slava baš zna da omami”. pulsonline (на језику: српски). Приступљено 2020-05-02.
- ^ „Andrija Kuzmanović, Petar Strugar, Viktor Savić i Miloš Biković”. COSMOPOLITAN (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-02.
- ^ Dostanić, Dafina. „Zbog filma sam i fudbal naučio da igram”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-02.
- ^ „Nije važno, ali Montevideo je prvi”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-05-02.
- ^ „WebCite query result”. www.webcitation.org. Приступљено 2020-05-02.
- ^ „Osvojio najvise nagrada”.
- ^ „Hello! Srbija ličnost 2011. godine: Rekordan broj poznatih na Belom dvoru (Foto) (Video) | Hello! magazin”. web.archive.org. 2012-01-07. Приступљено 2020-05-02.
- ^ „TV serija "Montevideo, Bog te video" od 13. februara na RTS-u”. montevideoproject.com. Приступљено 2020-05-02.
- ^ „Sirena hitne pomoći umesto aplauza”. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016.
- ^ „Šešir profesora Koste Vujića”.
- ^ I.H-M.R. „"Šešir profesora Koste Vujića" vratio publiku u bolja vremena”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-03.
- ^ „Ko nije spavao pod šljivom ne može da bude patrioota”.[мртва веза]
- ^ „500 000 gledalaca filma Montevideo, vidimo se!”. Архивирано из оригинала на датум 08. 01. 2018.
- ^ „TV serija Montevideo, vidimo se!”.
- ^ „KAD LJUBAV ZAKASNI: Priča koju će voleti čitava porodica!”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-03.
- ^ „Samac u braku”.
- ^ „Miloš Biković: Selidba u Ukrajinu zbog snimanja filma | Hello! magazin”. web.archive.org. 2013-01-30. Приступљено 2020-05-03.
- ^ „Slava me neće poneti”. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015.
- ^ „Miloš Biković: Zvezda ruskog filma”. Hello! magazin (на језику: српски). 2014-08-30. Приступљено 2020-05-03.
- ^ „Miloš Biković – ”Uspjeh je blagoslov od Boga””. art mozaik. Архивирано из оригинала на датум 25. 04. 2018. Приступљено 24. 4. 2018.
- ^ „Милош Биковић постао стални члан Београдског драмског позоришта”. Политика. 25. 9. 2019. Приступљено 25. 9. 2019.
- ^ „OVA GLUMICA JE BILA VELIKA LJUBAV MILOŠA BIKOVIĆA O njihovoj vezi se ćutalo, a posle raskida se zaljubila u njegovog kolegu”. 04. 06. 2019.
- ^ „Звезда "Духlessа" Милош Бикович подтвердил расставание с моделью Сашей Лусс”. ru.hellomagazine.com. Приступљено 2020-02-15.
- ^ „RASKINULI MILOŠ BIKOVIĆ I BARBARA TATALOVIĆ Otkriven PRAVI RAZLOG zbog kog su odlučili da stave tačku na romansu”. 13. 11. 2019.
- ^ MAГOMAEB (2020) (језик: руски)
- ^ „Милош Биковић: Цар Константин ме није променио”. glassrpske.com. Приступљено 4. 10. 2013.
- ^ „Глумачки пар године”. novosti.rs. Приступљено 2. 10. 2013.
- ^ Путин уручио Милошу Биковићу медаљу Пушкина („Политика”, 4. новембар 2018)
- ^ Милош Биковић награђен у Ирској („Политика”, 27. новембар 2018)
- ^ „Bitka za bebe”.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Predstavljen projekat "Vrednosti mladih u Srbiji"”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-05-03.
- ^ „Udji u pozoriste”. Архивирано из оригинала на датум 03. 09. 2014.
- ^ B, A. „Nikola Đuričko i Miloš Biković potpisali se na novi BMW”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-03.
- ^ „Miloš Biković pokrenuo Twitter sindikat”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 2020-05-03.
- ^ „Zvezde filma “Montevideo” u spotu Kikija Lesendrića”. Svet portal (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-03.
- ^ „Nevena Božović i Miloš Biković: Zagrljaji na snimanju spota”. Hello! magazin (на језику: српски). 2014-07-15. Приступљено 2020-05-03.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Милош Биковић на Викимедијиној остави. |
- Милош Биковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Милош Бикович на сајту Кинопоиск (језик: руски)
- Милош Биковић: „Монтевидео“ више од фудбала („Вечерње новости“, 30. јануар 2011)
- Раскид са заблудама („Вечерње новости“, 25. август 2013)
- Радосављевић, Радмила (29. 12. 2019). „Милош Биковић: Мали број медија даје духовну и душевну храну, већина шири страшно зло - ријалити програме”. Вечерње новости. Приступљено 29. 12. 2019.
- „Биковић: Не желим да се одрекнем онога што је Србија, то је јединствено и величанствено”. Радио-телевизија Србије. 15. 5. 2020. Приступљено 16. 5. 2020.
